Odluka Ustavnog suda o prigovoru radi ubrzavanja dugotrajnog izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje kojim je odbačen prigovor za ubrzavanje izvršnog postupka. Sud je zaključio da je navođenje činjenice da postupak traje 15 godina dovoljan podatak da bi sud meritorno odlučivao o prigovoru.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Lidija Đukić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . P . iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. februara 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1075/19 od 12. novbembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1075/19 od 12. novembra 2019. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 1200/04.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. P . izjavljena zbog povrede prava na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1200/04.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . iz Vranja podneo je Ustavnom sudu, 9. decembra 2019. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1075/19 od 12. novembra 2019. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije. Podnosilac u ustavnoj žalbi traži i utvrđenje povrede prava na imovinu u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1200/04 , kao i naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I . 1200/04 od 23. avgusta 2004. godine.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da je neprihvatljivo obrazlož enje Osnovnog suda u Vranju da njegov prigovor radi ubrzavanja postupka nije dozvoljen, jer postupak sprovodi javni izvršitelj i da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča, a u navedenom predmetu postupak je okončan pred sudom .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4I. 1075/19 od 12. novembra 2019. godine o dbacio prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 1200/04, jer ne sadrži podatke, u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac u prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka naveo da je podnosilac podneo predlog za izvršenje 19. avgusta 2004. godine na osnovu izvršne isprave i da je sud doneo rešenje o izvršenju I. 1200/04 od 23. avgusta 2004. godine, da se podnosilac kao podneskom obratio sudu sa zahtevom da se spisi predmeta dostave javnom izvršitelju na dalju nadležnost i da se podnosilac u zakonskom roku iz člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izjasnio da izvršni postupak sprovede izvršitelj N. M; da u prigovoru nema nijednog podatka koji ukazuju na to da izvršni sud nepotrebno ka sni sa odlučivanjem, imajući pritom u vidu da je određeno po predlogu podnosioca da izvršenje nastavi javni izvršitelj još 2016. godine, što je činjenica koja je svakako poznata i podnosiocu ustavne žalbe; da prigovor na sadrži podatke na to da se eventualno podnosilac zbog nepotrebnog kašnjenja sa odlučivanjem suda ili javnog izvršitelja obraćao sudu ili javnom izvršitelju, niti sadrži podatke koji bi ukaziv ali na nepotrebno kašnjenje suda; da je podnetom prigovoru navedeno da postupak traje više od decenije i da još uvek nije okončan, ali nije naveden nijedan podatak , u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačke 6 ) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što je obavezni element prigovora; da je sud imao u vidu da u konkretnom slučaju izvršenje sprovodi javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen odredbom člana 11. stav 1. navedenog zakona, niti je sud ovlašćen da vrši nadzorom nad radom javnog izvršitelja.

4. Analizirajući navode ustavne žalbe, kojima se ukazuje na pogrešnu primenu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku prilikom donošenja osporenog rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 1075/19 od 12. novbembra 2019. godine, Ustavni sud zaključuje da podnosilac, u suštini, ukazuje na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je u ovom predmetu razmatrao i povredu ovog Ustavom zajemčenog prava, iako u ustavnoj žalbi to nije izričito navedeno (ovako je Ustavni sud postupio u Odluci Už-7859/2019 od 16. septembra 2021. godine na: www.ustavni.sud.rs).

5. Odredbama Ustava utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem (član 6. stav 2. tač. 6)); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

6. Ustavni sud podseća da se u više svojih odluka izjasnio o tome da su redovni sudovi u prvom redu pozvani da tumače i primenjuju merodavno pravo i da zadatak Ustavnog suda nije da ispituje pravilnost njihovih pravnih zaključaka i da na taj način postupa kao instancioni sud, ali da proizvoljna ili arbitrarna primena merodavnog procesnog ili materijalnog prava na štetu podnosioca može da dovede do povrede ustavnog prava na pravično suđenje, te da stoga, u određenim situacijama koje zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se povreda prava na pravično suđenje ceni i sa stanovišta primene merodavnog prava (videti, između ostalih, odluke Už-616/2008 od 2. decembra 2010. godine i Už-1038/2008 od 9. juna 2011. godine na: www.ustavni.sud.rs).

U vezi sa pravnim stanovištem u osporenom aktu da u konkretnom slučaju izvršenje sprovodi javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, niti je sud ovlašćen da vrši nadzorom nad radom javnog izvršitelja, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud zatim ukazuje da je osporenim aktom odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka, sa obrazloženjem da ne sadrži podatke, u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Navedenom zakonskom odredbom je propisano da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem.

Ustavni sud, međutim, ukazuje da je u osporenom aktu utvrđeno da je u prigovoru radi ubrazavanja navedeno da je podnosilac podneo predlog za izvršenje 19. avgusta 2004. godine na osnovu izvršne isprave i da je sud doneo rešenje o izvršenju od 23. avgusta 2004. godine i da postupak traje više od decenije i da još nije okončan. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da su predmetni novodi iz prigovora, u konkretnom slučaju, dovoljni i da ispunja vaju zakonski zahtev iz člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Naime, u konkretnom slučaju, podnet je prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je do podnošenja prigovora trajao 15 godina. Bitna karakteristika izvršnog postupka jeste njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedna od tih načela jesu načelo oficijelnosti i načelo hitnosti koje od suda za hteva aktivno postupanje sve do okončanja izvršnog postupka i hitno preduzimanje radnji koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanje izvršnog postupka u što kraćem roku (videti o tome, između ostalog, u Odluci Ustavnog suda Už-1138/2011od 24. decembra 2013. godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Pri tome, Ustavni sud ukazuje i na pravni stav E vropskog sud a za ljudska prava da ukazivanje da postupak traje devet odnosno 15 godina predstavljaju dovoljan osnov da se zahtevi podnosilaca predstavke razmotre u meritum (Presuda u predmetu Rodić i Svirčev protiv Srbije, broj predstavke 17148/16, od 19. septembra 2019. godine, stav 10.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom aktu da prigovor ne sadrži podatke, u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1075/19 od 12. novembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određenjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 1200/04 , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva za utvrđenje povrede prava na imovinu i naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku daje mogućnost isplate novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na podnošenje tužbe protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom navedenog prava, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu, kao što je to propisano odredbama čl. 23. i 31. navedenog Zakona. Polazeći od toga da je Ustavni sud poništio osporeni akt kojim je odbačen prigovor podnositeljke radi ubrzavanja postupka i naložio da se donese nova odluka o istom, podnositeljka ustavne žalbe još uvek ima mogućnost da u redovnom sudskom postupku zaštiti svoja prava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8 . Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o prigovoru radi ubrzavanja dugotrajnog izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti