Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede razumnog roka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbe bivših radnika i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje zbog nedovoljne naknade štete. Sud povećava iznos naknade na 800 evra, pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim predmetima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13163/2019
16.03.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. S, Z . L, Š . Š, Z . M, F . G, K . T . i J . P, svih iz Subotice, J . C . iz Beograda, S . M . iz Novog Žednika i M . Z . iz Bikova, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gž rr. 350/19 od 1. novembra 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gž rr. 350/19 od 1. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba Z . L . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gž rr. 494/19 od 1. novembra 2019. god ine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo Z . L . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gž rr. 494/19 od 1. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Usvaja se ustavna žalba Š . Š . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gž rr. 360/19 od 1. novembra 2019. god ine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Utvrđuje se pravo Š . Š . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gž rr. 360/19 od 1. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Usvaja se ustavna žalba Z . M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gž rr. 618/19 od 1. novembra 2019. g odine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

8. Utvrđuje se pravo Z . M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gž rr. 618/19 od 1. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Usvaja se ustavna žalba F. G . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gž rr. 1167/19 od 1. novembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

10. Utvrđuje se pravo F . G . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gž rr. 1167/19 od 1. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Usvaja se ustavna žalba K. T . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gž rr. 719/19 od 24. oktobra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

12. Utvrđuje se pravo K . T . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gž rr. 719/19 od 24. oktobra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

13. Usvaja se ustavna žalba J . P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gž rr. 16/2019 od 24. oktobra 2019. god ine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

14. Utvrđuje se pravo J. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra ,u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gž rr. 16/2019 od 24. oktobra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

15. Usvaja se ustavna žalba J. C . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gž rr. 622/19 od 1. novembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

16. Utvrđuje se pravo J . C . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gž rr. 622/19 od 1. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

17. Usvaja se ustavna žalba S . M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gž rr. 543/19 od 1. novembra 2019. god ine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

18. Utvrđuje se pravo S . M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gž rr. 543/19 od 1. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

19. Odbacuju se ustavne žalbe M . Z . izjavljene protiv presuda Višeg suda u Subotici Gž rr. 978/19 od 1. novembra 2019. godine, Gž rr. 116/20 od 15. jula 2020. godine i Gž rr. 98/20 od 14. decembra 2020. godine.

20. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavnih žalbi S . S, Z . L, Š . Š, Z . M, F . G, K . T, J . P, J . C . i S . M . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S, Z . L, Š . Š, Z . M , G. F, K . T . i J . P , svi iz Subotice, J. C . iz Beograda, S . M . iz Novog Žednika i M . Z . iz Bikova, podneli su Ustavnom sudu, 4. i 10. decembra 2019. godine, preko punomoćnika N . V, advokata iz Subotice, ustavne žalbe protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Predmet je zaveden pod brojem Už-13163/2019.

U ustavnim žalbama je, pored ostalog, navedeno: da je osporenim drugostepenim presudama svakom podnosiocu ponaosob dosuđeno 500 evra na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede njihovog prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010, dok su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi podnosilaca preko dosuđenih iznosa; da su dosuđeni iznosi na ime novčanog obeštećenja suprotni praksi Evropskog suda za ljudska prava.

M. Z . iz Bikova je , 26. avgusta 2020. godine, preko punomoćnika N . V, advokata iz Subotice, zajedno sa drugim licima, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Subotici Gž rr. 116/20 od 15. jula 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Pr edmet je zaveden pod brojem Už-8516/2020.

M. Z . iz Bikova je , 17. februara 2021. godine, preko punomoćnika N . V, advokata iz Subotice, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Subotici Gž rr. 98/20 od 14. decembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Predmet je zaveden pod brojem Už- 1818/2021.

Imajući u vidu da se ustavnim žalbama osporavaju presude donete u parničnim postupcima za isplatu novčanog obeštećenja zbog prethodno konstatovane povrede prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama čl. 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupak po ovim ustavnim žalbama.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ispitujući navode podnosilaca ustavnih žalbi S . S, Z . L, Š . Š, Z . M, F . G, K . T, J . P, J . C . i S . M . o povredi prava na pravično suđenje u predmetnim parničnim postupcima, Us tavni sud je najpre zaključio da navedeni podnosioci osporavaju drugostepene presude u delu u kome je odbijen kao neosnovan njihov tužbeni zahtev za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010, a koja je prethodno utvrđena u postupcima po prigovorima radi ubrzavanja postupka. U konkretnom slučaju, Viši sud u Subotici je osporenim presudama odbio kao neosnovane tužbene zahteve ovih podnosilaca ustavnih žalbi preko dosuđenih iznosa od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti , a do traženih iznosa od po 3.000 evra u domaćoj valuti. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da se navodi podnosilaca ustavnih žalbi S . S, Z . L, Š . Š, Z . M, F . G, K . T, J . P, J . C . i S . M . o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnjama da je visina novčanog obeštećenja, koja im je dosuđena, nedovoljna i nepravična.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už- 7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane “redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa “žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status “žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnim žalbama sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporavaju presude kojima je podnosiocima S . S, Z . L, Š . Š, Z . M, F . G, K . T, J . P, J . C . i S . M . dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosilaca da u primerenom roku naplate dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u “Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status “žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnosiocima ustavnih žalbi S . S, Z . L, Š . Š, Z . M, F . G, K . T, J . P, J . C . i S . M . pre pokretanja parničnih postupaka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca koji predstavlja preduzeće u državnoj svojini – I . „n .“ a.d. Subotica, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim presudama, kojima je pomenutim podnosiocima dosuđen iznos od po 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), pa je odlučio kao u prvom delu tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15. i 17. izreke.

4. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je takođe uzeo u obzir stavove iznete u Odluci Už- 7309/2018 od 17. decembra 2020. godine. U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocima ustavnih žalbi S. S, Z . L, Š . Š, Z . M, F . G, K . T, J . P, J . C . i S . M . na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud za ljudska prava smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, delotvoran način otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom prava na pravično suđenje. Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16. i 18. izreke utvrdio navedenim podnosiocima ustavnih žalbi pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocima isplaćeni po osnovu navedenih presuda Višeg suda u Subotici, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/2010. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova koji podnosiocima S . S, Z . L, Š . Š, Z . M, F . G, K . T, J . P, J . C . i S . M . nisu priznati u postupcima po prigovorima radi ubrzavanja postupka i na ime troškova za sastav žalbe u sudskom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15. i 17 . izreke.

Nakon što je podnosiocima utvrdio povredu prava na pravično suđenje i pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavnih žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnim žalbama M. Z, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je ovoj podnositeljki na osnovu osporenih presuda Višeg suda u Subotici Gž rr. 978/19 od 1. novembra 2019. godine, Gž rr. 116/20 od 15. jula 2020. godine i Gž rr. 98/20 od 14. decembra 2020. godine zbirno dosuđen iznos od 1.300,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Polazeći od pravnih stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije, a uzimajući u obzir da je podnositeljki ustavnih žalbi M. Z . u konkretnom slučaju dosuđen novčani iznos koji premašuje iznos koji Evropski sud za ljudska prava smatra dovoljnim i adekvatnim, Ustavni sud je ocenio da ova podnositeljka nema status žrtve povrede prava na pravično suđenje kada je u pitanju visina novčanog obeštećenja na ime nematerijalne štete zbog prethodno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Samim tim, Ustavni sud smatra da je bespredmetno posebno razmatranje ustavnih žalbi u delovima u kojima se podnositeljka poziva na povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Što se tiče ustavnih žalbi u delovima u kojima podnositeljka M. Z . ističe povredu prava iz člana 58. Ustava u predmetnim parničnim postupcima, Ustavni sud još jednom ukazuje na svoje pravne stavove prema kojima je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku neophodan preduslov za isticanje povrede prava na imovinu. U tom kontekstu, Ustavni sud napominje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), kojim je predviđen prigovor radi ubrzavanja postupka kao pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u sudskim postupcima koji su još uvek u toku i o kome odlučuje nadležni sud, a kojim se u konkretnom slučaju koristila i navedena podnositeljka. Međutim, Ustavni sud ističe da član 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisuje i tužbu za naknadu imovinske (materijalne) štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku koju su počinili sudovi kao organi Republike Srbije, a koju stranka može podneti u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Na taj način je zakonodavac predvideo poseban pravni put za zaštitu Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Uzimajući u obzir navedeno, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ustavnih žalbi M. Z . o povredi prava na imovinu, ratione materiae, ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenih presuda kojima je odlučivano o osnovanosti njenih tužbenih zahteva za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je odbacio ustavne žalbe podnositeljke M . Z . kao očigledno neosnovane, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 19. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi S . S, Z . L, Š . Š, Z . M, F . G, K . T, J . P, J . C . i S . M . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 2 0. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede razumnog roka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti