Odluka o povredi prava na imovinu zbog nenamirenog potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Podnositeljkino potraživanje iz radnog odnosa, utvrđeno u stečajnom postupku protiv dužnika sa većinskim državnim kapitalom, nije namireno, što predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1320/2016
14.09.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S . iz Brusa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B . S . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 801 /05 i I. 216/05 , kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđe nog zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 693/10 od 22. oktobra 2010. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba B. S . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 573/14 od 3. septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 557/15 od 19. novembra 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S . iz Brusa podnela je Ustavnom sudu, 5. januara 2013. godine, preko punomoćnika B . T , advokata iz Brusa , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 801/05 i I. 216/05 , kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete i materijalne štete . Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-10207/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 573/14 od 3. septembra 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku B . S , ovde podnositeljki ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 573/14 od 14. marta 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnositeljke ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už- 1320/2016.

Podnositeljka je , 13. februara 2016. godine, podnela dopunu ustavne žalbe kojom je osporila rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 573/14 od 3. septembra 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 557/15 od 19. novembra 2015. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, navodeći da joj nije dosuđena primerena naknada na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku, te da su sudovi drugim radnicima istog preduzeća kao predlagačima dosuđivali veće iznose.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstv u izvršnog poverioca, podnela je Opštinskom sudu u Brusu predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika „ K.“ a.d. iz Brusa , koji su usvojeni rešenjima toga suda I. 216/05 od 31. marta 2005. godine i I. 801/05 od 30. decembra 2005. godine.

Privredni sud u Kraljevu je rešenjem St. 693/10 od 16. jula 2010 . godine o tvorio stečajni postupak nad privrednim društvom „K.“ a.d. iz Brusa.

Zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 693/10 od 22 . oktobra 2010 . godine usvojena je lista potraživanja poverilaca stečajnog dužnika, između ostalih i B . S . ( redni broj 86.), čije je potraživanje priznato u iznosu od 206.693,23 dinara .

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 573/14 od 3. septembra 2015. godine , u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku B. S. u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, uz nalog Privrednom sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak u predmetu što pre okončao. U stavu drugom izreke rešenja utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je stavom trećim izreke odbijen zahtev predlagača za isplatu iznosa naknade preko dos uđenog do traženog iznosa od 1.900 evra, u dinarskoj protivvrednosti. Stavom četvrtim izreke rešenja odlučeno je da se po pravnosnažnosti rešenja spisi vrate Ustavnom sudu radi odlučivanja o ostalim zahtevima predlagača.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 557/15 od 19. novembra 2015. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje u stavu drugom, u delu u kome je odlučeno o troškovima postupka i stavu trećem njegove izreke, te odlučio da se troškovi drugostepenog postupka ne dosuđuju.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 801/05 i I. 216/05 , kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 , Ustavni sud je ocenio da propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku podnositeljki ustavne žalbe, a protiv dužnika „K.“ a.d. iz Brusa, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu pr ava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnositeljki (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u ta čki 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđen ih zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 693/10 od 22. oktobra 2010. godine , umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 573/14 od 3. septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 557/15 od 19. novembra 2015. godine, u delu kojim je odlučeno o visini primerene naknade, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena je naknada. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnositeljki dosudili primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 100 evra nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom o dlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 573/14 od 3. septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 557/15 od 19. novembra 2015. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova.

Vezano za istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da samo pozivanje podnositeljke na različitu praksu sudova, bez dostavljanja dokaza o tome da su sudovi poslednje instance u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili drugačije odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, ne može predstavljati ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv navedenih rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na imovinu zbog nenamirenog potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti