Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv prvostepenog rešenja odbačen je jer nije iscrpljen pravni put (žalba je u toku), dok je deo o povredi prava na suđenje u razumnom roku odbačen jer trajanje postupka nije nerazumno.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Julke Subotin iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Julke Subotin izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu R1-27/2010 od 11. avgusta 2010. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu R1-27/2010.
O b r a z l o ž e nj e
1. Julka Subotin iz Novog Sada je, preko punomoćnika Milana Mirosavljevića iz Crvenke, izjavila Ustavnom sudu 23. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu R1-27/2010 od 11. avgusta 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i prava na pravično suđenje, uključujući i pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 21. i članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu R1-27/2010 od 11. avgusta 2010. godine, imala pravo da izjavi žalbu, o čemu je u osporenom rešenju postojala pravna pouka. U ustavnoj žalbi je navedeno da je protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu R1-27/2010 od 11. avgusta 2010. godine, podneta žalba 9. septembra 2010. godine, ali iz dostavljene dokumentacije proizlazi da Viši sud u Novom Sadu nije doneo odluku po navedenoj žalbi. Ustavni sud konstatuje da se iscrpljenost pravnih sredstava pre podnošenja ustavne žalbe vezuje za donošenje odluke po poslednjem dozvoljenom pravnom sredstvu, a ne za samo izjavljivanje tog pravnog sredstva. Kako o žalbi još uvek nije odlučeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja R1-27/2010 od 11. avgusta 2010. godine, odbacio kao nedopuštenu saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
4. U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporava dužina trajanja navedenog vanparničnog postupka, Ustavni sud ukazuje da razlozi navedeni u prilog tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, u navedenom postupku nemaju ustavnopravni katrakter. Ovakav stav Ustavni sud zasniva na činjenici da je navedeni vanparnični postupak pokrenut predlogom 21. oktobra 2008. godine, a da je rešenje o prekidu postupka, kojim se predlagači upućuju na parnicu, doneto 11. avgusta 2010. godine, kao i da je žalba na navedeno rešenje izjavljena 9. septembra 2010. godine. Imajući u vidu navedeno, dosadašnje trajanje vanparničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, za sada očigledno nije dovelo do povrede podnositeljkinog prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio i u tom delu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević