Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešno utvrđene blagovremenosti revizije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda kojim je revizija odbačena kao neblagovremena. Utvrđeno je da je sud proizvoljno utvrdio činjenice o datumu dostave drugostepene presude, čime je podnosiocu uskraćen pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpil er Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Ć . iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. marta 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. Ć . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3946/18 od 30. avgusta 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3946/18 od 30. avgusta 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 3208/17 od 24. januara 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Ć . iz Kruševca podneo je Ustavnom sudu, 16. novembra 2018. godine, preko punomoćnika B. P, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3946/18 od 30. avgusta 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je njegov punomoćnik 31. marta 2018. godine izjavio reviziju protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 3208/17 od 24. januara 2018. godine koja mu je dostavljena 2. marta 2018. godine; da je osporenim rešenjem revizija podnosioca odbačena kao neblagovremena, jer je Vrhovni kasacioni sud pogrešno utvrdio da je punomoćnik tužioca drugostepenu presudu primio 27. februara 2018. godine; da iz povratnice u spisima predmeta proizlazi da je drugostepena presuda adresirana na punomoćnika tužioca B. P, ali da je navedenu presudu 27. februara 2018. godine primio Viši sud u Beogradu; da je povodom zahteva punomoćnika podnosioca o kretanju pošiljke , JP „Pošta Srbije“ utvrdila da je pošiljka R-09361 iz 18107 Niš uručena u prostoriji korisnika uz potpis i pečat od 2. marta 2018. godine; da je Vrhovni kasacioni sud povredom odredbi člana od 128. do 149. Zakona o parničnom postupku pogrešno utvrdio činjenično stanje. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Višeg suda u Nišu P. 11/14 i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Višeg suda u Nišu P. 11/14 od 30. novembra 2016. godine je, u stavu prvom izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da se tuženi Z. S. iz Niša i „C .“ d.o.o. Niš solidarno obavežu da mu na ime duga isplate iznos od 450.000 evra, sa pripadajućom zateznom kamatom u skladu sa referentnom kamatnom stopom Evropske centralne banke za period od 15. februara 2011. godine do 25. maja 2012. godine, kao i u skladu sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. d ecembra 2012. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti, a stavom drugim izreke je obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.497.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 3208/17 od 24. januara 2018. godine je, u stavu prvom izreke , odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu P. 11/ 14 od 30. novembra 2016. godine, a stavom drugim izreke je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka. Navedena presuda primljena je u Višem sudu u Nišu, 19. februara 2018. godine.

Uvidom u povratnicu, Ustavni sud je utvrdio da je kao primalac presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 3208/17 od 24. januara 2018. godine, označen punomoćnik tužioca, advokat B . P . iz Beograda, ulica B . broj 13, kao i da je na poleđini iste rukom ispisan datum prijema, 27. februar 2018. godine, te da se pored datuma nalazi i pečat Višeg suda u Beogradu, takođe od 27. februara 2018. godine, dok se na prednjoj strani povratnice nalazi pečat Višeg suda u Nišu od 28. februara 2018. godine.

Punomoćnik tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe izjavio je reviziju protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 3208/17 od 24. januara 2018. godine, preporučenom pošiljkom, 31. marta 2018. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3946/18 od 30. avgusta 2018. godine je odbačena kao neblagovremena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 3208/17 od 24. januara 2018. godine. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizlazi da je iz dostavnice u spisima predmeta utvrđeno da je pobijanu drugostepenu presudu punomoćnik tužioca primio 27. februara 2018. godine, tako da je poslednji dan roka za izjavljivanje revizije isticao 29. marta 2018. godine, ali kako je tužilac reviziju izjavio 31. marta 2018. godine , dakle nakon isteka roka od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude, to je revizija tužioca neblagovremena.

Punomoćnik podnosioca je u zahtevu od 24. oktobra 2018. godine, podnetom Višem sudu u Nišu, naveo da presudu Apelacionog suda u Nišu Gž. 3208/17 od 24. januara 2018. godine nije primio 27. februara 2018. godine, već 2. marta 2018. godine i predložio da sud službenim putem od JP „Pošte Srbije“ zatraži obaveštenje o toku kretanja pošiljke R-09361, ističući da je povratnica sa odlukom drugostepenog suda koja je upućena punomoćniku u JP „Pošta Srbije“ zavedena pod brojem R -09361, o čemu je priložio dokaz.

Nakon zatraženih izveštaja, pre svega od Višeg suda u Beogradu, a zatim i JP „Pošta Srbije“, Viši sud u Nišu je dopisom P. 11/14 od 20. decembra 2018. godine, preko Apelacionog suda u Nišu, obavestio Vrhovni kasacioni sud sa pozivom na Rev. 3946/18, da je Viši sud u Nišu presudu Apelacionog suda u Nišu Gž. 3208/17 od 24. januara 2018. godine adresirao na advokata B. P, punomoćnika tužioca, Beograd, ulica B . broj 13 i da je ista primljena 27. februara 2018. godine u Višem sudu u Beogradu, što proizlazi iz pečata tog suda. Nakon zatražen ih izveštaja od navedenih organa i dostavljanja informacija, a posebno izveštaja JP „Pošta Srbije“ Beograd, 6/1108 od 26. novembra 2018. godine , sud je zaključio da je predmetna pošiljka upućena advokatu B. P, zavedena pod brojem R-09361 i da se u istoj nalazila presuda Apelacionog suda u Nišu. Pošiljka je prispela iz pošte Niš 27. februara 2018. godine, u poštu 1113 Beograd, i verovatno je greškom uručena Višem sudu u Beogradu uz potpis i pečat. Ista je tog dana vraćena i 28. februara 2018. godine povratnica dostavljena Višem sudu u Nišu. Kada je Viši sud u Beogradu vratio pošiljku adresiranu na advokata B . P, pismeno – presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 3208/17 od 24. januara 2018. godine koja se nalazila u povratnici, punomoćniku tužioca je uručena 2. marta 2018. godine iz pošte 11070 Novi Beograd. Iz iznetog proizlazi da je odluka Apelacionog suda na koju je punomoćnik tužioca izjavio reviziju, punomoćniku uručena 2. marta 2018. godine, a ne kako stoji u rešenju tog suda 27. februara 2018. godine.

Punomoćnik tužioca je 17. decembra 2018. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu predlog za ponavljanje postupka i predložio ukidanje osporenog rešenja.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 827/19 od 6. marta 2019. godine vraćeni su spisi predmeta P. 11/14, Višem sudu u Nišu, preko Apelacionog suda u Nišu, radi otklanjanja procesnih nedostataka, odnosno radi dostavljanja predloga za ponavljanje postupka tuženom na odgovor.

Nakon otklanjanja procesnih nedostataka, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. 2827/19 od 27. februara 2020. godine odbacio kao nedozvoljen predlog tužioca za ponavljanje postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Rev. 3946/18, s obzirom na to da razlozi propisani članom 426. tačka 2) Zakona o parničnom postupku , na kome je zasnovan predlog tužioca za ponavljanje revizijskog postupka , ne predstavlja ju razloge zbog kojih se može zahtevati ponavljanje postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom u smislu člana 433a stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o predlogu punomoćnika tužioca za vraćanje u pređašnje stanje zasnovanom na činjenici da je u postupku po reviziji pogrešno utvrđen datum dostave prepisa drugostepene presude punomoćnika tužioca, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. 3946/18 od 28. maja 2020. godine odbacio kao nedozvoljen predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje , nalazeći da iz odredaba člana 109-117. Zakona o parničnom postupku kojim a je uređen institut vraćanja u pređašnje stanje ne proizlazi da se iste primenjuju u postupku po reviziji.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje , svakom se jemči pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka U S i 55/ 14) je propisano da se pismena dostavljaju neposredno u sudu, preko pošte, lica registrovanih za obavljanje poslova dostavljanja, lica zaposlenog u sudu, drugih državnih organa, lica sa javnim ovlašćenjima ili drugih lica određenih posebnim propisima, na način propisan ovim zakonom (član 128. stav 1.); da dostavljanje punomoćniku advokatu može da se izvrši i predajom pismena licu koje radi u njegovoj advokatskoj kancelariji (član 137. stav 1.); da potvrdu o izvršenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuje primalac i dostavljač, punim imenom i prezimenom uz označenje svojstva primaoca, a primalac će na dostavnici slovima sam da napiše dan prijema (član 148. stav 1.); da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (član 403. stav 1.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud, bez održavanja ročišta (član 410. stav 1.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud (član 413.).

5. Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravično suđenje, zajemčenim članom 32. stav 1. Ustava građanima jemči, pre svega, da će postupak u kome se odlučuje o njihovim pravima i obavezama biti sproveden na način da im kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, odlučivanje u razumnom roku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, bude omogućeno pravično suđenje. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih garantija prava na pravično suđenje, te da li je osporeni postupak u celini bio pravičan u smislu navedene odredbe Ustava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i priloženih dokaza, ne proizlazi da je njihovo zaključivanje u osporenim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno članom 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je razmotrio navode ustavne žalbe i utvrdio da je u oceni blagovremenosti revizije koju je podneo punomoćnik podnosioca, Vrhovni kasacioni sud pošao od stanja u spisima predmeta, te je uvidom u povratnicu u spisima predmeta utvrdio da je presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 3208/17 od 24. januara 2018. godine dostavljena punomoćniku tužioca 27. februar a 2018. godine, što bi reviziju zaista moglo činiti neblagovremenom u smislu člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Međutim, Ustavni sud je konstatovao Vrhovni kasacioni sud nije uzeo u obzir propust prvostepenog suda u pogledu dostavljanja drugostepene presude punomoćniku podnosioca ustavne žalbe. Naime, prvostepeni, kao i revizijski sud, su kao datum dostavljanja drugostepene presude punomoćniku tužioca utvrdi li označeni datum prijema koji se nalazi na na poleđini povratnice, 27. februar 2018. godine, gde se nalazi i pečat Višeg suda u Beogradu od istog datuma, iako je kao primalac označen punomoćnik tužioca, dok se n a prednjoj strani povratnice nalazi pečat Višeg suda u Nišu od 28. februara 2018. godine, kao datuma vraćanja navedene pošiljke. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju proizvoljno utvrđene činjenice koje se odnose na datum dostavljanja drugostepene presude punomoćniku podnosioca ustavne žalbe, što je u krajnjem dovelo i do proizvoljne primene procesnog prava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3946/18 od 30. avgusta 2018. godine kojim je odbačena kao neblagovremena revizija, podnosioc u ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3946/18 od 30. avgusta 2018. godine i određivanjem da u ponovnom postupku taj sud donese novu odluku o reviziji tužioca – ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 3208/17 od 24. januara 2018. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.