Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu oštećenog kao tužioca, izjavljenu protiv rešenja kojim je odbačen zahtev za sprovođenje istrage. Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje ne garantuje pravo na pokretanje krivičnog postupka protiv trećeg lica.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1320/2010
16.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rajka Vukojevića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Rajka Vukojevića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 1193/09 od 6. januara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rajko Vukojević iz Subotice, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 17. februara 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 1193/09 od 6. januara 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, kao i na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 21, 23, 32. i 36. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe, pobijajući osporeno rešenje, iznosi svoje tumačenje argumentacije Osnovnog suda u Subotici sadržane u tom rešenju i ističe da „smatra (da) je diskriminisan spram svog socijalnog statusa, s obzirom da ne može ni pokrenuti istragu protiv lica, koje ga je lažno prijavljivalo i lažno svedočilo protiv njega, samo zato što je to lice direktor JKP Palić-Ludoš“. Predlaže da Ustavni sud usvoji podnetu ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava podnosiocu ustavne žalbe, poništi osporeno rešenje, odredi da se uklone štetne posledice i da mu se kao podnosiocu ustavne žalbe naknade troškovi ovog postupka u opredeljenom iznosu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe Ustavnom sudu obraća u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom predmetu u kome je doneto osporeno rešenje. U konkretnom predmetu, rešenjem istražnog sudije Opštinskog suda u Subotici Ki. 416/09 od 8. decembra 2009. godine odbačen je zahtev za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 1193/09 od 6. januara 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika oštećenog izjavljena protiv navedenog rešenja istražnog sudije Opštinskog suda u Subotici.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, povređeno time što je u krivičnom postupku odbačen njegov zahtev za sprovođenje istrage protiv prijavljenog lica iako je, po mišljenju podnosioca, protiv tog lica trebalo da bude vođen krivični postupak, odnosno da prijavljeno lice bude i osuđeno, o čemu se iznose detaljni razlozi u ustavnoj žalbi.

Kako se ustavnom žalbom ukazuje i na povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud konstatuje da odredbe člana 32. Ustava, na čiju povredu se takođe poziva podnosilac ustavne žalbe, garantuju pravo na pravično suđenje koje je po svojoj sadržini istovetno pravu iz člana 6. Konvencije, te se ocenom da li su povređena prava iz člana 32. stav 1. Ustava istovremeno vrši i ocena povrede prava garantovanog Konvencijom. Ustavni sud je ocenio i da se povreda ostalih označenih ustavnih prava iz čl. 23. i 36. Ustava zasniva na istaknutoj povredi prava na pravično suđenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud ukazuje da se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se tom licu stavljaju na teret i da se u tom postupku, prema pravnom stavu Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), kojom je propisano da se ovim zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac, kao ni privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, ni Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv prijavljenog lica pokrenuti istraga, da će se protiv njega voditi krivični postupak, niti da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je sudskom odlukom kojom je pravnosnažno odbačen njegov zahtev za pokretanje istrage protiv prijavljenog lica, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava i člana 6. Konvencije. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u Rešenju Už – 713/08 od 27. januara 2010. godine. Takođe, isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi Krzak protiv Poljske od 6. aprila 2004. godine, aplikacija broj 51515/99, st. 23. i 24, kada je ocenio da Konvencija ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ratione materiae inkompatibilna sa odredbama Konvencije.

Ustavni sud je postupajući po podnetoj ustavnoj žalbi imao u vidu i istaknutu povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava. Ustavni sud, s tim u vezi, konstatuje da član 21. Ustava utvrđuje opšte pravno načelo koje se konkretizuje odredbama Ustava kojima se jemče ljudska prava i slobode i kao takvo, ovo pravno načelo je opšteg i akcesornog karaktera, koje u konkretnom slučaju ne može biti samostalno povređeno.

Kako podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju ne navodi ustavnopravne razloge za povredu prava na pravično suđenje i ostalih označenih prava, već ističe samo svoj interes da lice protiv koga je podneo zahtev za sprovođenje istrage bude i osuđeno u krivičnom postupku, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

Povodom predloga podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Sud ukazuje da se, prema odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učenici u postupku, po pravilu, sami snose svoje troškove.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti