Ustavna žalba odbačena jer se ne zasniva na ustavnopravnim razlozima

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije kojim je revizija podnosioca odbačena kao nedozvoljena. Utvrđeno je da se žalba ne zasniva na ustavnopravnim razlozima jer je odluka Vrhovnog suda zakonita posledica procesnog propusta podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Skočajića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Skočajića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1844/08 od 27. avgusta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Skočajić iz Beograda je 14. novembra 2008. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1844/08 od 27. avgusta 2008. godine, zbog „ kršenja Ustava Republike Srbije i to čl. 170, 32, 22. i drugih članova“.

Podnosilac navodi da je 11. novembra 2004. godine izjavio reviziju protiv presude Opštinskog suda u Požegi P. 1277/04 od 17. avgusta 2004. godine, koja je osporenim nezakonitim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1844/08 od 27. avgusta 2008. godine odbačena kao nedozvoljena. Predlaže da Ustavi sud naloži Vrhovnom sudu Srbije da poništi osporeno rešenje i usvoji njegovu reviziju.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja označenih ustavnih prava i sloboda, a ne i da kao sud više instance ocenjuje zakonitost odluka redovnih sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepiti tvrdnje o njihovoj povredi ili ugrožavanju. Samim tim, formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, bez navođenja ustavnopravnih razloga i njihovog činjeničnog utemeljenja, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1844/08 od 27. avgusta 2008. godine i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Opštinskog suda u Požegi P. 277/04 od 17. avgusta 2008. godine je, pored ostalog, stavom drugim izreke utvrđeno da je drugotuženi Aleksandar Skočajić, ovde podnosilac ustavne žalbe, prirodni otac mal. tužilje V.N., te da se kao prirodni otac mal. tužilje ima upisati u matične knjige rođenih opštine Savski venac, Beograd, u roku od 15 dana po prijemu presude. Istim stavom izreke navedene presude podnosilac je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje mal. tužilje plaća po 20% od svoje neto zarade počev od 1. septembra 2004. godine pa nadalje, dok za to postoje zakonski razlozi. Protiv ove presude nije bila dozvoljena žalba, jer su se stranke odrekle prava na žalbu, pa je presuda postala pravnosnažna danom donošenja, odnosno 17. avgusta 2004. godine.

Protiv navedene presude podnosilac ustavne žalbe je 11. novembra 2004. godine izjavio reviziju.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1844/08 od 27. avgusta 2008. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija podnosioca izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Požegi P. 277/04 od 17. avgusta 2008. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je odredbom člana 382. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 491. novog Zakona o parničnom postupku, propisano da stranke mogu izjaviti reviziju protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, te da je u konkretnom slučaju revizija odbačena kao nedozvoljena, jer je izjavljena protiv prvostepene presude.

4. Odredbom člana 22. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 491 stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) je propisano da ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima.

Odredbom člana 382. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, broj 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98 i 3/02), na čiju primenu upućuje navdena odredba člana 491. stav 1. Zakona o parničnom postupku, je bilo propisano da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, u svim sporovima stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude. Odredbom člana 392. istog zakona je bilo propisano da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja nije učinio prvostepeni sud.

Polazeći od utvrđenih činjenica i navednih Ustavnih i zakonskih odredaba, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ustavne žalbe o tome da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređeno zajemčeno pravo na pravično suđenje i pravo na sudsku zaštitu ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima kojima se potkrepljuju tvrdnje o povredi označenih prava. Naime, Ustavni sud ukazuje da se sudska odluka koja je zakonska posledica nepostupanja podnosioca ustavne žalbe u skladu sa propisanim pravilima postupka ne može dovesti u vezu sa povredom Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje i prava na sudsku zaštitu.

Kako u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Ustavna žalba odbačena jer se ne zasniva na ustavnopravnim razlozima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti