Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti, neblagovremenosti i nepostojanja pretpostavki

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv više akata i radnji državnih organa. Žalba je odbačena zbog vremenske nenadležnosti za akte donete pre Ustava iz 2006. godine, neblagovremenosti, kao i zato što osporeni akti nisu podobni za ustavnosudsku zaštitu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi "Kontakt film" a.d. iz Beograda na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba "Kontakt film" a.d. izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 1. marta 2005. godine, rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 23. decembra 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 3467/05 od 11. novembra 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1764/06 od 17. novembra 2006. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije VII Su.38/08 od 10. marta 2008. godine, rešenje Vrhovnog suda Srbije Spzz. 49/07 od 19. marta 2008. godine, akta Republičkog javnog tužilaštva Gt. I 3436/06 od 16. februara 2007. godine, „trajne radnje Republike Srbije, opštine Voždovac iz Beograda, Ustanička 53 i Javnog preduzeća Poslovni prostor Voždovac iz Beograda, Ustanička 125.S., kojom su, na osnovu svoje jednostrane volje i bez osnova u nekom pravnom poslu ili zakonu – lišili Kontakt film a.d imovine“, radnje/izvršenog čina Republičkog javnog tužilaštva u postupku Gt. I 3436/06 i radnje/izvršenog čina Vrhovnog suda Srbije u postupku VII Su.38/08 i u postupku Spzz. 49/07.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. "Kontakt film" a.d. iz Beograda je 12. novembra 2008. godine, preko punomoćnika - advokata Jovanke Jović Trifunović iz Beograda, izjavio ustavnu žalbu, koju je više puta dopunio - 9. februara i 15. septembra 2009. godine i 9. februara 2010. godine, protiv rešenja i radnji navedenih u izreci, zbog povrede načela zaštite ljudskih i manjinskih prava, zatim povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 18, člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Podnosilac se istovremeno poziva i na povredu prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, kao i iz člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi detaljno izneo podatke vezane za zaključenje i realizaciju ugovora o zakupu poslovnog prostora u ul. Vojvode Stepe 196. – 198. u Beogradu koji je podnosilac ustavne žalbe zaključio sa Radnom organizacijom „Poslovni prostor“ iz Beograda. U ustavnoj žalbi detaljno se navode i podaci koji se odnose na parnični postupak koji je povodom navedenog ugovora o zakupu vođen u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 i osporavaju se rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 1. marta 2005. godine i P. 1964/02 od 23. decembra 2005. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 3467/05 od 11. novembra 2005. godine i Pž. 1764/06 od 17. novembra 2006. godine doneta u tom postupku. Zatim podnosilac osporava i akt Republičkog javnog tužilaštva Gt. I 3436/06 od 16. februara 2007. godine, a potom i rešenje Vrhovnog suda Srbije Spzz. 49/07 od 19. marta 2008. godine kojim je odlučeno o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti izjavljenom protiv navedenih prvostepenih i drugostepenih rešenja donetih u navedenom predmetu P. 1964/02. Podnosilac tvrdi da je navedenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Spzz. 49/07 povređeno načelo neposredne primene zajemčenih prava iz člana 18. Ustava, jer mu nije bilo omogućeno da učestvuje u javnom raspravljanju o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim sudom Srbije, budući da je o sednici na kojoj se odlučivalo o tom zahtevu obavešten samo Republički javni pravobranilac, kao i iz razloga što je Vrhovni sud Srbije odbio da odlučuje o svim zahtevima kojima je „tražena neposredna primena ljudskih prava zajemčenih Ustavom i Evropskom konvencijom...“ Takođe je osporio i rešenje Vrhovnog suda Srbije VII Su.38/08 od 10. marta 2008. godine, kojim je odlučeno o isključenju postupajućih sudija u predmetu tog suda Spzz. 49/07. Pored toga, ustavnom žalbom podnosilac je osporio i određene „trajne radnje Republike Srbije, opštine Voždovac iz Beograda, Ustanička 53 i Javnog preduzeća Poslovni prostor Voždovac iz Beograda, Ustanička 125.S., koje su otpočele 31. decembra 1983. godine, koje su u toku, a na osnovu kojih su jednostranom voljom i bez osnova u nekom pravnom poslu ili zakonu – lišili Kontakt film a.d imovine“. Takođe je osporio i radnje/izvršenog čina Republičkog javnog tužilaštva u postupku Gt. I 3436/06 i radnje/izvršenog čina Vrhovnog suda Srbije u postupcima VII Su.38/08 i Spzz. 49/07. Polazeći od svega navedenog podnosilac predlaže da se ponište osporeni akti i zabrane osporene radnje, zatim uklone posledice proizašle iz zabranjenih radnji i poništenih akata, kao i da se utvrdi da podnosiocu pripada pravo na nadoknadu materijalne i nematerijalne štete prouzrokovane zabranjenim radnjama i poništenim aktima, te da se odluka Ustavnog suda objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije". Takođe se zahteva i da se naloži Republici Srbiji, opština Voždovac iz Beograda, Ustanička 53 i Javnog preduzeća Poslovni prostor Voždovac iz Beograda, Ustanička 125.S., da bez odlaganja podnosiocu izvrše predaju u posed predmetnog poslovnog prostora..., a kojih je lišen 16. septembra 2003. godine, kao i da do „pravosnažnog“ okončanja postupka pred Ustavnim sudom naloži odlaganje rušenja, nadogradnje i otuđenja predmetnog poslovnog prostora.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 18. Ustava utvrđeno je da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava, kao i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Odredbom člana 113. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da će se postupak po ustavnim žalbama podnetim od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, sprovesti po odredbama ovog zakona, da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ovog ustavnosudskog predmeta:

Osporenim rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 1. marta 2005. godine u stavu prvom izreke je utvrđeno da je tužba povučena u pogledu zahteva za utvrđenje ništavosti ugovora o zakupu, dok je stavom drugim izreke odbijen predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja.

Osporenim rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. 3467/05 od 11. novembra 2005. godine odbijena je kao neosnovana žalbe tužioca i potvrđeno rešenje Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 1. marta 2005. godine.

Osporenim rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 23. decembra 2005. godine u stavu prvom izreke je odbačena tužba u pogledu zahteva za raskid ugovora o zakupu poslovnog prostora u ulici Vojvode Stepe 196. i 198 u Beogradu, dok se stavom drugim izreke ne dozvoljava objektivno preinačenje tužbe.

Osporenim rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. 1764/06 od 17. novembra 2006. godine, stavom prvim izreke ukinuto je rešenje Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 24. januara 2006. godine, dok je stavom drugim odbijena kao neosnovana žalbe tužioca i potvrđeno rešenje Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 23. decembra 2005. godine. Navedeno rešenje je 15. decembra 2006. godine dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Spzz. 49/07 od 19. marta 2008. godine, odbačen je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca "Kontakt filma" a.d. iz Beograda izjavljen protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 1. marta 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 3467/05 od 11. novembra 2005. godine, rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 23. decembra 2005. godine, rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 24. januara 2006. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1764/06 od 17. novembra 2006. godine. Navedeno rešenje je 18. oktobra 2008. godine dostavljeno punomoćniku tužioca.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije VII Su.38/08 od 10. marta 2008. godine, je odbijen, odnosno odbačen zahtev punomoćnika tužioca za isključenje postupajućih sudija Vrhovnog suda Srbije u predmetu tog suda Spzz. 49/07.

Osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva Gt. I 3436/06 od 16. februara 2007. godine, se obaveštava punomoćnik "Kontakt filma-a" a.d. da nema uslova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti izjavljenog protiv određenih akata Trgovinskog suda u Beogradu i Višeg trgovinskog suda, jer je nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ZPP.

4. Povodom osporavanja rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 1. marta 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 3467/05 od 11. novembra 2005. godine, rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 23. decembra 2005. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1764/06 od 17. novembra 2006. godine, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima konačno odlučeno rešenjem Vrhovnog suda Srbije Spzz. 49/07 od 19. marta 2008. godine, kojim je zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv ovih akata odbačen kao nedozvoljen.

Kako je institut ustavne žalbe ustanovljen odredbom člana 170. Ustava, to je Ustavni sud nadležan da zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi pruži samo u odnosu na pojedinačne akte i radnje državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja koji su doneti, odnosno preduzeti od dana stupanja na snagu Ustava, dakle 8. novembra 2006. godine. Korišćenje nedozvoljenog vanrednog pravnog leka (zahteva za zaštitu zakonitosti) nakon stupanja Ustava na snagu, po oceni Ustavnog suda, ne može da utiče na dozvoljenost ustavne žalbe u odnosu na akte donete pre Ustava, protiv kojih je nedozvoljeni pravni lek izjavljen. Takođe, korišćenje nedozvoljenog vanrednog pravnog leka ne može biti od uticaja ni na blagovremenost ustavne žalbe izjavljene protiv akata donetih posle proglašenja Ustava, a pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, protiv kojih je nedozvoljeni vanredni pravni lek izjavljen.

Imajući u vidu navedeno i da su osporeno rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 1. marta 2005. godine i Višeg trgovinskog suda Pž. 3467/05 od 11. novembra 2005. godine, doneta pre proglašenja Ustava, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu.

U pogledu osporenih rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 1964/02 od 23. decembra 2005. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1764/06 od 17. novembra 2006. godine, koji su doneti posle proglašenja Ustava, a pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, saglasno, odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Ovo iz razloga što je osporeno drugostepeno rešenje dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 15. decembra 2006. godine, a ustavna žalba je podneta 12. decembra 2008. godine, dakle po isteku roka predviđenog članom 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

5. U vezi osporavanja rešenja Vrhovnog suda Srbije VII Su.38/08 od 10. marta 2008. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Spzz. 49/07 od 19. marta 2008. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Gt. I 3436/06 od 16. februara 2007. godine, kao i „radnji/izvršenog čina“ koji se tiču postupaka u kojima su ti akti doneti, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Ustavni sud ukazuje da, u smislu odredbe člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, rešenja nadležnih sudova kojima se odlučuje o zahtevima za određenim procesnim postupanjima koja se tiču upravljanja postupkom (isključenje i izuzeće sudija), nisu podobna za ustavnosudsku zaštitu, jer su ta rešenja procesnog karaktera i njima se ne odlučuje o pravima i obavezama lica u postupku, već predstavljaju formu sudskih odluka kojima se rukovodi glavnom raspravom i protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba. Zahtevi kojima se osporavaju navedena procesna rešenja mogu biti isticani prilikom osporavanja odluke suda kojom je konačno odlučeno o pravima i obavezama učesnika u konkretnom sudskom postupku. Imajući u vidu izneto i činjenicu da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije VII Su.38/08 od 10. marta 2008. godine odlučeno o zahtevu za isključenje pojedinih sudija iz postupanja u predmetu tog suda P. 1964/02, Ustavni sud je našao da osporeno rešenje ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga se u smislu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu može izjaviti ustavna žalba. Takođe, je ocenjeno ni da akt Republičkog javnog tužilaštva Gt. I 3436/06 od 16. februara 2007. godine, po svojoj prirodi ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, budući da ima karakter obaveštenja. Samim tim ni „radnje/izvršenog čina“ koje se tiču postupka u kome su doneti takvi akti nisu podobna za ustavnosudsku kontrolu.

Ocenjujući ustavnom žalbom istaknutu povredu načela utvrđenog odredbama člana 18. Ustava, u odnosu na koju se rešenje Vrhovnog suda Srbije Spzz. 49/07 od 19. marta 2008. godine isključivo osporava, kao i „radnje/izvršenog čina“ koji se tiču postupaka u kojem je to rešenje doneto, Ustavni sud je konstatovao da se navedenom odredbom Ustava, s obzirom na njegov smisao i sadržinu, ne jemče neposredno ljudska prava i slobode, već načelo da se ljudska i manjinska prava neposredno primenjuju, odnosno, između ostalog, da se zakonom može propisati način ostvarivanja Ustavom zajemčenih prava, ako je to neophodno za ostvarivanje pojedinog prava zbog njegove prirode, te se na tim odredbama ne može zasnivati ni ustavnosudska zaštita tog prava putem ustavne žalbe.

Polazeći od svega navedenog Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. U pogledu osporenih "trajnih radnji Republike Srbije, opštine Voždovac iz Beograda, Ustanička 53 i Javnog preduzeća Poslovni prostor Voždovac iz Beograda, Ustanička 125.S., koje su otpočele 31. decembra 1983. godine, koje su u toku, a na osnovu kojih su jednostranom voljom i bez osnova u nekom pravnom poslu ili zakonu - lišili Kontakt film a.d imovine“, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac suštinski osporava konkretna postupanja organa navedene lokalne samouprave i Javnog preduzeća povodom kojih su vođeni odgovarajući sudski postupci, koji su okončani pre proglašenja Ustava, tako da je bez obzira na formulaciju da se radi o navodnim trajnim radnjama, ocenjeno je da se, u konkretnom slučaju, radi o radnjama koje su preduzete i okončane pre donošenja Ustava. Zbog toga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

 

Slični dokumenti

• Už 139/2007: Odluka o neosnovanosti i nedopuštenosti ustavne žalbe u izvršnom postupku
• Už 135/2007: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 102/2008: Odbacivanje ustavne žalbe protiv akata donetih pre stupanja na snagu Ustava
• Už 351/2008: Odluka Ustavnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti u upravnom sporu