Odluka Ustavnog suda o prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, poništavajući rešenje Osnovnog suda kojim je odbačen prigovor za ubrzanje izvršnog postupka. Sud naglašava da je faza izvršenja pred javnim izvršiteljem sastavni deo postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V . Z . iz Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. januara 2023. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. Z . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 964/19 od 4. decembra 2019. godine povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 964/19 od 4. decembra 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 388/12 , a sada se vodi pred javnim izvršiteljem S. F . u predmetu I I. 136/13.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. Z . iz Vranja je, 13. decembra 2019. godine, preko punomoćnika S. I , advokata iz Vranja, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 964/19 od 4. decembra 2019. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava pa pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju odbačen je kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka, sa obrazloženjem da izvršenje sprovodi javni izvršitelj, a postupak pred sudom je okončan, te da u konkretnom slučaju sud ne može da postupa po prigovoru za ubrzanje postupka, niti je, saglasno odredbama člana 346. Zakona o izvrš enju i obezbeđenju, ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnih izvršitelja.

Podnositeljka predlaže da Ustavni sud utvrdi da su osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju povređena navedena ustavna prava i načelo i da poništi osporeno rešenje . Tražila je naknadu nematerijalne štete zbog povrede ustavnih prava u iznosu od 200.000,00 dinara, naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja iz rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 625/08 od 24. marta 2008. godine , kao i troškove sastava ustavne žalbe. Kroz postavljeni zahtev za naknadu materijalne štete ističe se i povreda prava podnositeljke na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4I. 964/19 od 4. decembra 2019. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 388/12, a sada se vod i pred javnim izvršiteljem S. F . u predmetu II. 136/13, sa obrazloženjem da u navedenom predmetu izvršenje sprovodi javni izvršitelj, a postupak pred sudom je okončan, te da u konkretnom slučaju sud ne može da postupa po prigovoru za ubrzanje postupka, niti je, saglasno odredbama člana 346. Zakona o izvrš enju i obezbeđenju iz 2015. godine, ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnih izvršitelja.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, ut vrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 964/19 od 4. decembra 2019. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 388/12, a sada se vod i pred javnim izvršiteljem S. F . u predmetu II. 136/13, sa obrazloženjem da u navedenom predmetu izvršenje sprovodi javni izvršitelj, a postupak pred sudom je okončan, te da u konkretnom slučaju sud ne može da postupa po prigovoru za ubrzanje postupka.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 964/19 od 4. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 964/19 od 4. decembra 2019. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 388/12, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem S. F . u predmetu II. 136/13 , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud poništio osporeno rešenje i naložio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao navode o povredi načela zabarane diskriminacije i prava na jednaku zaštitu prava.

7. Kada je reč o povredi prava na imovinu u izvršnom postupku, Ustavni sud podseća da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, preduslov za isticanje povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete, pri čemu lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , ima pravo da podnesu tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske, dakle materijalne, štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski, u postupku pred redovnim sudom, ostvaruje i zaštita prava na imovinu, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete , Ustavni sud ukazuje na to d a će se o njegovom prigovoru radi ubrza vanja postupka ponovo odlučivati i da saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, r ešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti