Odluka Ustavnog suda o povredi imovinskih prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u dugotrajnom stečajnom postupku. Podnosiocima žalbi dosuđena je naknada materijalne štete u visini priznatog potraživanja, kao i naknada nematerijalne štete zbog prekomernog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đuk ić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama S. M . iz sela Đ. i D . M . iz sela S, oba sela u opštini Bojnik, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. septembra 2020 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ust avna žalba D. M . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskov cu u predm etu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe D . M . na naknadu materijalne štete u iznosu koji je utvrđen u stečajnom postu pku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) , umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dos tavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1113/16 od 30. avgusta 2016. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 4091/15 od 2. juna 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava

4. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 844/16 od 2. juna 2016. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3322/15 od 30. marta 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

5. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalbi D. M . i S . M . na naknadu nematerijalne štete svakome u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji im je po istom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz sela Đ. i D . M . iz sela S, oba sela opština Bojnik, izjavili su Ustavnom sudu, 31. decembra 2016. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, kao i protiv rešenja Privredn og apelacionog suda R4. St. 3322/15 od 30. marta 2016. godine, rešenja Vrh ovnog kasacionog suda Rž gp. 844/16 od 2. juna 2016. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 4091/15 od 2. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1113/16 od 30. avgusta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Iako podnosioci ustavnih žalbi navode da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, iz navoda ustavnih žalbi i zahteva o kojima Ustavni sud treba da odluči, proizlazi da podnosioci navedena rešenja osporavaju i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, koji je sastavni deo označenog člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosioci od Ustavnog suda traže da utvrdi da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, da utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja priznatih u predmetnom stečajnom postupku, naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 3.000 evra, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi su prijavili svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine, nad stečajnim dužnikom P . „ P.“ iz Bojnika. P rijavljena potraživanja su im priznata , ali im nisu isplaćena, a stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 3322 /15 od 30. marta 2016. godine usvojen je zahtev predlagača S. M, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđena povreda prava predlagaču na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) , naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak što pre okončao i delimično usvojen zahtev predlagača za primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, i to tako što mu je dosuđena naknada u iznosu od 20.000 dinara. U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, između ostalog, navedeno je: da po svojoj prirodi primerena naknada pred stavlja poseban vid nematerijalne štete, te da se novčanim iznosom pruža satisfakcija i zadovoljenje predlagaču zbog njegovog trpljenja i stanja neizvesnosti kojem je bio izložen zbog trajanja postupka koji je prevazišao granice razumnog roka; da je cilj postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka i utvrđivanje povrede prava nalaganjem sudu da postupak okonča; da Privredni apelacioni sud nalazi da je naknada u iznosu od 20.000,00 dinara primerena okolnostima ovog slučaja, te socijalnim i ekonomskim prilikama u Republici Srbiji.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 844/16 od 2. juna 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3322/15 od 30. marta 2016. godine, u delovima osporenim žalbom. U obrazloženju ovog rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka te da nije svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je svrha ovog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju prvostepeni sud je naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere da bi se stečajni postupak sproveo u najkraćem roku.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 4091/15 od 2. jun a 2016. godine usvojen je zahtev predlagača D. M, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđena povreda prava predlagaču na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09), naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak što pre okončao i delimično usvojen zahtev predlagača za primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, i to tako što je dosuđena na knada u iznosu od 20.000 dinara. U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, između ostalog, navedeno je: da po svojoj prirodi primerena naknada predstavlja poseban vid nematerijalne štete, te da se novčanim iznosom pruža satisfakcija i zadovoljenje predlagaču zbog njegovog trpljenja i stanja neizvesnosti kojem je bio izložen zbog trajanja postupka koji je prevazišao granice razumnog roka; da je cilj postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka i utvrđivanje povrede prava nalaganjem sudu da postupak okonča; da Privredni apelacioni sud nalazi da je naknada u iznosu od 20.000,00 dinara primerena okolnostima ovog slučaja, te socijalnim i ekonomskim prilikama u Republici Srbiji.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1113/16 od 30. avgusta 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Privred nog apelacionog suda R4 St. 4091/15 od 2. juna 2016. godine, u delovima osporenim žalbom. U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka te da nije svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je svrha ovog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju prvostepeni sud je naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere da bi se stečajni postupak sproveo u najkraćem roku.

4. Odlukom Ustavnog suda Už-7840/2016 od 7. septembra 2017. godine, u tački 1. izreke, usvojena je ustavna žalba S . M . i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije; u tački 2. izreke utvrđeno je pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa koji je utvrđen u stečajnom postupku iz tačke 1. na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu; u tački 3. izreke odbačena je ustavna žalba S. M . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3037/15 od 10. februara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 626/16 od 24. maja 2016. godine.

Navedenim osporenim rešenjima, pored utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 i nalaganja nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku, ovde podnosiocu ustavne žalbe S. M . je utvrđeno i pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

6. U vezi sa pritužbom podnositeljke ustavne žalbe D. M . o nepostupanju suda u stečajnom postupku i nemogućnosti da namiri potraživanje koje ima protiv dužnika koje je preduzeće sa pretežnim državnim kapitalom , Ustavni sud podseća na stav da propust nadležnog suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnositeljki ustavne ža lbe, a protiv stečajnog dužnika P. „ P.“ iz Bojnika koji je u vreme nastanka potraživanja poslovao sa pretežno društvenim/državnim kapital om, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Imajući u vidu, pored ostalog, i praksu Evropskog suda, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe D. M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđen og u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Le skovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09), umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Odlučujući o ustavnim žalbama podnosilaca u delu izjavljenom protiv osporenih rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 4091/15 od 2. juna 2016. godine, rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1113/16 od 30. avgusta 2016. godine , rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3322/15 od 30. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 844/16 od 2. juna 2016. godine , zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosioci smatraju da je visina primerene naknada koja im je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („S lužbeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosilaca, a koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci ovoga suda Už-277/17 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je tuženi DP P. „P .“ iz Bojnika obavezan prema podnosiocima ustavnih žal bi pravosnažnim i izvršnim presudama Opštinskog suda u Lebanu P1. 593/04 od 29. marta 2005. godine, P1. 514/04 od 31. marta 2005. godine i P1. 481/05 od 30. maja 2006. godine, na isplatu minimalne zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 5/09 od 29. aprila 2009. godine podnosioci su prijavili svoja potraživanja u navedenom stečajnom postupku. Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda je cenjena dužina trajanja stečajnog postupka u kome su podnosioci pokušal i da ostvare svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja sporni stečajni postupak trajao preko šest godina. U navedenim rešenjima je konstatovano da su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasaci oni sud našli da je podnosiocima u navedenom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumn om roku i da podnosioci još uvek nisu ostvarili svo ja prava, budući da nisu u celini naplatili svoja potraživanja. Ustavni sud da lje konstatuje da je podnosiocima osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od po 2 0.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocima, kao i da su vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kome je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnosilaca trajao preko šest godina, te da se iznos dosuđene naknade od po 2 0.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosilaca i njihova imovin a biti suštinski namireni izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a č ime će podnosioci u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i d opunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku i da pod nosioci nisu izgubili status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju stečajnog postupka i potrebi potpunog namirenja podosilaca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosilaca ustavnih žalbi o povredi prava iz člana 3 2. stav 1. Ustava, pa je u tački 3 . i usvajajućem delu tačke 4. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usv ojio ustavne žalbe D. M . i S . M . i utvrdio da je osporenim rešenjima Privrednog apelacionog i Vrhovnog kasacionog suda podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

9. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosiocima ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjeno m za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavnih žalbi pretrpeli zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaklju čio da dosuđeni iznos iz tačke 5. Izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

Ustavni sud posebno ukazuje na to da je pored osporenih rešenja, podnosiocu ustavne ža lbe S. M . rešenjima Privrednog apelacionog suda R4 St. 3037/15 od 10. februara 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 626/16 od 24. maja 2016. godine, još jednom utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 20.000 dinara, po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku, te da se to mora imati u vidu prilikom konačnog obračuna naknade koja se isplaćuje.

10. Ustavni sud ukazuje da je Odlukom Ustavnog suda Už-7840/2016 od 7. septembra 2017. godine usvojena ustavna žalba S. M . i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, podnosiocu ustavne žalbe povređen o pravo na imovinu i na naknadu materi jalne štete.

Kako su utvrđenjem povrede prava na imovinu i prava na naknadu materijalne štete otklonjene štetne posledice povrede prava na imovinu za podnosioca S. M, Ustavni sud je, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu , odbacio njegovu ustavnu žalbu u odnosu na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, kao očigledno neosnovanu i rešio kao u drugom delu tačke 4. izreke.

11. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

12. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi imovinskih prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti