Povreda prava na pravično suđenje zbog odbacivanja prigovora za ubrzanje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Osnovnog suda u Vranju. Sud je pogrešno odbacio prigovor radi ubrzanja postupka sa obrazloženjem da je predmet predat javnom izvršitelju i da je u sudu okončan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13133/2019
06.04.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Đ . i M . S, obe iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. aprila 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Đ . i M . S . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 9 63/19 od 13. novembra 2019. godine podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 963/19 od 13. novembra 2019. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljki ustavne žalbe radi ubrzanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu tog suda I. 4725/13, a potom je nastavljen pred javnim izvršiteljem S. F . iz Vranja.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljki ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Đ . i M . S, obe iz Vranja , podnele su Ustavnom sudu, 2. decembra 2019. godine, preko punomoćnika S. Lj. I, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 963/19 od 13. novembra 2019. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava.

Podnositeljke su u ustav noj žalbi, pored ostalog, navele da je osporenim rešenjem odbačen njihov prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka, zbog toga što je postupak nastavljen pred javnim izvršiteljem. Istakle su zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, uvidom u osporeni akt i ostalu dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 963/19 od 13. novembra 2019. godine odbačen je kao nedozvoljen prigovor predlagača, ovde podnositeljki ustavne žalbe, radi ubrzanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu tog suda I. 4725/13, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem S . F . iz Vranja , sa obrazloženjem da je predmet dostavljen javnom izvršitelju na dalje postupanje, te da se predmet u sudu vodi kao okončan.

4. Ispitujući navode ustavne žalbe, Ustavni sud ističe da je, na sednici održanoj 25. oktobra 2018. godine , doneo Odluku Už- 7451/2016, kojom je usvojio ustavnu žalbu privrednog društva „B.“ DOO Niška Banja i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Osnovnog suda u Pirotu R4I. 18/16 od 8. avgusta 2016. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, te je poništio osporeno rešenje i odredio da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca radi ubrzanja postupka izvršenja koji se vodio pred tim sudom u predmetu Iv. 4625/10. Rešenjem Osnovnog suda u Pirotu R4I. 18/16 od 8. avgusta 2016. godine odbačen je kao nedozvoljen prigovor predlagača za ubrzanje postupka u predmetu toga suda Iv. 4625/10, sa obrazloženjem da je postupak izvršenja nastavljen pred javnim izvršiteljem, a da se prigovor radi ubrzanja može podneti u postupcima koji se vode pred sudom sve dok se ne okončaju, pa je našao da je prigovor predlagača nedozvoljen, jer je sporvođenje izvršenja pred sudom u konkretnom slučaju okončano. U Odluci Už-7451/2016 Ustavni sud je zauzeo stav da se postupak izvršenja sastoji od faze određivanja i faze sprovođenja izvršenja i da se isti okončava u situacijama predviđenim zakonom ili zaključenjem u slučaju namirenja poverioca, te da i kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj koga imenuje nadležni ministar i koji ima status službenog lica i vrši ovlašćenja poverena mu zakonom, nadležnost izvršnog suda nije u potpunosti isključena, kao i i da se ispunjenost pretpostavki za podnošenje prigovora i rešavanje o prigovoru ceni u vreme podnošenja tog pravnog sredstva.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe podnositeljki ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze utvrdio da su one u postupku koji je prethodio ustavnosudskom bile u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosilac u predmetu Už– 7451/2016.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 963/19 od 13. novembra 2019. godine podnositeljkama ustavne žalbe povređeno prava na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povredu načela iz člana 21. Ustava, kao ni prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, s obzirom na to da je usvojio ustavnu žalbu podnositeljki i utvrdio da im je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje.

5. Ustavni sud je ocenio da su posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 963/19 od 13. novembra 2019. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljki radi ubrzanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu tog suda I. 4725/13, a potom je nastavljen pred javnim izvršiteljem S. F . iz Vranja , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučeno kao u tački 2. izreke.

6. U pogledu zahteva podnositeljki ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog odbacivanja prigovora za ubrzanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti