Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je odbacivanjem žalbe okrivljenog kao neblagovremene povređeno njegovo pravo na pravno sredstvo. Apelacioni sud je pogrešno utvrdio dan uručenja prvostepene presude, što je dovelo do neosnovanog odbacivanja žalbe. Ostali navodi su odbijeni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13110/2021
28.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dž. S . (J . S .), državljanin Republike Ukrajine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dž. S . (J . S .) i utvrđuje da je drugim stavom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 669/19 od 18. maja 2021. godine podnosi ocu ustavne žalbe poveđeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dž. S . (J . S .) izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 669/19 od 18. maja 2021. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 2. Ustava.

3. Odbacuje se ustavna žalba Dž. S . (J . S .) izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 669/19 od 18. maja 2021. godine u odnosu na istaknute p ovrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i načela iz člana 21. Ustava.

4. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za nakndu troškova ustavnosudskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dž. S . (J . S .), državljanin Republike Ukrajine podneo je Ustavnom sudu , 15. septembra 2021. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude označene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije, kao i načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava presuda kojom je, u prvom stavu, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenih i njihovih branilaca, među njima i podnosioca ustavne žalbe, preinačena presuda Višeg suda u Pančevu K. 29/18 od 27. marta 2019. godine samo u stavu tri, u pogledu odluke o izrečenoj meri bezbednosti, tako što je okrivljenima izrečena mera bezbednosti proterivanja stranaca iz zemlje u trajanju od po pet godina, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena, pa je podnosilac pravnosnažno oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela primanje mita u obavljanju privredne delatnosti u saizvršilaštvu iz člana 230. stav 1. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika. Drugim stavom osporene presude odbačen je kao neblagovremen podnesak podnosioca ustavne žalbe, podnet od strane njegovog branioca advokata S . S . od 27. juna 2019. godine, u kom je navedeno da se radi o žalbi okrivljenog Dž . S, na pandžapskom jeziku.

U ustavnoj žalbi je, u odnosu na povredu prava iz člana 32. stav 2. Ustava, navedeno da je podnosiocu ustavne žalbe bilo uskraćeno da se brani na svom maternjem jeziku – pandžapskom, i da mu je nametnut ruski jezik, kao jezik koji razume, iako se on nije odrekao prava na upotrebu svog jezika u smislu člana 11. Zakonika o krivičnom postupku. Podnosilac je naveo da nije sporno da on razume i govori ruski jezik, ali je to u predmetnom postupku bilo nebitno, jer je on zahtevao korišćenje prava iz člana 11. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, koji pravi jasnu razliku između „svog“ jezika i jezika „koji okrivljeni razume“.

Povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na povredi prava na nepristrasan i nezavistan sud, ukazujući da je osporena presuda doneta od strane sudskog veća sastavljenog od sudija koje je donelo rešenje o ukidanju prvobitno donete presude, koje iako je ukinulo raniju presudu, upustilo se u izvođenje zaključka o povredi prava iz člana 438. stav 1. tačka 5) u vezi člana 11. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, a upuštajući se u dokazivanje optužnice suprotno članu 15. Zakonika o krivičnom postupku narušilo je princip neutralnosti, a vrhunac nepoštovanja načela kontradiktornosti je to što je veštačen dokaz koji uopšte nije izveden na glavnom pretresu.

Povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava podnosilac obrazlaže navodima da je u osporenoj presudi pogrešno navedeno da je presuda okrivljenom uručena 14. maja 2019. godine preko oglasne table, jer da je to zaista tačno sud ne bi ponovio nalog za ekspediciju dana 22. maja 2019. godine. Podnosilac je naveo da prvobitno na oglasnoj tabli suda nije bila istaknuta presuda, već samo zapisnici i dokazi iz prvostepenog postupka, a da mu je presuda na srpskom i ruskom bila uručena 12. juna 2019. godine, pa je i „podnesak“ na pandžapskom jeziku od 27. juna 2019. godine blagovremeno podnet u roku za žalbu protiv prvostepene presude.

U odnosu na istaknutu povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava u ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac od samog početka krivičnog postupka prolazio kroz svojevrsno šikaniranje od strane gotovo svih koji su imali nekakvu ulogu u postupku, pa je tako pri samom hapšenju doživeo najgore uvrede na verskoj i etničkoj osnovi, koje se kasnije nastavilo i prilikom pretresa njegovog stana, a u toku trajanja pritvora je bio izvrgnut ruglu na račun fizičkog izgleda, boje kože i načina na koji govori.

Podnosilac je istakao zahtev da Ustavni sud utvrdi povrede istaknutih prava, poništi osporenu drugostepenu presudu i da mu na ime naknade štete isplati iznos od 5.000,00 evra. Troškove ustavnosudskog postupka je tražio u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, priložene dokumentacije, te uvidom u spise predmeta Višeg suda u Pančevu K. 29/18, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe i još trojice okrivljenih sproveden je krivični postupak pred Višim javnom tužilaštvom u Pančevu i Višim sudom u Pančevu zbog više krivičnih dela protiv privrede.

Iz zapisnika Višeg javnog tužilaštva u Pančevu Kti. 15/13 od 14. novembra 2013. godine o saslušanju osumnjičenog, ovde podnosioca ustavne žalbe u istražnoj fazi postupka, proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe, iznoseći svoje lične podatke , naveo da je rođen u Republici Indiji u mestu Ludhiana u provinciji Pendžab; da je državljanin Ukrajine; da srpski jezik ne govori dovoljno dobro; pa je poučen o „pravu na upotrebu ruskog jezika koji najbolje govori i razume, nakon čega je izjavio da mu je potreban tumač“; da je u prisustvu izabranog branioca i sudskog tumača za ruski jezik, nakon čitanja naredbe za sprovođenje istrage izjavio da razume sve pouke i upozorenja i delo koje mu se stavlja na teret, te je nakon poverljivog razgovora sa braniocem izjavio da se u toj fazi postupka želi braniti ćutanjem.

U zapisniku o saslušanju osumnjičenog Višeg suda u Pančevu Kpp. 5/13 od 15. novembra 2013. godine, koji je sačinjen povodom predloga javnog tužilaštva da se prema podnosiocu ustavne žalbe odredi pritvor, navedeno je da je osumnjičeni „izrazio želju da bude saslušan na ruskom jeziku koji dobro govori i razume“, nakon čega je, u prisustvu izabranog branioca, dao detaljan iskaz povodom predloga za određivanje pritvora, potpisavši zapisnik, uz branioca i sudskog tumača za ruski jezik, bez primedbi.

U daljem toku istrage podnosilac ustavne žalbe je u prisustvu izabranog branioca i sudskog tumača za ruski jezik u više navrata iznosio detaljnu odbranu, svaki put potpisujući zapisnik o saslušanju bez primedbi.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Pančevu Kto. 14/14 od 11. marta 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe i još jednom okrivljenom licu (V.S.) stavljeno je na teret izvršenje jednog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 6. u vezi stava 1.Krivičnog zakonika u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika, dok je dvojici okrivljenih stavljeno na teret izvršenje jednog produženog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika.

Iz spisa predmeta Višeg suda u Pančevu K. 29/18 Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe odgovor na optužnicu Višeg javnog tužilaštva u Pančevu Kto. 14/40 od 11. marta 2014. godine napisao 7. aprila 2014. godine svojeručno na ruskom jeziku, a da se prvi put poziva na upotrebu maternjeg jezika (pandžapski), odbijajući da dalji tok postupka prati na ruskom jeziku, tek na glavnom pretresu pred Višim sudom u Pančevu (zapisnik K. 26/14 od 3. juna 2015. godine).

Optužnim predlogom Višeg javnog tužilaštva u Pančevu Kto. 26/14 od 14. aprila 2014. godine sa izmenom Kto. 26/14-Kto. 14/14 od 19. oktobra 2017. godine, podnosiocu ustavne žalbe i još jednom okrivljenom licu (S.K.) stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 6. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika.

Ustavni sud je uvidom u zapisnik o glavnom pretresu Višeg suda u Pančevu K. 26/14 od 3. juna 2015. godine utvrdio da je na strani 3. tog zapisnika konstatovano. „L. Dž . S . izjavljuje da on razume ruski jezik, ali ne u potpunosti i zato traži prevodioca na pandžapski“. U daljem toku postupka sud je pokušavao da obezbedi prevodioca sa srpskog na pandžapski jezik, ali kako na listi sudskih tumača Ministarstva pravde Republike Srbije nema ni jednog registrovanog prevodi oca za pandžapski jezik, sud je pokušao da posredstvom Ambasade Republike Indije u Republici Srbiji, a potom i Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice u Srbiji (The United Nations Refugee Agency) (u daljem tekstu: UNHCR) obezbedi prevodioca na pandžapski jezik, te kako su ti pokušaji ostali bezuspešni, sud je sproveo postupak na ruskom jeziku, kao jeziku koji podnosilac nesumnjivo razume i govori.

Iz zapisnika o glavnom pretresu Višeg suda u Pančavu K. 26/14 od 4. juna 2015. godine proizlazi da je u sud pristupio Prvi sekretar Ambasade Republike Indije u Srbiji koji je izjavio da s obzirom na raznolikost jezika u Republici Indiji, on nije siguran da je kompetentan da prevodi na pandžapski jezik, iako ga razume, ali da vlada hinduskim jezikom sa kojeg bi mogao da prevodi.

Iz zapisnika o glavnom pretresu Višeg suda u Pančavu K. 26/14 od 2. jula 2015. godine proizlazi da je sud preko UNHCR obezbedio prisustvo prevodioca za urdu i engleski jezik, koji govori i razume pandžapski, ali nema položenu zakletvu za sudsko prevođenje sa pandžapskog jezika, čiji je odnos sa urdu jezikom isti kao odnos srpskog i makedonskog jezika. Podnosilac ustavne žalbe nije želeo da odgovori na pitanje suda da li razume došavšeg prevodioca navodeći, preko tumača za ruski jezik, da ga je tako savetovao branilac, dok je prevodilac izjavio da razume okrivljenog.

Presudom K. 26/14 od 19. decembra 2017. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen je krivim za izvršenje produženog krivičnog dela primanje mita u obavljanju privredne delatnosti u saizvršilaštvu iz člana 230. stav 1. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika, koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 365/18 od 22. juna 2018. godine,

U ponovnom prvostepenom krivičnom postupku Više javno tužilaštvo u Pančevu je prvobitno podnete optužne akte izmenilo 5. decembra 2018. godine tako što je, nakon donošenja Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16), u skladu sa odredbama koje su stupile na snagu 1. marta 2018. godine optužnim predlogom, stavom prvim , podnosiocu ustavne žalbe i još jednom okrivljenom V.S. stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela primanje mita u obavljanju privredne delatnosti iz člana 230. stav 1. Krivičnog zakonika u saizvršilaštvu, a dvojici okrivljenih produženo krivično delo davanje mita u obavljanju privredne delatnosti iz člana 231. stav 1. Krivičnog zakonika u saizvršilaštvu, a drugim stavom podnosiocu ustavne žalbe i još jednom okrivljenom S.K. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela primanje mita u obavljanju privredne delatnosti iz člana 230. stav 1. Krivičnog zakonika u saizvršilaštvu.

Presudom Višeg suda u Pančevu K. 29/18 od 27. marta 2019. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo primanje mita u obavljanju privredne delatnosti iz člana 230. stav 1. Krivičnog zakonika u saizvršilaštvu (st. 1. i 2. presude) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, te mu je izrečena mera bezbednosti proterivanje stranaca iz zemlje u trajanju od 10 godina i od njega je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom.

Presuda Višeg suda u Pančevu K. 29/18 od 27. marta 2019. godine, na osnovu dostavne naredbe suda po kojoj je postupljeno 19. aprila 2019. godine, dostavljena je braniocima podnosioca ustavne žalbe, advokatu P. V . 22. aprila 2019. godine, advokatu S . S . 23. aprila 2019. godine, a za podnosioca ustavne žalbe je sudsko pismeno vraćeno neuručeno. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Višeg suda u Pančevu K. 29/18 utvrdio da se u spisima predmeta nalazi jedna koverta-povratnica Višeg suda u Pančevu za lično dostavljanje kojom je sud preko pošte pokušao dostavljanje presude tog suda K. 29/18 od 27. marta 2019. godine za okrivljenog Dž . S, koja je sudu vraćena sa neuručenom pošiljkom – presudom K. 29/18 od 27. marta 2019. godine, a na kojoj je konstatovan samo poštanski pečat R 01715 „Poštarina plaćena kod pošte Pančevo 1“ sa datumom 6. maj 2019. godine i otisnut je deo pečata „NI“ („NIJE TRAŽIO“ – napomena US), nakon čega je postupajući sudija dala dostavnu naredbu: „Na oglasnu tablu 6. maj 2019, ev. 14. maj 2019.“ Potom se u spisima predmeta nalazi dostavnica za lično dostaljanje presude Višeg suda u Pančevu K. 29/18 od 27. marta 2019. godine za okrivljenog Dž . S . na kojoj je konstatovano da je predmetno pismeno stavljeno na oglasnu tablu 6. maja 2019. i skinuto sa oglasne table 14. maja 2019. godine (kada se smatra da je uredno uručena – napomena US). Nakon toga u spisima predmeta se nalazi druga dostavna naredba suda od 22. maja 2019. godine u kojoj je navedeno: „S obzirom da za okr. A.D. i Dž. S . pošta nije ostavila obaveštenje na osnovu čl. 246. st. 1. ZKP, nj ima ponoviti dostavu presude Dž. S . sa prevodom“, pa je drugi put presuda za podnosioca ustavne žalbe istaknuta na oglasnoj tabli 6. juna 2019. godine, a podnosilac ju je lično preuzeo u sudu 12. juna 2019. godine. Dakle, prvostepena presuda K. 29/18 od 27. marta 2019. godine, je za podnosioca ustavne žalbe bila dva puta istaknuta na oglasnoj tabli suda, i to tako što se prvi put smatrala uredno uručenom 14. maja 2019. godine, kada je skinuta sa oglasne table, a potom, nakon što je postupajući sudija konstatovala da prvi put nisu bili ispunjeni uslovi za stavljanje presude na oglasnu tablu, ponovila je dostavu putem pošte, pa i sudskog dostavljača, nakon čega je, ocenjujući da su ispunjeni svi uslovi, presudu ponovo istakla na oglasnu tablu.

U službenoj belešci postupajućeg predsednika veća Višeg suda u Pančevu u predmetu K. 29/18 sastavljenoj 4. juna 2019. godine, koja je upućena predsedniku Višeg suda u Pančevu, pored ostalog, navedeno je: „Presuda od 27. marta 2019. godine nije uručena u originalu i prevedeno na ruski Dž. S. Za njega pošta kad mu je dostavljen original nije ostavila „obaveštenje“, što je uslov da mu se izvrši dostava putem Oglasne table, pa je dostava ponovljena, međutim i po drugi put se vratila neuručena sa istim propustom pošte koja je naznačila „nije tražio“, ali nije ni ostavila obaveštenje. To isto ponovilo se vezano za presudu prevedenu na ruski za Dž . S . i za V.S. Moj zaključak je iz ovih činjenica da optuženi Dž . S . i V.S. izbegavaju prijem presude i time prolongiraju rok za žalbu…. Propust pošte da ne ostavi obaveštenja kad se bude rešavao urgiranjem na primer Upravniku pošte, takođe dovodi do odugovlačenja. Ako se uručenje ponavlja putem pošte, a ona pravi i po treći put iste propuste, onda je to još „veće“ odugovlačenje….. Prema odredbi člana 242. stav 1. ZKP pismena se dostavljaju po pravilu posredstvom službenog lica organa postupka koji je odluku doneo. Molim Vas da odobrite da službeno lice suda dostavi odluku Dž. S . i V.S. po pravilima iz člana 246. stav 1. ZKP kako bi se sprečilo odugovlačenje , jer je proteklo dva meseca od donošenja presude koja nije uručena samo Dž . S . i V.S.“.

Uvidom u prvostepenu presudu Višeg suda u Pančevu K. 29/18 od 27. marta 2019. godine Ustavni sud je, od činjenica koje su od značaja za ocenu osnovanoisti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 2. Ustava, utvrdio da je na strani 13. konstatovano da se podnosilac ustavne žalbe o optužnici i izmenjenom optužnom aktu nije izjasnio i da je izjavio da želi da se izjasni na svom – pandžapskom jeziku, kao i da podnosilac ustavne žalbe „u toku postupka nije želeo da koristi ruski jezik, pa ni da se putem tumača za ruski jezik izjasni o optužnici odnosno o izmenjenom optužnom aktu“. Na strani 19. prvostepene presude konstatovano je da je od podnosioca ustavne žalbe oduzeta pisana dokumentacija – „ručno vođena evidencija“, čiji se prevod sa ruskog jezika nalazi u spisima predmeta u drugom tomu na stranama 398 do 401). Na strani 44. prvostepene presude konstatovano je da se podnosilac ustavne žalbe na glavnom pretresu K. 26/14 od 21. decembra 2016. godine sudu obratio na srpskom jeziki izjavljujući da želi da iznese odbranu na pandžapskom jeziku i da potvrđuje sve što je izneo njegov branilac advokat S. S, da se on svog pandžapskog jezika nije odrekao i da shodno članu 11. Zakonika o krivčnom postupku ima pravo da odbranu iznese na svom jeziku, a ne želi da iznosi odbranu tako što će mu se omogućiti prevod na ruski jezik, a na glavnom pretresu u ponovljenom postupku 18. februara 2019. godine, kao i u završnoj reči podnosilac ustavne žalbe je ćutao, a branilac je izjavio da okrivljeni ne želi da da završnu reč , jer mu nije omogućeno da u postupku upotrebljava svoj jezik. Na stranama 260. i 261. sud je naveo činjenice iz kojih je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe razume ruski jezik, pa je navedeno: da je u istrazi optuženi iznosio svoju odbranu na ruskom jeziku; da je optuženi odgovor na optužnicu sastavio svojeručno na ruskom jeziku; da je optuženi, pored završenog fakulteta u Indiji 2001. godine, završio i fakultet i specijalizaciju magistra hemijske tehnologije na ruskom jeziku 2010. godine; da je optuženi u periodu od 2002. godine do 2011. godine radio na različitim rukovodećim mestima u ruskoj kompaniji „ L.“, a od jula 2011. godine je radio na rukovodećim mestima u N. Srbije, čiji je većinski vlasnik rusko preduzeće „G.“, gde je na svom ličnom listu dao podatke da govori ruski jezik, engleski, indijski i persijski, a ukrajinski uz pomoć rečnika (ova konstatacija postoji i u zapisniku o glavnom pretresu na strani 255/1806 spisa predmeta Višeg suda u Pančevu K. 19/18). Iz navedenog Viši sud u Pančevu je zaključio da je optuženi intelektualac sa završena dva fakulteta i poliglota, koji nesumnjivo razume ruski jezik, na kojem se školovao i dugo godina radio u ruskim preduzećima, kao i da je u toku istrage izrazio svoju volju da odbranu iznosi na ruskom jeziku, pa je potpuno neprihvatljiv stav njegove odbrane da mu sud time što iz objektivnih razloga, jer u Republici Srbiji ne postoji prevodilac na pandžapski jezik, nije obezbedio prevodioca na maternji jezik, povredio ljudska prava i onemogućio njegovu odbranu.

Protiv prvostepene presude žalbe su izjavili, pored ostalih, branilac podnosioca ustavne žalbe, advokat P. V . 7. maja 2019. godine, advokat S . S . 8. maja 2019. godine, te je 27. juna 2019. godine advokat S . S . dostavio i podnesak okrivljenog Dž . S . na pandžapskom jeziku, bez prevoda (sa napomenom da se radi o žalbi okrivljenog protiv prvostepene presude), pa je sud takav podnesak dostavio Višem javnom tužilaštvu u Pančevu (na odgovor) 27. juna 2019. godine. Iz spisa predmeta proizlazi da Više javno tužilaštvo u Pančevu nije sudu dostavilo odgovor na „žalbu“ okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, napisanu na pandžapskom jeziku od 27. juna 2019. godine, koju je primilo 28. juna 2019. godine. Ustavni sud konstatuje da Viši sud u Pančevu ni na jednom mestu u spisima predmeta navedeni podnesak na pandžapskom jeziku ne označava žalbom okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, već se, kako prilikom dostavljanja Višem javnom tužilaštvu u Pančevu (na odgovor), tako i prilikom dostavljanja drugostepenom sudu na odlučivanje o izjavljenim žalbama, o navedenom podnesku izjašnjava kao podnesku branioca Dž . S, advokata S . S . od 27. juna 2019. godine u kojem je navedeno da u prilogu sadrži žalbu okrivljenog Dž . S . na pandžapskom jeziku od 27. juna 2019. godine.

Spisi predmeta Višeg suda u Pančevu K. 29/18 dostavljeni su Apelacionom sudu u Beogradu radi odlučivanja o izjavljenim žalbama uz dopis koji je potpisan od strane postupajućeg predsednika veća, u kojem su navedeni datumi uručenja prvostepene presude Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, okrivljenima i njihovim braniocima, te su navedeni datumi izjavljivanja žalbi i odgovora na žalbe, pa je tako za podnosioca ustavne žalbe navedeno da je prvostepnu presudu primio 12. juna 2019. godine.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 669/19 od 18. maja 2021. godine u prvom stavu preinačena je samo u delu odluke o izrečenoj meri bezbednosti presuda Višeg suda u Pančevu K. 29/18 od 27. marta 2019. godine, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena, a drugim stavom presude odbačen je kao neblagovremen podnesak okrivljenog Dž. S, podnet od strane branioca advokata S . S, dana 27. juna 2019. godine, u kom je navedeno da se u prilogu dostavlja žalba okrivljenog Dž . S, na pandžapskom jeziku.

Dakle, osporenom presudom Apelacionog suda Beogradu Kž1. 669/19 od 18. maja 2021. godine meritorno je odlučeno o žalbama branilaca podnosioca ustavne žalbe, advokata P. V . i S . S, tako što su žalbe odbijene, dok je odbačen kao neblagovremen podnesak okrivljenog Dž . S . na pandžanskom jeziku od 27. juna 2019. godine. U obrazloženju osporene drugostepene presude navedeno je da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da je prvostepena presuda okrivljenom uručena preko oglasne table 14. maja 2019. godine, a okolnost da se u spisima predmeta nalazi i dostavnica prema kojoj je prvostepena presuda uručena lično okrivljenom S . 12. juna 2019. godine ne dovodi u pitanje zaključak suda o neblagovremenosti podneska označenog kao žalba, budući da se datum prijema presude u ovom konkretnom slučaju ima smatrati datumom dostave preko oglasne table, a to je 14. maj 2019. godine, pa je rok za žalbu bio do 29. maja 2019. godine.

U obrazloženju osporene drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 669/19 od 18. maja 2021. godine navedeno je da nisu osnovani žalbeni navodi odbrane o povredi prava na upotrebu „svog jezika“ u toku postupka, s obzirom na to da je prvostepeni sud, saglasno članu 7. Zakonika o krivičnom postupku, pokušao da angažuje prevodioca obraćajući se Ambasadi Republike Indije i UNHCR, jer u Republici Srbiji nema registrovanih prevodilaca za pandžapski jezik, sekretar ambasade Republike Indije nije mogao da prevodi na pandžapski (s obzirom na raznolikost jezika u Republici Indiji, izjavio je da on nije siguran da je kompetentan da prevodi na pandžapski jezik, iako ga razume, ali da vlada hinduskim jezikom sa kojeg bi mogao da prevodi), a okrivljeni je izjavio da ne razume prevodioca angažovanog preko UNHCR, koji je naveo da nema položenu zakletvu za zvanično prevođenje na pandžapski, već samo za urdu jezik. U obrazloženju osporene presude dalje je navedeno da je u konkretnom slučaju došlo do objektivne nemogućnosti da se okrivljenom omogući da se brani na svom pandžapskom jeziku, pa je sud u predmetnom postupku pravilno primenio standard „jezika koji optuženi razume“ kako bi sproveo krivični postupak, pri čemu je nesporno utvrđeno da optuženi razume ruski jezik, na kojem se školovao i dugo godina radio u ruskim preduzećima, pa su neosnovani navodi da mu je pravo na odbranu povređeno samo time što iz objektivnih razloga u Republici Srbiji nije bilo prevodioca za pandžapski jezik. Drugostepeni sud je takođe naveo da prema podacima UNESCO u svetu se govori približno 7.000 jezika, pa je u takvoj situaciji objektivno nemoguće da se u svakom trenutku i pred državnim svakim državnim organom, pa i pred sudom , za svaki maternji jezik obezbedi prevodilac, što je u ovom predmetu i slučaj sa pandžapskim jezikom, koji je jedan od 23 službena jezika Republike Indije.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1116/21 od 31. marta 2022. godine odbijeni su kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih V.S. i S.K, dok je odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti koji su branioci podnosioca ustavne žalbe izjavili protiv ovde osporenih pravnosnažnih presuda, a zahtev za zaštitu zakonitosti koji je branilac podnosioca ustavne žalbe, advokat S. S . odbačen je kao neblagovremen. U obrazloženju presude suda vanrednog pravnog leka, u relevantnom delu za konkretan slučaj (strana 19.), navedeno je: „Branioci okrivljenog Dž. S, advokati S . S . i P . V, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, navode odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera i propisuje okvirno razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Ovu odredbu branioci konkretizuju navođenjem povrede članova 455. stav 1. tačka 1) i 456. stav 1. ZKP (odlučivanje o žalbi – napomena US) uz isticanje da je pogrešan zaključak drugostepenog suda da je žalba ovih branilaca, izjavljena protiv prvostepene presude, neblagovremena, polemišući pri tome sa rokom, od koga je po stavu drugostepenog suda počeo teći rok za izjavljivanje žalbe, kao i sa zakonitošću načina dostave prvostepene presude okrivljenom. Članom 485. stav 4. ZKP propisani su razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju. Kako navedenom odredbom nije propisana mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede članova 455. stav 1. tačka 1) i 456. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog Dž. S, advokata S . S . i P . V, ocenio kao nedozvoljen“.

Osporena presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 669/19 od 18. maja 2021. godine dostavljena je podnosiocu ustavne žalbe 16. avgusta 2021. godine, a braniocima podnosioca ustavne žalbe, advokatu P. V . 22. jula 2021. godine, advokatu S . S . 9. septembra 2021. godine, po dostavnoj naredbi suda od 28. jula 2021. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama Ustava je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi su jednaki (član 21. stav 1.) da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. stav 3.); da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. stav 4.); da sv ako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem (član 32. stav 2.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, drugim državnim organom ili organizacijom koja vrši javna ovlašćenja, kada se rešava o njegovom pravu ili obavezi i da neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava (član 199.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i dr.) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da je organ postupka dužan da u skladu sa odredbama ovog zakonika pouči okrivljenog ili drugog učesnika u postupku o pravima koja mu pripadaju (član 8. stav 1.); da su u postupku u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, a drugi jezici i pisma u službenoj upotrebi su u skladu sa Ustavom i zakonom (član 11. stav 1.); da se postupak vodi na jeziku i pismu koji su u službenoj upotrebi u organu postupka, u skladu sa zakonom (član 11. stav 2.); da stranke, svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da u toku postupka upotrebljavaju svoj jezik i pismo, a ako se postupak ne vodi na njihovom jeziku i ako, nakon pouke o pravu na prevođenje, ne izjave da znaju jezik na kome se postupak vodi i da se odriču prava na prevođenje, obezbediće im se na teret budžetskih sredstava prevođenje onoga što oni ili drugi iznose, kao i prevođenje isprava i drugog pisanog dokaznog materijala (član 11. stav 3.); da prevođenje obavlja prevodilac (član 11. stav 4.) da uhapšeni, pored prava iz člana 68. stav 1. tač. 2) do 4) i tačka 6) i stav 2. ovog zakonika, ima pravo da odmah na jeziku koji razume bude obavešten o razlogu hapšenja (član 69. stav 1. tačka 1)); da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu obavezno ili ako je optuženom, braniocu, oštećenom ili privatnom tužiocu, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa (član 438. stav 1. tačka 5) .

Odredbama člana 68. stav 1. ZKP propisano je da okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku (tačka 1)); da ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu (tačka 2 )); da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika (tačka 3)); da njegovom saslušanju prisustvuje branilac (tačka 4)); da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku (tačka 5)); da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka (tačka 6)); da mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane (tačka 7)); da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz (tačka 8)); da prikuplja dokaze za svoju odbranu (tačka 9)); da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane (tačka 10)); da koristi pravna sredstva i pravne lekove (tačka 11)); da preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom (tačka 12)).

Odredbama člana 87. ZKP propisano je da ako je okrivljeni gluv, postavljaće mu se pitanja pismeno, ako je nem, pozvaće se da pismeno odgovara, a ako je slep, prilikom saslušanja će mu se usmeno izložiti sadržaj pisanog dokaznog materijala. Ako se saslušanje ne može obaviti na ovaj način, pozvaće se kao tumač lice koje se sa okrivljenim može sporazumeti (stav 1.); da ako okrivljeni ne razume jezik postupka, postavljaće mu se pitanja preko prevodioca (stav 2.); da ako tumač ili prevodilac nije ranije zaklet, položiće zakletvu da će verno preneti pitanja koja se okrivljenom upućuju i izjave koje on bude davao (stav 3.); da se odredbe ovog zakonika koje se odnose na veštake shodno primenjuju i na tumače i prevodioce (stav 4.).

Odredbama člana 242. ZKP propisano je da se pismena dostavljaju, po pravilu, posredstvom službenog lica organa postupka koji je odluku doneo ili neposredno kod tog organa, preko pošte ili druge organizacije registrovane za poslove dostavljanja pismena, organa lokalne samouprave, zamolnim putem preko drugog državnog organa, telekomunikacionim ili elektronskim putem, a izuzetno i posredstvom policije (stav 1 .); da se dostavljanje može izvršiti i isticanjem na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka, a uz saglasnost lica kome se dostavljanje ima izvršiti i preko punomoćnika za prijem pismena, putem poštanskog faha ili elektronske pošte. Dostavljanje se smatra izvršenim protekom roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka, odnosno od prijema potvrde da je pismeno predato punomoćniku za prijem pismena, poštanskom fahu, odnosno dostavljeno elektronskim putem (stav 2 .).

Odredbama člana 243. ZKP propisano je da se pismeno dostavlja neposrednom predajom licu kome je upućeno (stav 1.); da ako se lice iz stava 1. ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti, pismeno se može predati punoletnom članu njegovog domaćinstva koji je dužan da ga primi. Ako se član porodičnog domaćinstva tu ne zatekne, pismeno će se predati portiru, susedu ili predsedniku kućnog saveta ako oni na to pristanu i time se smatra da je dostavljanje izvršeno (stav 2.); da ako lice iz st. 2. i 3. ovog člana koje nije dužno da primi pismeno odbije da to učini, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se pismeno istaći na oglasnoj tabli suda i po mogućstvu, internet stranici organa postupka. Po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno (stav 4.); da kada lice iz stava 1. ovog člana ili lice iz st. 2. i 3. ovog člana koje je dužno da primi pismeno, odbije da to učini, dostavljač će zabeležiti na dostavnici dan, čas i razlog odbijanja prijema, a pismeno će se ostaviti u stanu lica iz stava 1. ovog člana ili u prostoriji gde je ono zaposleno i time je dostavljanje izvršeno (stav 5.); da ako se na mestu gde se dostava ima izvršiti ne zatekne lice iz st. 2. i 3. ovog člana koje je dužno da primi pismeno, dostavljanje će se izvršiti na način predviđen u stavu 4. ovog člana (stav 6.).

Odredbama člana 246. ZKP propisano je da ako se dostavljanje pismena okrivljenom ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio organ postupka, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se pismeno istaći na oglasnoj tabli i po mogućstvu, na internet stranici organa postupka. Po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno (stav 1.); da ako je okrivljeni punomoćjem branioca ovlastio za prijem pismena od čijeg dostavljanja teče rok za izjavljivanje pravnog leka, predajom pismena advokatskoj kancelariji branioca smatra se da je dostavljanje izvršeno (stav 2.); da izuzetno od stava 1. ovog člana, ako okrivljenom koji nema branioca treba dostaviti presudu kojom mu je izrečena krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode, a dostavljanje se ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio sud, postaviće mu se branilac po službenoj dužnosti dok okrivljeni ne obavesti sud o novoj adresi (stav 3.); da postavljenom braniocu će se odrediti potreban rok za upoznavanje sa spisima koji ne može biti kraći od tri dana, a posle toga će mu se presuda dostaviti i postupak nastaviti (stav 4.).

Odredbama člana 37. ZKP propisano je da sudija ili sudija-porotnik biće izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je oštećen krivičnim delom (stav 1. tačka 1)); ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tužilac, oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug ili lice sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena (stav 1. tačka 2)); ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tužiocem ili oštećenim u odnosu staratelja, štićenika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika (stav 1. tačka 3); ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano (stav 1. tačka 4)); da sudija ili sudija-porotnik može biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost (stav 2.) .

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravno sredstvo garantovano odredbom člana 36. stav 2. Ustava zasniva na tvrdnji da je drugostepeni sud uskratio podnosiocu odluku o osnovanosti njegovih žalbenih navoda izentih u blagovremenoj žalbi koju je sam napisao na svom maternjem jeziku, jer je pogrešno utvrdio datum od kog se ima računa ti rok za izjavljivanje žalbe od strane okrivljenog , smatrajući da 6. maja 2019. godine nisu bili ispunjeni uslovi za dostavljanje prvostepene presude preko oglasne table. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je njegova žalba od 27. juna 2019. godine na pandžapskom jeziku podneta blagovremeno, s obzirom na to da se kao dan kada je on primio prvostepenu presudu može jedino uzeti datum 12. jun 2019. godine, kada ju je on lično preuzeo nakon što je ona drugi put (6. juna 2019. godine) bila istaknuta na oglasnoj tabli.

Ocenom navoda ustavne žalbe sa aspekta sadržine prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je drugim stavom osporene drugostepene presude odbačen kao neblagovremen „podnesak podnosioca ustavne žalbe od 27. juna 2019. godine, podnet od strane njegovog branioca, u kom je navedeno da se radi o žalbi okrivljenog Dž . S, na padžapskom jeziku “, računajući početak roka za izjavljivanje žalbe od prvog dostavljanja – 14. maja 2019. godine, ne dajući obrazloženje razloga zbog kojih jednu, odnosno prvu dostavu smatra urednom, a drugu suvišnom.

Ustavni sud je imao u vidu da ni prvostepeni ni drugostepeni sud navedeni sporni podnesak, koji je sastavljen na pandžapskom jeziku od 27. juna 2019. godine, ne naziva žalbom, ali nesumnjivo ga tako tretira, što proizlazi, kako iz činjenice da ga prvostepeni sud dostavlja Višem javnom tužilaštvu (na odgovor), tako i iz činjenice da ga upućuje sa spisima predmeta drugostepenom sudu zajedno sa ostalim žalbama i odgovorima na žalbu, radi odlučivanja o njihovoj osnovanosti , a drugostepeni sud razmatra blagovremenost spornog podneska , prema pravilima koja važe za rokove za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude.

Stoga Ustavni sud, nesumnjivo zaključuje da i prvostepeni i drugostepeni sud sporni podnesak podnosioca ustavne žalbe od 27. juna 2019. godine, koji je sastavljen na pandžapskom jeziku, smatraju žalbom podnosioca ustavne žalbe protiv prvostepene presude Višeg suda u Pančevu K. 29/18 od 27. marta 2019. godine.

Ustavni sud je, potom, utvrdio da iz obrazloženja osporene drugostepene presude proizlazi da je sud redovnog pravnog leka smatrao da je prvo isticanje prvostepene presude na oglasnu tablu u svemu bilo u skladu sa odredbama ZKP, odnosno da sud nije pogrešio kada je ocenio da su prvi put bili ispunjeni uslovi da se prvostepena presuda istakne na oglasnoj tabli, već da je sud pogrešio kada je presudu Višeg suda u Pančevu K. 29/18 od 27. marta 2019. godine, nakon 14. maja 2019. godine, kao dana od kada se smatrala uredno uručenom (po isteku osam dana od isticanja na oglasnoj tabli), ponovo pokušao neposredno da uruči okrivljenom, tako što je najpre 22. maja 2019. godine dao dostavnu naredbu da se dostava presude za podnosioca ustavne žalbe ponovi putem pošte, a potom i preko sudskog službenika, pa zbog nemogućnosti da se presuda uruči podnosiocu ustavne žalbe, drugi put sporno pismeno postalja na oglasnu tablu 6. juna 2019. godine, na koji način je došlo do neosnovanog produženja roka za izjavljivanje žalbe za podnosioca ustavne žalbe, kao okrivljenog.

Međutim, u osporenoj presudi drugostepeni sud nije obrazložio razloge za ovakvu ocenu, što je po oceni Ustavnog suda, u okolnostima konkretnog slučaja, bilo neophodno, jer je sam prvostepeni sud u dve službene beleške konstatovao da nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 246. stav 1. ZKP za prvo isticanje presude na oglasnu tablu.

Naime, postupajući predsednik prvostepenog veća je nakon prvog isticanja i skidanja sa oglasne table prvost epene presude konstatovala u dostavnoj naredbi od 22. maja 2019. godine da za okr. A.D. i Dž. S . pošta nije ostavila obaveštenje na osnovu čl ana 246. st av 1. ZKP, te je data naredba da se ponovi dostava prvostepene presude, a u službenoj belešci od 4. juna 2019. godine , traženo je od predsednika suda da se odobri da se prvostepena presuda dostavi preko sudskog službenika, jer službenik pošte pravi višestruku grešku prilikom dostave, kada ne ostavlja obaveštenje u smislu člana 246. stav 1. ZKP, već se sudsko pismeno dva puta vraća sudu neuručen o sa istim propustom pošte i naznakom „nije tražio“, ali bez konstatacije da je ostavljeno obaveštenje.

Ustavni sud je , takođe, utvrdio da iz vraćene povratnice sa neuručenom pošiljkom R 01715 , nije moguće, bez dodatnih provera (npr. tražiti izveštaj za pošiljku R 01715 od Pošte Pančevo 1) nesumnjivo utvrditi da li je poštanski dostavljač ostavio obaveštenje u skladu sa odredbama ZKP o dostavljanju. Ustavni sud, stoga, smatra da se ne bi smela zanemariti činjenica da se u spisima predmeta nalaze dve službene beleške potpisane od strane postupajućeg predsednika sudećeg veća u kojima se nesumnjivo konstatuje da je sud utvrdio da dostava prvostepene presude, pre njenog prvog isticanja na oglasnoj tabli, nije ispunjavala uslove iz člana 246. stav 1. ZKP da b ude istaknuta na oglasnoj tabli, dok iz službene beleške postupajućeg predsednika veća od 4. juna 2019. godine proizlazi da je prvostepeni sud vršio neke provere (iz spisa predmeta se ne vidi koje) na osnovu kojih je utvrdio da dostavljanje prvostepene presude podnosiocu ustavne žalbe po dostavnoj naredbi , po kojoj je postupljeno 19. aprila 2019. godine, nije bilo u skladu sa odredbom člana 246. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud smatra da se ne može uzeti kao nesumnjivo utvrđena činjenica da se rok od 15 dana za izjavljivanje žalbe podnosiocu ustavne žalbe, kao okrivljenom , ima računati od 14. maja 2019. godine, niti je razloge za takvu ocenu dao drugostepeni sud u osporenoj presudi, već , po oceni Ustavnog suda, iz svega navedenog proizlazi da podnosilac ustavne žalbe opravdano smatra da se navedeni rok za žalbu u odnosu na njega ima računati od 12. juna 2019. godine, kada je preuzeo prvostepenu presudu, koja je drugi put bila istaknuta na oglasnoj tabli .

Polazeći od toga da je Ustavni sud uvidom u spise predmeta Višeg suda u Pančevu K. 29/18 utvrdio da je prvostepena presuda podnosiocu ustavne žalbe dostavljena 12. juna 2019. godine, a imajući u vidu da je,, u pouci o pravnom leku “, podnosilac poučen da žalbu može izj aviti u roku od 15 dana od dana prijema presude, odnosno, u konkretnom slučaju do 27. juna 2019. godine, Ustavni sud smatra, da je Apelacioni sud u Beogradu dužan da se, ukoliko oceni da se navedeni podnesak podnosioca ustavne žalbe može smatrati urednom žalbom protiv prvostepene presude, upusti u meritorno odlučivanje o tako izjavljenoj žalbi podnosioca ustavne žalbe, jer je ona podneta blagovremeno – 27. juna 2019. godine.

Ustavni sud je, stoga utvrdio da je drugim stavom izreke osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 669/19 od 18. maja 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo na pravno sredstvo , iz člana 36. stav 2. Ustava , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. U pogledu otklanjanja štetnih posledica nastalih utvrđenom povredom ustavnog prava, Ustavni sud nije poništio osporenu drugostepenu presudu, iako je podnosilac takav zahtev izričito postavio u ustavnoj žalbi, a što Sud, po pravilu i čini kao vid otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede Ustavom garantovanih prava, i to iz sledećih razloga.

Ustavni sud najpre ukazuje na činjenicu da je osporenom drugostepenom presudom meritorno odlučeno o dve žalbe koje su branioci podnosioca ustavne žalbe izjavili protiv prvostepene presude, pa su tako ocenjeni neosnovanim, kako žalbeni navodi o istaknutim bitnim povredama odredaba krivičnog postupka, među kojima su i odredbe o pravu da okrivljeni iznosi odbranu i prati tok postupka na maternjem jeziku, kao i odredbe o dokazima na kojima se presuda može, odnosno ne može, zasnivati, tako i žalbeni navodi kojima se presuda pobijala zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede materijalnopravnih odredbi, te je sud redovnog pravnog leka sveobuhvatno analizirao odbrane okrivljenih i izvedene dokaze, dajući, u osporenoj drugostepenoj presudi, za svoje zaključke detaljno i jasno obrazloženje.

7. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, u smislu odredaba člana 89. st. 1 . i 3. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na pravno sredstvo, u okolnostima konkretnog slučaja, dovoljno da se postigne pravično zadovoljenje za podnosioca ustavne žalbe, iz kog razloga je odbio kao neosnovan zahtev za naknadu štete, odlučujući kao u tački 4. izreke.

8. Ispitujući osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 2. Ustava , Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe na glavnom pretresu usprotivio da tok krivičnog postupka koji se vodi protiv njega prati na ruskom jeziku, koji govori i razume, a na kojem je do tada iznosio odbranu, te je izričito zahtevao da dalji tok postupka prati na svom – pandžapskom jeziku.

Ustavni sud najpre konstatuje da Zakonik o krivičnom postupku propisuje u članu 438. stav 1. tačka 5) da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je okrivljenom, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa.

Polazeći od toga da podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom krivičnom postupku, koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, nije bilo omogućeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj – pandža pski jezik, pošto sud i pored pokušaja da to učini nije uspeo da obezbedi prisustvo tumača za pandžapski jezik, zadatak Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, je da ispita da li je ovakva procesna povreda zakona imala težinu povrede ustavnog prava na pravično suđenje, garantovanog članom 32. Ustava .

Ustavni sud, na ovom mestu ukazuje na značaj upotrebe jezika u sudskim postupcima. Pravo na pravično suđenje može biti povređeno ako učesniku u sudskom postupku, koji se vodi na jeziku koji ne razume ne omogući da se na svom jeziku upozna sa izvedenim dokazima, odnosno da na svom jeziku učestvuje u po stupku. Aktivno ostvarivanje prava u sudskom postupku, jednakost oruđa stranaka je teško zamislivo , ako se učešće jedne stranke u postupku ne omogući na jeziku koju stranka dobro poznaje, što je u većini slučajeva sopstveni, maternji jezik učesnika u postupku. Međutim, u slu čaju da stranke osim sopstvenog, maternjeg jezika odlično poznaje i neki drugi jezik, pravičnost postupka moguće obezbediti i u slučaju ako se, stranci omogući da umesto na sopstvenom jeziku u postupku učestvuje na jeziku koji odlično poznaje. Naročito u slučaju ako je sud bio onemogućen da obezbedi prevođenje na sopstveni jezik učesnika u postupku. Prema tome, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja i odredbe Zakonika o krivičnog postupku koj e bezuslovno priznaj u pravo optuženog da koristi sopstveni jezik u krivičnom postupku, prilikom ocene da li je ne onemogućavanjem optuženom da koristi sopstveni jezik u krivičnom postupku došlo do povrede ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, posebno treba se razmotriti, sa jedne strane, da li je optuženom omogućeno da se brani, i da se sa spisima predmeta upozna na jeziku koji nije njegov sopstveni jezik, ali koji odl ično poznaje, i drugo, da li je sud u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku na odgovarajući način pokušao da obezbedi prevodioc a na sopstveni ( pandžapski) jezik podnosioca ustavne žalbe.

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe prilikom prvog saslušanja u svojstvu osumnjičenog pred Višim javnim tužilaštvom u Pančevu izjavio da , kao ukrajinski državljanin, koji je rođen u pokrajini Pandžab u Republici Indiji, srpski jezik ne govori dovoljno dobro, pa je poučen o „pravu na upotrebu ruskog jezika koji najbolje govori i razume “; da je u prisustvu izabranog branioca i sudskog tumača za ruski jezik, nakon čitanja naredbe za sprovođenje istrage izjavio da razume sve pouke i upozorenja i delo koje mu se stavlja na teret; da je pred sudom, povodom odlučivanja o predlogu Višeg javnog tužilaštva u Pančevu da se prema njemu odredi pritvor „izrazio želju da bude saslušan na ruskom jeziku, koji dobro govori i razume“; da je u toku istrage u više navrata iznosio detaljnu odbranu uz prisustvo izabranog branioca i sudskog tumača za ruski jezik, kao i da je odgovor na optužnicu napisao svojeručno na ruskom jeziku. Ustavni sud je takođe utvrdio i da su sve sudske odluke , koje su u toku postupka donošene (npr. rešenja o određivanju i produžavanju mera radi obezbeđivanja prisustva okrivljenog, na jpre pritvor, a potom zabrana napuštanja stana, zabrana napuštanja mesta boravišta, do mere zabrane napuštanja Republike Srbije uz privremeno oduzimanje putne isprave), podnosiocu ustavne žalbe dostavljane sa prevodom na ruski jezik, kao i da su mu kopije zapisnika sa glavnog pretresa i precizirani optužni akti dostavljani prevedeni na ruski jezik, da je on odluke o merama za obezbeđenje prisustva osporavao žalbama preko izabranih branilaca.

Ustavni sud je, zatim , utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe prvi put pozvao na upotrebu pandžapskog jezika, kao maternjeg, odbijajući da prati dalji tok postupka na ruskom jeziku (kao jeziku za koji je do tada navodio da dobro govori i razume), na glavnom pretresu 3. juna 2015. godine, izjavljujući da „razume ruski jezik, ali ne u potpunosti i zato traži prevodioca na pandžapski“, nakon čega je sud preduzeo određene mere kako bi pokušao da obezbedi prevodioca na pandžapski jezik. Ustavni sud je pored toga imao u vidu i da je na glavnom pretresu 2. jula 2015. godine, podnosilac ustavne žalbe na pitanje suda (koje mu je upućeno preko prevodioca za ruski jezik) da li razume prevodioca za urdu jezik kojeg je sud obezbedio preko UNHCR, izjavio da ne želi da odgovori na to pitanje, jer ga je tako savetovao branilac, što po oceni Ustavnog suda može da ukazuje na nameru odbrane da, insistirajući na primeni člana 11. stav 3. ZKP, isključivo prolongira trajanje sudskog postupka kako bi se izdejstvovalo nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja u cilju izbegavanja krivične odgovornosti okrivljenih. Ustavni sud je iz detaljnog uvida u spise predmeta Višeg suda u Pančevu zaključio da zahtev odbrane da podnosilac ustavne žable tok glavnog pretresa prati na svom – pandžapskom jeziku, nije bilo usmereno na bolje razumevanje optužbe koja mu se stavlja na teret i dokaza koji su prikupljeni protiv njega, već, u konkretnom slučaju predstavlja insistiranje na strogom formalizmu isključivo sa ciljem da se sudu oteža da sprovede dokazni postupak u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da na spisku stalnih sudskih tumača Ministarstva pravde Republike Srbije nije bio registrovani nijedan prevodilac za pandžapski jezik, a imajući u vidu da su pokušaji suda da ovlašćenog prevodioca za pandžapski jezik obezbedi preko Ambasade Republike Indije i UNHCR ostali bezuspešni, Ustavni sud ne smatra očigledno arbitrarnom primenu merodavnog prava na kojoj je zasnovana odluka suda da započeti krivični postupak sprovede do kraja na ruskom jeziku, poštujući princip da okrivljeni u postupku učestvuje „na jeziku koji razume“ garantovan članom 6. stav 3a Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čime je ostvarena Ustavna garancija da neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava (član 199. Ustava) i ostvarena svrha da se okrivljenom omogući da nesmetano iznese svoju odbranu na onom jeziku na kojem najbolje komunicira. Navedeno, naročito imajući u vidu da je podnosilac u toku istrage „izrazio želju“ da bude saslušan uz prevođenje na ruski jezik, što je konstatovano na zapisniku Višeg suda u Pančevu Kpp. 5/13 od 15. novembra 2013. godine, koji su podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac potpisali bez primedbi.

Polazeći od toga da je Ustavni sud utvrdio da iz činjeničnog stanja utvrđenog uvidom u spise predmeta Višeg suda u Pančevu K. 29/18 nesumnjivo proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe razumeo prirodu i razloge optužbe koja mu je bila stavljena na teret u krivičnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, te da je podnosilac u svojstvu okrivljenog, neposredno pred nadležnim državnim organima krivičnog gonjenja, detaljno, u više navrata, iznosio svoju odbranu u prisustvu izabranog branioca i tumača za ruski jezik, potpisujući zapisnike o saslušanju bez primedbi, a kako je odgovor na optužnicu napisao svojeručno na ruskom jeziku, Ustavni sud smatra da odbrana podnosioca ustane žalbe nije bila otežana time što je podnosilac ustavne žalbe tok postupka pratio uz prevođenje na ruski jezik, koji jezik podnosilac ustavne žalbe govori i razume na akademskom nivou i kojim se profesionalno služi. Nadalje, Ustavni sud je prilikom ovakve ocene imao u vidu i činjenicu da je postupajući sud preduzeo korake da obezbedi prevodioca na pandžapski jezik, ali da u evidenciji sudskih tumača takvog prevodioca nije bilo, niti je Ambasada Republike Indije uspela na zahtev suda obezbediti tumača za pandžapski jezik. No i pored gore navedenog , Ustavni sud smatra da uopšteno pozivanje sudova na to da se u svetu govori približno 7.000 jezika, i da to predstavlja objektivnu nemogućnost da se okrivljenom obezbedi prevodilac za svaki maternji jezik nedovoljno utemenjeno pošto je pandžapski jezik 22 . najveći jezik u Svetu prema broju govornika jezika.

Na temelju svega utvrđenog, Ustavni sud smatra da podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 2. Ustava, pa je Sud ustavnu žalbu, u ovom delu, odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

9. Razmatrajući ostale navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje, najpre, da nije razmatrao navode ustavne žalbe kojima se povreda prava na pravično suđenje zasniva na osporavanju dokaznog postupka, jer bi ocenom osnovanosti navoda ustavne žalbe kojima se ukazuje na to da na pojednim dokazima presuda nije mogla biti zasnovana, jer nisu izvedeni na glavnom pretresu, Ustavni sud bi izašao iz okvira svoje nadležnosti.

Potom, što se tiče navoda ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava na nepristrasan sud, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, koju podnosilac obrazlaže navodima da je osporena presuda doneta od strane veća u istom sastavu u kojem je prethodno ukinulo prvobitno donetu prvostepenu presudu i predmet vratilo na ponovni postupak , a ocenjujući kao neosnovane navode o povredi prava na upotrebu jezika, Ustavni sud konstatuje da, polazeći od citiranih odredbi člana 37. ZKP, kojima su propisani razlozi za izuzeće, u konkretnom slučaju nije postojala smetnja da drugostepeni sud o osnovanosti izjavljenih žalbi odlučuje u istom sastavu u kojem je u prethodnoj fazi postupka prvobitno donetu prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostpenom sud na ponovno suđenje. Ustavni sud dodatno ukazuje i na to da je uvidom u spise predmeta Višeg suda u Pančevu K. 29/18 utvrdio da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 365/18 od 22. junha 2018. godine sud redovnog pravnog leka, pored obrazloženja povreda odredaba krivičnog postupka i povreda krivičnog zakona koje je utvrdio i zbog kojih ukida prvostepenu presudu, nepotrebno u toj fazi postupka dao i obrazloženje zbog čega smatra neosnovanim žalbene navode okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, u pogledu povrede prava na odbranu neomogućavanjem da okrivljeni prati postupak i iznosi odbranu na svom maternjem jeziku. Međutim, navedeno, po oceni Ustavnog suda ne predstavlja povredu prav a na pravično suđenje.

Što se tiče istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži navode i razloge koji bi se mogli dovesti u ustavnopravnu vezu sa sadržinom navedenog prava iz koje proizlazi da do uskraćivanja jednake zaštite prava pred sudovima, odnosno drugim organima i organizacijama čije se radnje i akti mogu osporavati ustavnom žalbom, može doći pre svega nejednakim postupanjem u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Kako podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze da je Apelacioni sud u Beogradu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugačije (različite) odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, to je Ustavni sud ocenio da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za meritorno odlučivanje o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Kada je reč o istaknutoj povredi načela iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je zabrana diskriminacije jedno od Ustavom utvrđenih načela u skladu sa kojim se ostvaruju sva Ustavom zajemčena prava i slobode, te je stoga povreda označenog ustavnog načela akcesorne prirode, što znači da može biti vezana samo za istovremeno utvrđenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. Kako podnosilac povredu ovog načela ne vezuje za povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, čiju je povredu Ustavni sud utvrdio, Sud je i u ovom delu ocenio da nisu ispinjene pretpostavke za meritorno odlučivanje o istaknutoj povredi člana 21. Ustava.

Ustavni sud je stoga, polazeći od navoda ustavne žalbe, a imajući u vidu nadležnosti Ustavnog suda i granice delovanja Ustavnog suda, ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu načela i prava iz člana 21, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

10. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

11. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti