Odluka Ustavnog suda o povredi prava na žalbu protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na žalbu protiv rešenja o pritvoru. Iako je pritvor odredilo drugostepeno veće, ta odluka ima karakter prvostepene, te je morala biti podložna žalbi saglasno Ustavu, uprkos zakonskom propustu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1307/2018
12.06.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. V. iz Novog Kneževca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. V. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 15. januara 2018. godine podnosiocu povređeno pravo iz člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba P. V. izjavljena protiv rešenja o određivanju pritvora Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 28. decembra 2017. godine u odnosu na povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

4. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. V. iz Novog Kneževca, podneo je 2. februara 2018. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Kikinde, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 28. decembra 2017. godine i rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 15. januara 2018. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da nisu postojali pritvorski razlozi koji bi opravdali određivanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, kao i da je drugostepeni sud pogrešnom primenom odredaba člana 456. ZKP ispustio iz vida činjenicu da je pobijanim rešenjem u istrazi određen pritvor, te da, shodno članu 27. stav 3. Ustava i odredbi člana 214. stav 3. ZKP, protiv takvog rešenja stranke imaju pravo žalbe.

Predoženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu oznčenih prava, ukine rešenje o određivanju pritvora i naloži sudu da u ponovnom postupku uzme u obzir stav i mišljenje Ustavnog suda povodom ovog pravnog pitanja i da obaveže Viši sud u Zrenjaninu da podnosiocu ustavne žalbe isplati naknadu u iznosu od 120.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Naredbom za sprovođenje istrage podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret postojanje osnovane sumnje da je dana 15. decembra 2017. godine izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kpp. 142/17 od 16. decembra 2017. godine odlučeno je da nema mesta određivanju pritvora protiv osumnjičenog P. V, te da se imenovani ima odmah pustiti na slobodu.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 500/17 od 20. decembra 2017. godine, uvažavanjem žalbe Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu, ukinuto je rešenje sudije za prethodni postupak tog suda Kpp. 142/17 od 16. decembra 2017. godine i predmet je vraćen na ponovni prvostepeni postupak.

U ponovnom postupku odlučivanja o predlogu Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu za određivanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe Viši sud u Zrenjaninu je rešenjem Kpp. 144/17 od 22. decembra 2017. godine odlučio da nema mesta određivanju pritovra protiv osumnjičenog P. V, te da se imenovani ima odmah pustiti na slobodu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 28. decembra 2017. godine, uvažavanjem žalbe Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu, preinačeno je rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kpp. 144/17 od 22. decembra 2017. godine, tako što je prema podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor, koji mu se ima računati od dana i časa lišenja slobode, a po tom rešenju može trajati do dalje odluke suda, a najduže 30 dana od dana njegovog lišenja slobode. Pritvor je prema okrivljenom određen na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i dr.)(u daljem tekstu: ZKP).

U obrazloženju osporenog rešenja o određivanju pritvora navedeno je da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika. Obrazlažući postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, u osporenom rešenju je navedeno da je osumnjičeni prema izvodu iz kaznene evidencije više puta osuđivan i to: presudom Opštinskog suda u Novom Kneževcu K. 26/05 od 24. novembra 2005. godine zbog krivičnog dela iz člana 220. stav 2. tačka 1) KZ na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci; presudom Osnovnog suda u Senti K. 754/11 od 14. marta 2014. godine, zbog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o prekršajima, na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci; presudom Osnovnog suda u Kikindi K. 10/15 od 26. januara 2015. godine zbog krivičnog dela iz člana 195. stav 1. KZ, na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca uslovno na 1 godinu i presudom Osnovnog suda u Kikindi K. 302/13 od 12. maja 2015. godine zbog krivičnog dela iz člana 344. stav 2. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca uslovno na 2 godine, te imajući u vidu da je predmetno krivično delo izvršio u kratkom vremenskom periodu od isteka roka proveravanja po poslednjoj osudi, sud je ocenio da prethodno izrečene krivične sankcije nisu pozitivno uticale na okrivljenog da prestane sa vršenjem krivičnih dela i predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni u kratkom vremenskom periodu mogao da ponovi krivčno delo, što opravdava njegovo zadržavanje u pritvoru po osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 15. januara 2018. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba branioca osuđenog P. V. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 28. decembra 2017. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da, prema odredbama člana 465. ZKP, protiv rešenja drugostepenog suda žalba nije dozvoljena, osim ako zakonom nije dozvoljena, a kako se u konkretnom slučaju radi o drugostepenom rešenju koje je donelo vanraspravno veće Višeg suda u Zrenjaninu rešavajući povodom podnete žalbe Višeg javnog tužilaštva izjavljene protiv rešenja sudije za prethodni postupak tog suda Kpp. 144/17 od 22. decembra 2017. godine, to žalba protiv tog rešenja nije dozvoljena u smislu odredbe člana 456. stav 1. ZKP.

Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe ponovo lišen slobode 8. januara 2018. godine na osnovu rešenja o određivanju pritvora Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 28. decembra 2017. godine.

4. Odredbama člana 27. Ustava Republike Srbije, čija se povreda ističe u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) (u daljem tekstu: ZKP), propisano je da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.) (član 214. stav 1.); da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veću; da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 214. stav 3.); da se odluka o žalbi donosi u roku od 48 časova (član 214. stav 4.); da u veću od troje sudija sud odlučuje o žalbama protiv rešenja sudije za prethodni postupak i drugih rešenja u skladu sa ovim zakonikom, donosi odluke van glavnog pretresa i stavlja predloge u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu (član 21. stav 4.).

Odredbama člana 465. ZKP, pored ostalog, propisano je da protiv rešenja organa postupka donesenih u prvom stepenu, stranke, branilac i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kada u ovom zakoniku nije izričito određeno da žalba nije dozvoljena (stav 1.); da protiv rešenja veća donesenog u istrazi i u postupku optuženja, žalba nije dozvoljena, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno (stav 2.); da protiv rešenja drugostepenog suda žalba nije dozvoljena, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno (stav 4.).

Izuzetak iz člana 465. stav 2. ZKP u fazi istrage predviđen je članom 215. ZKP kojim je propisano da se na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode. Sudija za prethodni postupak dužan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora (stav 1.); da veće neposredno višeg suda (član 21. stav 4.) može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud konstatuje da se odredbom člana 27. stav 3. Ustava licu lišenom slobode garantuje pravo žalbe sudu i obezbeđuje da se hitno preispita zakonitost pritvaranja, te da se naredi puštanje lica na slobodu ukoliko se utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito, dok je odredbom člana 30. stav 3. Ustava zajemčeno pritvorenom licu da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor određen rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 28. decembra 2017. godine, koje je doneto u postupku po žalbi javnog tužioca i da je podosilac ustavne žalbe po tom rešenju lišen slobode 8. januara 2018. godine. Osporenim rešenjem Kv. 519/17 od 15. januara 2018. godine Viši sud u Zrenjaninu je odbacio, kao nedozvoljenu, žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv rešenja o određivanju pritvora, sa obrazloženjem da je ožalbeno rešenje doneto u drugostepenom postupku po žalbi javnog tužioca, izjavljenoj protiv rešenja kojim je sud odbio njegov predlog za određivanje pritvora, jer saglasno odredbi člana 465. ZKP, protiv drugostepenog rešenja vanraspravnog veća (iz člana 21. stav 4. ZKP), nije dozvoljena žalba.

Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava Ustavni sud, najpre, konstatuje da iz citirane zakonske odredbe člana 465. stav 1. ZKP proizlazi da je žalba u načelu dozvoljena protiv rešenja donetih u prvom stepenu i da je mogu izjaviti stranke, branilac i lice čije je pravo povređeno, a ujedno je predviđen izuzetak od ovog pravila u slučaju kada je zakonskom odredbom izričito isključena mogućnost izjavljivanja žalbe (stav 1.). Odredba stava 2. istog člana se odnosi na rešenja vanpretresnog veća (član 21. stav 4.) koja su doneta u istrazi (kao u konkretnom slučaju) i u postupku optuženja, a za koje važi pravilo da je mogućnost izjavljivanja žalbe isključena, osim ako u zakonom određenim situacijama nije nešto drugo izričito propisano. Ustavni sud nadalje ukazuje na to da saglasno odredbama člana 214. ZKP osnovni organ nadležan za odlučivanje o pritvoru u istrazi je sudija za prethodni postupak i u tom slučaju, protiv rešenja o pritvoru, stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću iz člana 21. stav 4.

Međutim, u pojedinim slučajevima, odluka o pritvoru u istrazi može biti doneta od strane veća iz člana 21. stav 4. ZKP. Reč je o situacijama u kojima je odluka o pritvoru doneta po žalbi na rešenje sudije za prethodni postupak (kao u konkretnom slučaju) ili kada je pritvor produžen na osnovu člana 215. stav 2. ZKP.

U situaciji kada veće neposredno višeg suda iz člana 21. stav 4., na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produži pritvor u istrazi po isteku tri meseca, koliko se okrivljeni može zadržati u pritvoru po rešenju sudije za prethodni postupka, za još, najviše, tri meseca, okrivljeni i branilac imaju pravo žalbe, koje je izričito propisano odredbom člana 215. stav 2. ZKP.

Međutim, iako se odredbom člana 27. stav 3. Ustava, svakom ko je lišen slobode, garantuje pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode, Ustavni sud konstatuje da nijednom odredbom ZKP, važećeg u vreme donošenja osporenih rešenja, nije propisano pravo na žalbu licu lišenom slobode protiv rešenja o određivanju pritvora veća iz člana 21. stav 4. ZKP u istrazi donetog u žalbenom postupku protiv rešenja sudije za prethodni postupak, kojim je odbijen predlog javnog tužioca za određivanje pritvora prema osumnjičenom, kao u konkretnom slučaju.

Ustavni sud konstauje da, kako je usvajanjem žalbe javnog tužioca podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor, po kojem je on lišen slobode, za njega ova odluka, iako je nesporno doneta u drugostepenom postupku, u materijalnom smislu ima karakter prvostepene odluke o određivanju pritvora, protiv koje pritvoreno lice ima izričito Ustavom zajemčeno pravo na žalbu.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 15. januara 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo garantovano odredbom člana 27. stav 3. Ustava, zbog čega je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud osporeno rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 15. januara 2018. godine nije poništio, imajući u vidu da u konkretnoj procesnoj situaciji nijednom odredbom ZKP nije propisano Ustavom garantovano pravo na žalbu iz člana 27. stav 3. Ustava, već smatra da će se štetne posledice utvrđene povrede prava otkloniti samim utvrđivanjem povrede ustavnog prava.

7. Ustavni sud je na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava iz člana 27. stav 3. Ustava, u ovom slučaju, ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, zbog čega je odbio kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, odlučujući u kao u tački 4. izreke.

8. Zbog šireg značaja za ostvarivanje Ustavom zajemčenih prava i sloboda Ustavni sud je zaključio da o pitanjima koja se pokreću ovom Odlukom obavesti Narodnu skupštinu, saglasno odredbi člana 105. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Razmatrajući navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 28. decembra 2017. godine Ustavni sud je, iz navoda ustavne žalbe, utvrdio da je podnosilac na osnovu osporenog rešenja o određivanju pritvora lišen slobode 8. januara 2018. godine.

Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 27. stav 1. Ustava u odnosu na osporeno rešenje zasniva na tvrdnjama da ne postoje razlozi koji bi opravdali pritvor prema njemu, odnosno da osporeno rešenje nije dovoljno obrazloženo.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti i produžiti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 28. decembra 2017. godine, Ustavni sud je, uvidom u osporeno rešenje, utvrdio da je Viši sud u Zrenjaninu cenio i detaljno obrazložio sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje, kako u pogledu postojanja osnovane sumnje za izvršenje krivičnog dela koje je predmet postupka, tako i postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će osumnjičeni, ako se nađe na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Naime, Ustavni sud smatra da je ustvnopravno prihvatljivo obrazloženje postojanja pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, koje je zasnovano na činjenici da je podnosilac ustavne žalbe, posle višestruke osuđivanosti za raznovrsna krivična dela, u predmetnom krivičnom postupku osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo koje je prema značaju ugroženog zaštitnog objekata, pa stoga i težini zaprećene sankcije, teže od svih prethodnih, naročito imajući u vidu da je protekao kratak vremenski period od isteka roka proveravanja po poslednjoj osudi do izvršenja dela za koje se sumnjiči u predmetnom postupku, iz čega je sud izveo zaključak da ranije osude nisu u dovoljnoj meri uticale na podnosioca ustavne žalbe da ne vrši krivična dela i da će puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje o određivanju pritvora doneto u zakonito sprovedenom postupku, da je zasnovano na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se licu protiv kojeg se sprovodi istraga može odrediti pritvor, da je sud dao ustavnopravno prihvatljive razloge za odrđivanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, zbog čega Ustavni sud nalazi da nisu osnovani navodi ustavne žalbe kojima se argumentuje povreda označenog prava na slobodu i bezbednost, garantovano odredbom člana 27. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, u odnosu na osporeno rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 519/17 od 28. decembra 2017. godine, odbacio ustavnu žalbu kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u tački 2. izreke.

10. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na žalbu protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti