Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o stvarnoj službenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Dragiše Nestorovića izjavljenu protiv presuda u sporu o stvarnoj službenosti prolaza. Žalba je odbačena jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge, već je tražio preispitivanje zakonitosti odluka, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragiše Nestorovića iz Šarbanovca, opština Bor, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragiše Nestorovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Boru P. 756/06 od 20. marta 2007. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1921/09 od 23. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Nestorović iz Šarbanovca, opština Bor, preko punomoćnika Nenada Maksimovića, advokata iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu 20. februara ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

3. Iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije proizlazi da je po tužbi podnosioca ustavne žalbe i protivtužbi tuženog-protivtužioca vođen parnični postupak pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 756/06.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Boru P. 756/06 od 20. marta 2007. godine u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se utvrdi da tuženi nije stekao pravo stvarne službenosti prolaza utovarnom prikolicom i kombajnom putem koji se prostire preko dela podnosiočeve parcele bliže opisane u stavu prvom izreke i da se utvrdi prestanak prava stvarne službenosti tuženog za prolaz zaprežnim kolima, traktorom i drugim prevoznim sredstvima, pešice i za progon stoke istim putem. U stavu drugom izreke ove presude usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca i utvrđeno je pravo stvarne službenosti prolaženja tuženog-protivtužioca na način bliže opisan u navedenom stavu izreke u korist njegovih povlasnih dobara putem koji se prostire preko dela tužiočeve parcele, pa je tužilac obavezan da ukloni sa kolovoza celom njegovom širinom koren od oraha, kao i ceo orah koji se nalazi do samog kolovoza i tako omogući nesmetano prolaženje tuženom-protivtužiocu. U stavu trećem izreke presude usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca tako što je konstituisano pravo stvarne službenosti prolaženja tuženog-protivtužioca samoutovarnom prikolicom i kombajnom u korist njegovih povlasnih dobara putem koji se prostire preko dela tužiočeve parcele, a tužilac obavezan da to prizna i trpi, dok je u stavu četvrtom izreke obavezan tužilac da tuženom-protivtužiocu nakadi parnične troškove.

Rešenjem o ispravci presude Opštinskog suda u Boru P. 756/06 od 24. juna 2009. godine izvršena je ispravka očigledne greške u kucanju broja, odnosno oznake presude, u tom smislu što umesto broja 756/07 treba da stoji broj 756/06.

Odlučujući o žalbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Zaječaru je osporenom presudom Gž. 1921/09 od 23. oktobra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio navedenu prvostepenu presudu zajedno sa rešenjem o ispravci P. 756/06 od 24. juna 2009. godine.

4. U prilog tvrdnji da mu je povređeno pravo na pravično suđenje podnosilac ustavne žalbe je naveo: da se konstituisanjem stvarne službenosti prolaska opisanim mašinama tuženom-protivtužiocu u stavu trećem izreke prvostepene presude „upravo dokazuje da tuženik kao protivtužilac nije prethodno stekao pravo koje traži a to je službenost prolaza“, što ukazuje na „osnovanost tužbenog zahteva tužioca prema tuženom da tuženik nije stekao službenost prolaza te je u ovom delu sama pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom postupka“; da se povreda na pravično suđenje ogleda i u tome što je sud stavom drugim izreke presude kojim je usvojio protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca i utvrdio postojanje prava službenosti prolaza preko dela parcele tužioca u garabitima kombajna od 3,5 m, prethodno odlučio i o delu stava trećem izreke, te je presuda u delu stava drugog izreke kontradiktorna stavu trećem izreke; da na nezakonitost prvostepene presude ukazuje i to da je „nakon ispravke presude zadržan isti datum donošenja za koji je tužilac u žalbi naveo da je neodrživ a prihvatio promenu samo u broju predmeta rešenjem o ispravci iste presude od 24. juna 2009. godine“.

Ustavni sud ukazuje da je saglasno odredbi člana 170. Ustava nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi isključivo ocenjuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili nosioca javnog ovlašćenja učinjena povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava ili slobode. Stoga se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se isticanje povreda učinjenih aktima čije je donošenje prethodilo podnošenju ustavne žalbe i koji se ustavnom žalbom osporavaju, dovesti u neposrednu vezu sa sadržinom Ustavom zajemčenih prava. Iz tih razloga Ustavni sud ističe da nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, kao viši sud u odnosu na sudove koji su doneli osporene odluke, još jednom ispituje njihovu zakonitost, kao i da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini ustavnu žalbu samu po sebi dopuštenom.

Ustavni sud ukazuje da su navodi o povredi prava na pravično suđenje izneti u ustavnoj žalbi već isticani i u žalbi protiv osporene prvostepene presude i ocenjeni u drugostepenoj presudi, pa njihovim ponovnim isticanjem ne dovodi u sumnju pravilnost osporenih odluka, niti se ukazuje na proizvoljnost i arbitrernost sudova u donošenju tih odluka.

Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode takvi razlozi koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o stvarnoj službenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti