SP
Prijava Registracija

Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe izjavljene protiv odluka o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu. Odluke o predlogu za ponavljanje postupka ne rešavaju o pravima i obavezama, pa nisu podložne ustavnoj žalbi. Takođe, trajanje postupka po predlogu za ponavljanje nije bilo nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1314/2009
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Đerfi iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

1. Odbacuje se ustavna žalba Radimile Đerfi izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Somboru P. 1468/98 od 12. septembra 2008 godine, rešenja Okružnog suda u Somboru Gž. 1841/08 od 29. maja 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda od 9. decembra 2010. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Radimile Đerfi izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku po predlogu za ponavljanje postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Somboru P. 1468/98.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Radmila Đerfi iz Sombora je 14. jula 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, koju je dopunila podnescima od 8. novembra 2010. godine i 16. marta 2011. godine. Podnositeljka je ustavnu žalbu izjavila protiv rešenja Opštinskog suda u Somboru P. 1468/98 od 12. septembra 2008 godine, rešenja Okružnog suda u Somboru Gž. 1841/08 od 29. maja 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda od 9. decembra 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i prava na pravično suđenje, zajemčenih članom 21. i članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku po predlogu za ponavljanje postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Somboru P. 1468/98. U podnesku od 16. marta 2011. godine podnositeljka je ukazala i na povredu odredaba čl. 14. i 76. Ustava.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je ona podneta protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu tužioca, pred Opštinskim sudom u Somboru vodila parnični postupak radi isplate naknade po osnovu investicionog ulaganja i utvrđivanja prava svojine, koji je okončan rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1729/06 od 24. januara 2007. godine.

Po okončanju navedenog parničnog postupka, podnositeljka ustavne žalbe podnela je 25. juna 2007. godine predlog za ponavljanje postupka Opštinskom sudu Somboru.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Somboru P. 1468/98 od 12. septembra 2008. godine u stavu prvom izreke odbačen je deo predloga za ponavljanje postupka od 25. juna 2007. godine, preciziran podneskom od 17. oktobra 2007. godine, koji se odnosi na nepravilno zastupanje Opštinskog javnog pravobranioca i Republičkog javnog pravobranioca, dok je u stavu drugom izreke odbijen predlog za ponavljanje postupka u preostalom delu.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Somboru Gž. 1841/08 od 29. maja 2009. godine odbijena je žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Somboru P. 1468/98 od 12. septembra 2008. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1555/10 od 9. decembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Somboru Gž. 1841/08 od 29. maja 2009. godine.

4. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Somboru P. 1468/98 od 12. septembra 2008 godine, rešenja Okružnog suda u Somboru Gž. 1841/08 od 29. maja 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda od 9. decembra 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena.

Naime, Ustavni sud ukazuje da u parničnom postupku po predlogu za ponavljanje postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nije odlučivano o pravima ili obavezama podnositeljke ustavne žalbe, već je o tužbi podnositeljke ustavne žalbe radi isplate naknade i utvrđivanja prava svojine odlučivano u parničnom postupku koji je okončan rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1729/06 od 24. januara 2007. godine. S obzirom na to da osporenim pojedinačnim aktima nije odlučivano o tužbenom zahtevu podnositeljke, već samo o dopuštenosti predloga za ponavljanje postupka, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u odnosu na istaknute povrede člana 21. i člana 32. stav 1. Ustava ratione materiae nedozvoljena. U vezi sa tim, Ustavni sud ističe da je ovakav stav zauzeo u većem broju do sada donetih rešenja u postupku po ustavnim žalbama, kao da je isti i stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. Ocenjujući dopuštenost ustavne žalbe u preostalom delu, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe svoju tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom postupku po predlogu za ponavljanje postupka obrazlaže time da je parnični postupak u konkretnom slučaju započet još 1995. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Somboru.

Ustavni sud konstatuje da se pod jedinstvenim parničnim postupkom podrazumeva postupak koji se u istom parničnom predmetu vodi pred prvostepenim sudom, drugostepenim sudom, kao i postupak po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, pod uslovom da su ova vanredna pravna sredstva bila dozvoljena Zakonom o parničnom postupku i da su bila izjavljena na način i pod uslovima propisanim tim zakonom. Postupak koji se vodi po predlogu za ponavljanje parničnog postupka, koji se može podneti u roku od pet godina od pravnosnažnosti sudske odluke, po svojoj prirodi ne predstavlja sastavni deo, niti nastavak prethodno okončanog parničnog postupka, niti sa njim čini jedinstvenu celinu. Stoga je Ustavni sud parnični postupak koji je vođen po predlogu za ponavljanje postupka pred Opštinskim sudom u Somboru u predmetu P. 1468/98 posmatrao kao odvojen postupak, u odnosu na postupak koji se pred istim sudom vodio po tužbi podnositeljke ustavne žalbe radi isplate naknade i utvrđivanja prava svojine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se razlog naveden u prilog tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Somboru u predmetu P. 1468/98 ne može prihvatiti kao razlog koji je ustavnopravno prihvatljiv. Takođe, imajući u vidu da je postupak po predlogu za ponavljanje postupka, u kome je odlučivano u tri stepena, trajao tri i po godine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke o povredi prava na suđenje u razumnom roku ne mogu smatrati ustavnopravno prihvatljivim razlozima koji bi ukazivali na povredu tog prava. Stoga je ustavna žalba odbačena i u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu