Povreda prava na suđenje u razumnom roku uz odbijanje naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog šestogodišnjeg trajanja parničnog postupka. Međutim, zahtev za naknadu nematerijalne štete je odbijen zbog značajnog doprinosa podnosioca odugovlačenju postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 963/05.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je 26. januara 2009. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 963/05.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je maja 2005. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu, a da je sudu trebalo dve godine da ispita tužbu; da je rešenjem toga suda P. 963/05 od 20. aprila 2007. godine u jednom delu tužba odbačena a za drugi deo tužbe je naloženo uređenje; da je rešenjem P. 963/05 od 17. maja 2007. godine odbačena tužba kao neuredna; da je 12. juna 2007. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja međutim sud o navedenoj žalbi nije odlučio sve do dana podnošenja ustavne žalbe. Podnosilac traži i naknadu štete zbog povrede navedenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 963/05 Opštinskog suda u Kruševcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 16. maja 2005. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv jednog sudije Opštinskog suda u Kruševcu, troje sudija Okružnog suda u Kruševcu i Republike Srbije, radi utvrđenja. Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 963/05 od 20. aprila 2007. godine u stavu prvom izreke odbačena je tužba u delu koji se odnosi na tužene sudije Opštinskog i Okružnog suda u Kruševcu a stavom drugim izreke vraćena je tužba na uređenje tužiocu u delu koji se odnosi na Republiku Srbiju, sa nalogom da je uredi u roku od 15 dana od dana prijema tog rešenja, tako što će istaći tužbeni zahtev, vrednost predmeta spora i predložiti odgovarajuće dokaze, a u stavu trećem izreke je navedeno da ukoliko ne postupi po nalogu suda smatraće se da je tužbu povukao, a ukoliko tužbu vrati neuređenu biće odbačena.

Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 963/05 od 17. maja 2007. godine odbačena je tužba podneta protiv tužene Republike Srbije. U obrazloženju rešenja je navedeno da je 7. maja 2007. godine tužilac, postupajući po nalogu suda za uređenje tužbe, dostavio veliki broj priloga, međutim, tužba je ponovo neuredna jer ne sadrži sve elemente da bi se po njoj moglo postupati, nije označena ni vrsta, ni visina štete koju tužilac traži, a ostatak podneska se, po nalaženju suda, ne odnosi na taj predmet. Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 12. juna 2007. godine podneo žalbu protiv navedenog rešenja i dalje do odlučivanja Ustavnog suda uvidom u spise predmeta utvrđeno je da nadležni sud nije postupao po navedenoj žalbi.

Podnosilac ustavne žalbe je Opštinskom sudu u Kruševcu dostavljao mnoge podneske u kojima se žalio na rad suda, tražio "isključenje" postupajućeg sudije i isticao razne pritužbe na rad sudija.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavna žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen godinu dana i šest meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 16. maja 2005. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti – sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građansko pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, zbog šestogodišnjeg trajanja parničnog postupka koji još uvek nije okončan.

Naime od podnošenja tužbe do ispitivanja tužbenog zahteva od strane Opštinskog suda u Kruševcu prošlo je dve godine, a o žalbi podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja kojim je odbačena tužba kao neuredna nadležni sud nije odlučivao tri godine i sedam meseci, što je utvrđeno uvidom u spise predmeta.

Međutim, Ustavni sud nalazi da je i podnosilac ustavne žalbe značajno doprineo dužini trajanja sudskog postupka time što je svojim radnjama doveo do nepotrebnog odugovlačenja postupka, i to podnošenjem nerazumljivih i nejasnih podnesaka koji su mu vraćani na uređenje i dopunu a takođe i dostavljanjem podnesaka koji nisu bili u vezi sa konkretnim predmetom. Podnosilac je izjavljivao i pritužbe na rad suda, tražio "isključenje" postupajućeg sudije a nije postupio ni po zahtevu suda za uređenje tužbe. Iz navedenih razloga, posebno imajući u vidu doprinos podnosioca ustavne žalbe dužini trajanja postupka, Ustavni sud nije utvrdio podnosiocu pravo na naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud konstatuje da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku može ostvariti usvajanjem ustavne žalbe i nalaganjem Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je stanovišta da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava da se o njegovom pravu u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodio pod brojem P. 963/05 odluči u razumnom roku, pa je stoga u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) i u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

4. Na osnovu člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku uz odbijanje naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti