Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je proizvoljno odbacio reviziju podnosioca, ignorišući da se spor vodio i radi utvrđenja diskriminacije, u kom slučaju je revizija uvek dozvoljena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B . N . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike S rbije, na sednici Veća održanoj 3. juna 2021. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. N . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 594/19 od 1 3. marta 2019. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 594/19 od 13. marta 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2706/17 od 23. novembra 2018. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. B. N . iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 6. decembra 2019 . godine, preko punomoćnika M . T , advokata iz Leskovca , ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 594/19 od 13. marta 2019. godin e, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi , između ostalog, naveo: da je u svojstvu tužioca vodio spor protiv tuženog poslodavca radi utvrđenja posredne diskriminacije (na radu) i poništaja kao nezakonitog a neksa ugovora o radu b roj 7182 od 4. decembra 2015. godine zaključenog između njega i tuženog poslodavca, kojim je raspoređen na drugo radno mesto ; da je protiv pravnosnažne drugostepene presude , kojom je odbijen njegov tužbeni zahtev izjavio reviziju „i po osnovu odredaba člana 441. Zakona o parničnom postupku“; da je pred Višim sudom u Leskovcu vodio ovaj radni spor po osnovu utvrđenja diskriminacije na radu i radi poništaja predmetnog aneksa, te da je revizijski sud odbacivanjem revizije kao nedozvoljene sa pozivom da je predmet tužbenog zahteva (samo) poništaj rešenja o raspoređivanju, povredio označena ustavna prava. Od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu, ukine osporeno revizijsko rešenje i predmet vrati Vrhovnom kasacionom sudu na ponovno odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv drugostepene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Višeg suda u Leskovcu P1. 1/17 od 15. maja 2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se prema tuženom utvrdi da je izvršio posrednu diskriminaciju zaposlenog B . N, ovde podnosioca ustavne žalbe ; stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se aneks ugovora o rad u br. 7182 od 4. decembra 2015. godine koji je zaključen između tužioca i tuženog poništi kao nezakonit ; stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 98.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2706/17 od 23. novembra 2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, dok je stavom drugim izreke odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 594/19 od 13. marta 2019. godine, u čijem uvodu je navedeno „radi utvrđenja diskriminacije i poništaja aneksa ugovora o radu“, odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2706/17 od 23. novembra 2018. godine.

U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja navedeno je da je shodno članu 441. Zakona o parničnom postupku revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, te kako je predmet tužbenog zahteva poništaj rešenja o raspoređivanju, a ne spor o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, to je izjavljena revizija nedozvoljena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 23. stav 1. tačka 7) Zakona o uređenju sudova ( „Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11-dr. zakon, 101/11, 101/13, 40/15-dr. zakon, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-Odluka US, 87/18 i 88/18-Odluka US) propisano je da viši sud u prvom stepenu sudi sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije; u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, industrijskog dizajna, modela, uzoraka, žigova, oznaka geografskog porekla, topografije integrisanih kola, odnosno topografije poluprovodničkih proizvoda i oplemenjivača biljnih sorti ako nije nadležan drugi sud; u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva; u sporovima za zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja na radu; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, propuštanja objavljivanja informacije i naknade štete u vezi sa objavljivanjem informacije.

Odredbom člana 403. stav 2. tačka 1) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je to posebnim zakonom propisano.

Odredbama člana 41. Zakona o zabrani diskriminacije („Sl užbeni glasnik RS“, broj 22/09) propisano je da svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu (stav 1) ; da se u postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku (stav 2 .); da je postupak hitan (stav 3) i da je revizija uvek dopuštena (stav 4 .).

Odredbama člana 16. istog zakona propisano je: da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na z aštitu od nezaposlenosti (stav 1 .); zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu (stav 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava , prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre konstatuje da se u stavnom žalbom osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 594/19 od 13. marta 2019. godine, kojim je odbačena revizija ovde podnosioca ustavne žalbe sa obrazloženjem da je revizija nedozvoljena, jer je predmet tužbenog zahteva (spora) poništaj rešenja o raspoređivanju, a ne spor o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena prema članu 441. Zakona o parničnom postupku.

Ustavni sud, dalje konstatuje da je uvidom u ustavnu žalbu i dokumentaciju koja je uz nju priložena utvrdio da je predmetni spor vođen u prvom stepenu pred Višim sudom u Leskovcu, i to radi utvrđenja diskr iminacije i poništaja aneksa ugovora o radu , te da nije ustavnoprihvatljivo obrazloženje revizijskog suda navedeno u osporenom rešenju da je predmet spora samo poništaj predmetnog aneksa. Naime, nesumnjivo je predmet spora i utvrđenje diskriminacije na rad u, zbog čega je i postupao Viši sud u Leskovcu na osnovu člana 23. stav 1. tačka 7) Zakona o uređenju sudova , a na osnovu člana 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije, kao posebnog zakona, revizija je uvek dozvoljena u sporovima za sudsku zaštitu od diskriminacije.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju Vrhovnog kasacinonog suda Rev2. 594/19 od 13. marta 2019. godine, ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io i utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 594/19 od 13. marta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 594/19 od 13. marta 2019. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2706/17 od 23. novembra 2018. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknutu povred u prava iz člana 36. Ustava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti