Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko četiri godine. Sud je utvrdio da je do povrede došlo prvenstveno zbog neažurnog postupanja izvršnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radivoja Miškovića iz Bajmoka, čiji je zakonski zastupnik Milorad Mišković iz Bajmoka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radivoja Miškovića i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1707/04. povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radivoje Mišković iz Bajmoka, čiji je zakonski zastupnik Milorad Mišković, takođe iz Bajmoka, preko punomoćnika, advokata Olivere Jovanić iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 23. januara 2009. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu vodio u predmetu I. 1707/04.

Ustavna žalba sadrži navode o toku izvršnog postupka koji je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo kod Četvrtog opštinskog suda u Beogradu 30. novembra 2004. godine, podnošenjem predloga za izvršenje protiv Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Vojske SCG, radi izvršenja pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Subotici P. 1016/2001 od 3. februara 2003. godine. Podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku - prvo, propuštanjem suda da rešenje o izvršenju donese u roku od tri dana od dana podnošenja predloga za izvršenje, a potom protekom više od tri godine od donošenja do ekspedovanja rešenja o izvršenju Narodnoj banci Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz ustavne žalbe, dopisa Prvog osnovnog suda u Beogradu Su. VII 41/2010-491 od 27. decembra 2010. godine i spisa predmeta ranijeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1070/04 (novi broj Prvog osnovnog suda I. 14732/2010), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 30. novembra 2004. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na novčanim sredstvima dužnika - Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Vojske SCG, radi izvršenja pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Subotici P. 1016/2001 od 3. februara 2003. godine. Izvršni sud je dopisom od 13. decembra 2004. godine naložio punomoćniku poverioca, advokatu Oliveri Jovanić, da u roku od osam dana dostavi sudu predlog za izvršenje koji će urediti tako što neće potraživati kamatu na troškove izvršnog postupka, s obzirom da ista nije dozvoljena pozitivnim propisima. Podneskom od 24. januara 2005. godine punomoćnik poverioca je ostao kod predloga za izvršenje od 30. novembra 2004. godine i isti nije uredio u skladu sa nalogom suda. Izvršni sud je dopisima od 16. februara i 23. marta 2005. godine ponovio svoj zahtev od 13. decembra 2004. godine, ali punomoćnik poverioca je u dopisima od 4. marta i 6. aprila 2005. godine ostao pri svom predlogu za izvršenje.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 22. aprila 2005. godine doneo rešenje I. 1707/04 kojim je delimično usvojio predlog za izvršenje poverioca od 30. novembra 2004. godine, tako što je odredio izvršenje protiv dužnika Srbije i Crne Gore - Vojske Srbije i Crne Gore radi naplate potraživanja, i to: na ime naknade štete iznosa od 318.500 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 3. februara 2003. godine, na ime troškova parničnog postupka iznosa od 24.600 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 3. februara 2003. godine i iznosa od 440 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14. maja 2004. godine, kao i na ime troškova izvršnog postupka iznosa od 16.770 dinara, a predlog je odbio u delu kojim je traženo izvršenje radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos određenih troškova tog izvršnog postupka. Ovo rešenje je, zajedno sa opomenom od 10. maja 2005. godine za plaćanje sudske takse za predlog za izvršenje i odluku suda, dostavljeno punomoćniku poverioca 25. maja 2005. godine, a poveriocu 19. oktobra 2005. godine.

Nakon toga, punomoćnik poverioca se obratio sudu podneskom od 10. decembra 2008. godine u kome urgira dostavljanje rešenja o izvršenju Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja i traži dosuđivanje do sada neobuhvaćenih troškova izvršnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom. Izvršni sud je 18. decembra 2008. dostavio Narodnoj banci Srbije - OPN Kragujevac zaključak da sprovede postupak prinudne naplate po rešenju I. 1707/04 od 22. aprila 2005. godine, a nadležnoj jedinici Poreske uprave dostavio nalog za prinudnu naplatu sudske takse koju je dugovao poverilac. Prema navodima u ustavnoj žalbi izvršenje je sprovedeno 24. decembra 2008. godine.

Poverilac je 23. januara 2009. godine podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu. Istog dana, podnosilac ustavne žalbe je Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu ponovo podneo zahtev za dosuđivanje neobuhvaćenih troškova izvršnog postupka. U nastavku postupka, Četvrti opštinski sud je doneo rešenje I. 1707/04 od 27. jula 2009. godine, kojim je odbio predlog poverioca za donošenje rešenja o konačnim troškovima izvršnog postupka kao neosnovan. Prvi osnovni sud u Beogradu je prigovor poverioca na ovo rešenje od 1. oktobra 2009. godine odbio kao neosnovan, rešenjem IPV (I) 67/2010 od 28. jula 2010. godine. Ovo rešenje je dostavljeno punomoćniku tužioca 20 avgusta 2010. godine.

4. Za ocenu navoda ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, propisano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) (u daljem tekstu: ranije važeći ZIP) bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a o prigovoru odlučuje veće trojice sudija istog suda (član 6. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a o prigovoru u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10. st. 1. i 2.); da se izvršenje sprovodi pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju, ako za pojedine izvršne radnje ovim zakonom nije drukčije određeno, te da se izvršenje određeno na osnovu verodostojne isprave ne može sprovesti pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako je izvršenje određeno na osnovu menice i čeka sa protestom i povratni računom, ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva (član 42. st. 1. i 2.).

Odredbama člana 7. Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08 i 31/09) je propisano da nedovoljno plaćena ili neplaćena taksa ne zadržava tok sudskog postupka, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (stav 1.), da je ako takseni obveznik zahteva, sud dužan da primi podneske koji nisu taksirani ili su nedovoljno taksirani (stav 2.) i da se u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana taksa naplaćuje u skladu sa odredbama člana 37. ovog zakona (stav 3.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 30. novembra 2004. godine podnošenjem predloga za izvršenje, da je do podnošenja ustavne žalbe doneto i sprovedeno rešenje o izvršenju, a da je nakon podnošenja ustavne žalbe nastavljen postupak po zahtevu za dosuđivanje "nepriznatih" troškova izvršnog postupka.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Izvršni postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, trajao je do momenta podnošenja ustavne žalbe četiri godine, jedan mesec i dvadeset i tri dana, a do momenta sprovođenja rešenja o izvršenju četiri godine i dvadeset i četiri dana, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi međunarodnih sudova i ovog suda. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima je sud trebalo da odluči koja bi uticala na dužinu trajanja postupka. Naime, sud je trebalo da odluči o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave i da dostavi rešenje o izvršenju na sprovođenje nadležnoj organizaciji.

Ustavni sud je takođe ocenio da je ostvarivanje novčanog potraživanja podnosioca, utvrđenog pravosnažnom i izvršnom presudom u dosuđenom iznosu, nesumnjivo imalo materijalni značaj za podnosioca koji je imao opravdani interes za efikasno odvijanje izvršnog postupka.

Ocenjujući ponašanje suda u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je dugo trajanje izvršnog postupka u konkretnom slučaju uzrokovano, pre svega, neažurnim i nedelotvornim postupanjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Naime, izvršni sud je u ovom postupku trebalo da odluči o predlogu za izvršenje podnetom na osnovu pravnosnažne i izvršne sudske odluke, za šta je Zakonom o izvršnom postupku koji se primenjivao na ovaj postupak bio propisan rok od tri dana od podnošenja predloga. Međutim, sud je više puta od poverioca o tražio uređenje predloga za izvršenje, iako je poverilac ostajao pri podnetom predlogu, da bi konačno, posle više od četiri i po meseca od podnošenja, odlučio o predlogu - rešenjem o izvršenju I. 1707/04 od 22. aprila 2005. godine, koje je dostavljeno dužniku i punomoćniku poverioca 25. maja 2005. godine i na koje stranke nisu uložile prigovor. Nakon dostavljanja rešenja strankama, izvršni sud je bio dužan da rešenje dostavi Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja izvršenja, što je učinio tek 18. decembra 2008. godine, dakle posle tri godine i skoro sedam meseci.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije doprineo trajanju izvršnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1707/04 (novi broj Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 147327/2010) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije tražio da mu se zbog neprimereno dugog trajanja izvršnog postupka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je odlučio da se štetne posledice povrede podnosiočevog prava otklone objavljivanjem Odluke Suda u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao u tački 2. izreke

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti