Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe povodom primene poreskih propisa

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu privrednog društva „Prokupac“ a.d. izjavljenu zbog navodne pogrešne primene materijalnog prava u poresko-prekršajnom postupku. Navodi žalbe o izboru merodavnog zakona ocenjeni su kao pitanje zakonitosti, a ne ustavnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1312/2009
27.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenica predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Draga Momčilovića, Blagomira Tucovića i Blaženke Hodžić, svih iz Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Draga Momčilovića, Blagomira Tucovića i Blaženke Hodžić izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Subotici P. 20/08 od 31. oktobra 2008. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 9016/08 od 10. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Drago Momčilović, Blagomir Tucović i Blaženka Hodžić, svi iz Bačke Topole, su 13. jula 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Ahmeta Hodžića iz Novog Sada, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Trgovinskog suda u Subotici P. 20/08 od 31. oktobra 2008. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 9016/08 od 10. juna 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je postupajući sudija “svesno prekršio odredbe Zakona o parničnom postupku kada je omogućio punomoćniku tuženog da učestvuje u postupku iako nije imao uredno punomoćje za zastupanje“; da tužena nije podnela odgovor na tužbu u zakonskom roku i da nije osporila tužbeni zahtev, te da prvostepeni sud nije doneo presudu na osnovu propuštanja; da su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbu protiv tuženog akcionarskog društva radi utvrđenja ništavosti odluka skupštine tuženog i da su oni, imajući u vidu da im tuženi nije omogućio uvid u dokumentaciju, tek kasnije precizirali tužbeni zahtev tako što su osporili i skupštinsku odluku od 26. juna 2006. godine; da je “usledila sankcija postupajućeg sudije koji je doneo rešenje kojim je odbacio tužbu u delu koji se odnosi na poništaj odluke od navedenog datuma“ i da su predsednici veća prvostepenog i drugostepenog suda očigledno imali dvostruke standarde za stranke u postupku, pa podnosioci ustavne žalbe smatraju da je povređeno njihovo pravo na nepristrasno suđenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih ogana ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje u ovoj pravnoj stvari:

Blagomir Tucović i Blaženka Hodžić, ovde podnosioci ustavne žalbe zajedno sa ostalim tužiocima su 6. jula 2006. godine podneli Trgovinskom sudu u Subotici tužbu protiv tuženog A.D. “Agrobačka“ iz Bačke Topole, radi poništaja odgovarajućih odluka Skupštine tuženog donetih na sednicama održanim 18. maja, 29. maja i 29. juna 2006. godine.

Tužioci su podneskom od 22. avgusta 2008. godine preinačili tužbu, tražeći da se ponište odgovarajuće odluke Skupštine tuženog donete na sednici od 26. juna 2006. godine.

Trgovinski sud u Subotici je 31. oktobra 2008. godine doneo osporeno rešenje P. 20/08, kojim je: u stavu prvom izreke dozvolio preinačenje tužbe prema podnesku tužilaca od 22. avgusta 2008. godine; u stavu drugom izreke delimično usvojio prigovor tuženog izjavljen na ročištu za glavnu raspravu od 9. oktobra 2008. godine, pa je odbacio kao nedozvoljenu tužbu u delu kojim se traži poništaj odluka Skupštine tuženog donetih na sednici od 26. juna 2006. godine; u stavu trećem izreke odbio prigovor tuženog koji se odnosi na poništaj drugih odluka Skupštine tuženog. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da su tužioci podneskom od 22. avgusta 2008. godine preinačili tužbu, tražeći i da se ponište odluke Skupštine tuženog donete na sednici od 26. juna 2006. godine i da je tuženi u odnosu na preinačenu tužbu istakao prigovor prekluzije prava tužilaca na ročištu od 9. oktobra 2008. godine; da je nedozvoljen tužbeni zahtev za poništaj odluka Skupštine tuženog donetih na sednici od 26. juna 2006. godine, imajući u vidu da se takva tužba može podneti najkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja odluke, u smislu člana 306. Zakona o privrednim društvima.

Odlučujući o žalbi tužilaca, Viši trgovinski sud je osporenim rešenjem Pž. 9016/08 od 10. juna 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, istaknuto: da je prvostepeni sud pravilno dozvolio preinačenje tužbe kome se tuženi nije protivio, jer se upustio u raspravljanje, u smislu odredbe člana 193. stav 2. Zakona o parničnom postupku; da se, prema odredbama člana 306. stav 2. Zakona o privrednim društvima, tužba za pobijanje odluke skupštine akcionara podnosi u roku od 30 dana od dana saznanja za donetu odluku, a najkasnije u roku od šest meseci, te da se subjektivni rok mora kretati u okviru objektivnog roka, pa su bez uticaja žalbeni navodi tužilaca na koji način i kada su oni i njihov punomoćnik izvršili uvid u dokumentaciju tuženog akcionarskog društva, odnosno kada su saznali za pobijane odluke Skupštine tuženog; da su pobijane odluke donete na sednici od 26. juna 2006. godine, a da je tužba podneta 22. avgusta 2008. godine, te je pravilan zaključak prvostepenog suda da se radi o neblagovremenoj tužbi.

4. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da je osporenim rešenjima povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba Blagomira Tucovića i Blaženke Hodžić ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da je osporenim rešenjima povređeno njihovo pravo na pravično suđenje.

S obzirom na razloge na kojima navedeni podnosioci ustavne žalbe zasnivaju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da zastupanje stranke od strane neovlašćenog lica može predstavljati povredu procesnih normi samo u odnosu na zastupanog, ali ne i u odnosu na drugu parničnu stranku (videti Odluku Ustavnog suda Už–474/2009 od 2. decembra 2010. godine). Stoga je Ustavni sud ocenio da zastupanjem tuženog na osnovu kopije punomoćja, podnosiocima ustavne žalbe kao tužiocima u parnici ne može biti povređeno pravo na pravično suđenje. Pored toga, Ustavni sud nalazi da se navodi ustavne žalbe prema kojima tuženi nije dostavio odgovor na prvobitnu tužbu i da parnični sud nije doneo presudu na osnovu propuštanja ne mogu dovesti u vezu sa osporenim rešenjima, kojima je pravnosnažno odbačen novopostavljeni tužbeni zahtev za poništaj odluka Skupštine tuženog donetih na sednici od 26. juna 2006. godine.

Imajući u vidu ostale navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na pravično suđenje u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je zaključio da navedeni podnosioci ustavne žalbe u suštini osporavaju zakonitost osporenih rešenja, a ne navode razloge koji bi ukazivali na to da su postupajući sudovi doneli osporena rešenja bez valjanog obrazloženja, proizvoljno primenjujući merodavno materijalno i procesno pravo. U tom kontekstu, Ustavni sud smatra da su Trgovinski sud u Subotici i Viši trgovinski sud dali dovoljne, jasne i ustavnopravno prihvatljive razloge kada su ocenili da je neblagovremena tužba za poništaj odluka Skupštine tuženog donetih na sednici od 26. juna 2006. godine, jer je tužba podneta nakon isteka prekluzivnog roka za njeno podnošenje propisanog odredbom člana 306. stav 2. Zakona o privrednim društvima. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe o pristrasnom postupanju predsednika veća prvostepenog i drugostepenog suda nisu potkrepljene konkretnim dokazima koji bi ukazivali na njihovu pristrasnost, bilo subjektivne, bilo objektivne prirode. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odbacio ustavnu žalbu navedenih podnosilaca, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Razmatrajući pitanje dopuštenosti ustavne žalbe u odnosu na podnosioca Draga Momčilovića, Ustavni sud je konstatovao da iz odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se u postupku u kome su doneti osporeni akti odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ovo stoga što je samo takvim aktom moglo doći do povrede ili uskraćivanja njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Budući da je uvidom u osporene akte konstatovano da u predmetnom parničnom postupku nije odlučivano o pravima i obavezama Draga Momčilovića, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba navedenog podnosioca nedopuštena zbog nepostojanja stranačke legitimacije za njeno podnošenje, pa je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENICA PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe povodom primene poreskih propisa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti