Odbijanje zahteva za istragu ne povređuje pravo oštećenog na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu oštećenog kao tužioca, čiji je zahtev za sprovođenje istrage odbijen. Pravo na pravično suđenje štiti okrivljenog i ne garantuje oštećenom da će krivični postupak biti pokrenut i sproveden.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Lazara Neckova iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Lazara Neckova izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1137/07 od 29. novembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lazar Neckov iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu 24. januara 2008. godine, preko punomoćnika Vladimira Horovica, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1137/07 od 29. novembra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 17. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe, da je, s obzirom na vrstu i prirodu pojedinačnog akta koji se osporava ustavnom žalbom, ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje ukazuje zajemčeno upravo podnosiocu ustavne žalbe.

3. Podnosilac ustavne žalbe osporava rešenje Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1137/07 od 29. novembra 2007. godine, kojim je odbijena njegova žalba izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu Kv. 785/07 od 14. septembra 2007. godine, kojim je, kako navodi, „odbijen“ njegov zahtev za sprovođenje istrage koji je u svojstvu oštećenog kao tužioca podneo protiv S.D., zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. Krivičnog zakonika, jer „se radi o presuđenoj stvari“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava svakome se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

5. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja predmetnih rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Odredbom člana 241. stav 1. Zakonika propisano je da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a odredbom člana 243. stav 7. - da ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6). Protiv rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja. Članom 64. stav 1. propisano je da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koji pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu.

Iz navedenih odredaba Zakonika, po nalaženju Ustavnog suda, proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da prilikom prijema zahteva za sprovođenje istrage, sud ispituje da li postoje uslovi za pokretanje krivičnog postupka protiv lica u odnosu na koje je podnet zahtev.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se oštećenom kao supsidijarnom tužiocu u krivičnom postupku garantuje da će se protiv okrivljenog lica protiv koga je podnet zahtev za sprovođenje istrage, optužni predlog ili optužnica obavezno sprovesti krivični postupak i da će to lice biti osuđeno, već naprotiv, ovo pravo garantuje okrivljenom da će sud na zajemčeni način odlučiti o osnovanosti sumnje, odnosno o optužbama protiv njega. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da nesprovođenjem krivičnog postupka po podnetom zahtevu oštećenog kao tužioca, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom predviđeni uslovi, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje. Stoga Sud ocenjuje da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako podnosilac ustavne žalbe navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. st. 1. i 2. Ustava zasniva na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje zahteva za istragu ne povređuje pravo oštećenog na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti