Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akta disciplinskog tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije. Sud je utvrdio da podnosilac disciplinske prijave nema Ustavom zajemčeno pravo da se protiv prijavljenog advokata vodi disciplinski postupak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1307/2010
29.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Divne Tordaj iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Divne Tordaj izjavljena protiv rešenja Disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije broj 207/09 od 11. januara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Divna Tordaj iz Beograda je 17. februara 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv akta navedenog u izreci, zbog povrede prava na dostojanstvo i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama člana 23. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je Disciplinskom tužiocu Advokatske komore Beograda podnela disciplinsku prijavu „zbog nedozvoljenog postupanja advokata B. G. u predmetu U. 3540/07 Vrhovnog suda Srbije“. Nakon navođenja razloga zbog kojih je podnela disciplinsku prijavu protiv imenovanog advokata, ukazala je da su Advokatska komora Beograda i Advokatska komora Srbije, odlučujući po podnetoj disciplinskoj prijavi, „zauzele stav da je u advokaturi sve dozvoljeno uz obrazloženje da se radi u interesu stranke pa makar to bilo i protivzakonito“, te da „nije spremna da prihvati ovakav stav Komore koji se reflektovao na postupanje suda“. Predložila je da Ustavni sud poništi osporeno rešenje i „da naloži da Advokatska komora Srbije ponovo postupa i posveti dovoljno pažnje slučaju i da donese novu odluku“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu, kao i da se ustavna žalba mora zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se potvrđuju navodi o povredi ili uskraćivanju označenog ustavnog prava ili slobode.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Disciplinskog tužioca Advokatske komore Beograda broj 143/09 od 25. novembra 2009. godine odbačena disciplinska prijava podnositeljke ustavne žalbe podneta protiv advokata B. G. iz Beograda, zbog osnovane sumnje da je postupao suprotno Kodeksu profesionalne etike advokata, jer je u svojstvu punomoćnika „Nikole Tesle EI“ a.d. dostavio podnesak Vrhovnom sudu Srbije u predmetu U. 3450/07 u kome je podnositeljka ustavne žalbe bila jedan od tužilaca, iako to od njegovog vlastodavca „niko nije tražio“, gde je o podnositeljki ustavne žalbe „izneo... niz neistinitih tvrdnji... a da pri tom nije imao pravo učešća u tom postupku čega je bio svestan i očigledno je da je postupao u cilju da je (me) omalovaži kao tužioca što je imalo za cilj da utiče na Odluku u ovoj pravnoj stavri“. Postupajući po prigovoru protiv navedenog rešenja, Disciplinski tužilac Advokatske komore Srbije je osporenim rešenjem broj 207/09 od 11. januara 2010. godine odbio prigovor podnositeljke ustavne žalbe zbog toga što dokazi koji se nalaze u spisima disciplinskog predmeta ne daju dovoljno okolnosti za osnovanu sumnju da je prijavljeni advokat svojim postupanjem u pružanju advokatskih usluga izvršio povredu dužnosti i ugleda advokature u smislu odredaba Statuta Advokatske komore Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata.

Statutom Advokatske komore Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 43/99 i 65/01) propisano je: da su disciplinski organi Komore disciplinski tužilac i Disciplinski sud i da disciplinski organi Komore u disciplinskom postupku postupaju kao drugostepeni organi (član 30. st. 1. i 2.); da disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac advokatske komore u čiji imenik je upisan advokat ili advokatski pripravnik protiv koga se postupak pokreće i da disciplinski tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica, organa advokatske komore ili po sopstvenoj inicijativi (član 103. st. 1. i 2.); da po prispeću izjašnjenja ili proteku roka od osam dana disciplinski tužilac odlučuje da li će podići optužnicu ili odbaciti prijavu (član 106.); da podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred disciplinskim sudovima Komore i advokatskih komora u njenom sastavu, ali može u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja o odbačaju uložiti prigovor Disciplinskom tužiocu Komore (član 107.); da podignutu optužnicu sa svim dokazima disciplinski tužilac dostavlja disciplinskom sudu (član 108.).

Kako se u disciplinskom postupku pred disciplinskim organima advokatske komore odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv prijavljenog advokata pokrene disciplinski postupak i o optužnici koju je podigao disciplinski tužilac, to se, po oceni Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje u disciplinskom postupku prvenstveno prijavljenom advokatu.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac disciplinske prijave, a ni sam disciplinski tužilac kada pokreće disciplinski postupak po sopstvenoj inicijativi, nemaju ni Ustavom, ni zakonom zajemčeno pravo da će se protiv prijavljenog advokata ili advokatskog pripravnika voditi disciplinski postupak, niti da će prijavljeni protiv koga je podignuta optužnica biti oglašen odgovornim, odnosno da će mu biti izrečena određena disciplinska mera. Stoga se podnositeljka disciplinske prijave ne može pozivati na to da joj je osporenim rešenjem kojim je odbijen njen prigovor protiv rešenja Disciplinskog tužioca Advokatske komore Beograda broj 143/09 od 25. novembra 2009. godine, a kojim je po disciplinskoj prijavi podnositeljke ustavne žalbe odlučeno da nema mesta podizanju optužnice protiv prijavljenog advokata, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Takođe, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnja podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na dostojanstvo ne može dovesti u vezu sa postupkom pred Disciplinskim tužiocem Komore u kome je doneto osporeno rešenje.

S obzirom na sve navedeno Ustavni sud je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akta disciplinskog tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti