Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i vraća predmet na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljnom primenom prava i preteranim formalizmom povredio pravo podnosioca na pravično suđenje, odbacivši zahtev zbog očigledne štamparske greške.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Nataša Plavšić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. P . iz sela P. kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. P . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 887/2017 od 12. septembra 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe poveđeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 887/2017 od 12. septembra 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o zahtevu za zaštitu zakonitosti izjavljenom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K. 435/16 od 3. novembra 201 6. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1. 53/17 od 7. februara 201 7. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. P . iz sela P. kod Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 2. februara 201 8. godine, preko punomoćnika D. D , advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda označenog u izreci, zbog povrede načela i prava iz člana 21. st. 1, 2. i 3, člana 22. st. 1. i 2, člana 32, člana 34. st. 1, 3. i 4, i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava odluka suda vanrednog pravnog leka kojom je odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi oca ust avne žalbe izjavljen protiv pravnosnžnih presuda kojima je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela uvrede i jednog krivičnog dela lake telesne povrede i osuđen na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 70.000,00 dinara , dok je optužba zbog jednog krivčnog dela lake telesne povrede odbijena, primenom načela ne bis in idem.

U ustavnoj žalbi navedeno je da je Vrhovni kasacioni sud doneo svoju odluku gledajući samo kako da ne odluči meritorno o istaknutoj povredi načela ne bis in idem, te je, iako je imao uvid u predmet Osnovnog suda u Leskovcu K. 435/16, konstatovao da je u zahtevu za zaštitu zakonitosti stavljen datum kritičnog događaj a 28. april 2012. godine, uprkos činjenici da su prekršajni i krivični postupak protiv podnosioca vođeni zbog istog životnog događaja od 7. oktobra 2013. godine i da j e samo na jednom mestu u zahtevu učinjena navedena štamparska greška, dok je u svim ostalim navodima pravilno označen datum kritičnog događaja – 7. oktobar 2013. godine .

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava , poništi osporeno rešenje i dosudi troškove ustavnosudskog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacij e, te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu K. 453/16 i Prekršajnog suda u Leskovcu Pr. 9354/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Rešenjem Prekršajnog suda u Leskovcu Pr. 9354/13 od 1. decembra 2015. godine obustavljen je prekršajni postupak protiv S. P . i T . S, koji je vođen zbog sumnje da su dana 7. oktobra 2013. godine u 11,00 sati u dvorištu porodične kuće P . u P, vršenjem nasilja remetili javni red i mir na taj način što je P . pesnicom udario S . u predelu glave, a potom je S . glavom udario P . u predelu glave, čime bi učinili prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, jer je nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K. 435/2016 od 3. novembra 2016. godine okrivljeni S. P, ovde podnosilac ustavne žalbe, je oglašen krivim:

1) što je dana 7. oktobra 2013. godine u vremenskom periodu od 1,00 do 13,30 časova u selu P, u svom dvorištu uvredio okrivljenog T. S . iz P, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što je nakon kraće rasprave zbog nerešenih imovinskih odnosa okrivljenom T . uputio uvredljive reči „Ti si lud, nemam šta sa tobom da raspravljam, imam pare i gradiću gde hoću, gade smrdljivi, govno, nemoj tu više da mi smrdiš“, iako je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika;

2) što je dana 7. oktobra 2013. godine u vremenskom periodu od 11,00 do 13,30 časova u selu P, u svom dvorištu uvredio privatnu tužilju Lj. S . iz P, pri čemu je mogao da shvati značaj svoga dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što je nakon kraće rasprave zbog nerešenih imovinskih odnosa privatnoj tužilji Ljubinki uputio uvredljive reči „Marš smrdljiva svinjo, sad ću da vas sahranim oboje ako budete nastavili da mi smrdite dok radim“, iako je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika;

3) što je dana 7. oktobra 2013. godine u vremenskom periodu od 11,00 do 13,30 časova u selu P, u svom dvorištu lako telesno povredio privatnu tužilju Lj. S . iz P, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što je nakon kraće rasprave, rukama odgurnuo privatnog tužioca Lj . zbog čega je ona potrbuške pala na zemlju i tom prilikom zadobila lake telesne povrede u vidu nagnječenja na desnoj podlaktici sa dva krvna podliva dužine 2 do 3 cm i oguljotine kože na levom kolenu kružnog oblika veličine 3 cm, oguljotine kože na desnoj potkolenici dužine 2 cm i širine 5mm i nagnječenja desne potkolenice sa pratećim krvnim podlivom, iako je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika.

Istom presudom, u tački 2. izreke , prema okrivljenom S . P . i T . S . odbijene su optužbe, primenom načela ne bis in idem, pa je tako odbijena optužba protiv podnosioca ustavne žalbe što je dana 7. oktobra 2013. godine u vremenskom periodu od 11,00 do 13,30 u selu P, u svom dvorištu lako telesno povredio okrivljenog T. S . iz P, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što je nakon kraće rasprave šakama obadve ruke stisnutim u pesnice zadao nekoliko udaraca okrivljenom T . u predelu nosa, lica i glave, od kojih udaraca je isti leđima pao na zemlju, nakon čega ga je rukama uhvatio za vrat i počeo da steže, a potom mu uhvatio desnu ruku i počeo da je uvrće i tom prilikom mu naneo lake telesne povrede u vidu nagnječenja na licu sa leve strane u predelu jagodice sa četiri krvna podliva veličine 5-6 mm, nagnjećenja na nosu sa tri krvna podliva veličine 5-7 mm, oguljotine kože na spoju kosmatog i čeonog dela glave i oguljotine kože na resici leve ušne školjke, iako je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime bi izvršio krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika.

U obrazloženju presude Osnovnog suda u Leskovcu K. 435/2016 od 3. novembra 2016. godine, pored ostalog, navedeno je da, kako je sud iz pravnosnažnog rešenja Prekršajnog suda u Leskovcu Pr. 9354/13 od 1. decembra 2015. godine utvrdio da je zbog apsolutne zastarelosti obustavljen prekršajni postupak protiv okrivljenih S. P . i T . S, to je u smislu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP odbio optužbu prema okrivljenom T . da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i prema S . da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika i odlučio kao u tački 2. izreke. Osnovni sud u Leskovcu je u navedenoj prvostepenoj presudi naveo da, uzimajući u obzir da činjenični opis radnje prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, zbog koga je protiv okrivljenih S. i T . vođen i obustavljen prekršajni postupak, uopšte ne sadrži krivičnopravne radnje koje je okrivljeni S . preduzeo prema privatnom tužiocu Lj, a ne sadrži ni krivčnopravne radnje – uvredljive reči koje je uputio okrivljenom T, to je sud okrivljenog S. oglasio krivim za navedene krivičnopravne radnje i odlučio kao u izreci presude pod tačkom 1.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž. 53/17 od 7. februara 2017. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu, optuženog S. P . i njegovog branioca D . D, te je presuda Osnovnog suda u Leskovcu K. 453/16 od 3. novembra 2016. godine potvrđena, osim odluke o troškovima, u kom delu je ukinuta i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje o troškovima postupka.

U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da nisu osnovani žalbeni navodi Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu jer je prvostepeni sud pravilnom primenom člana 4. Zakonika o krivičnom posutpku odlučio da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, s obzirom na to da je uvidom u spise predmeta Prekršajnog suda u Leskovcu Pr. 9354/13 utvrđeno da su činjenice obuhvaćene izrekom rešenja od 1. decembra 2015. godine identične činjenicama koje su obuhvaćene presudom K. 435/16.

Ocenjujući žalbene navode odbrane optuženog S. P . drugostepeni sud je našao da optuženi najpre kritikuje rad pravostudnih organa i ukazuje na njihove propuste, bez ukazivanja na konkretnu povredu krivičnog postupka, a žalbene navode kojima se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud ocenio neosnovanim, nalazeći da su izvedeni dokazi pravilno cenjeni i da je činjenično stanje bilo potpuno utvrđeno.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 887/2017 od 12. septembra 2017. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S. P . podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K. 435/16 od 3. novembra 2016. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž. 53/17 od 7. februara 2017. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u ocenu postojanja povrede načela ne bis in idem, imajući u vidu da branilac u obrazloženju zahteva navodi da je prema okrivljenom okončan prekršajni postupak zbog protivpravnih radnji koje je preduzeo 28. aprila 2012. godine, a u konkretnom slučaju je krivični postupak vo đen za radnje izvršene 7. oktobra 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/1 1, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti , u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

5. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnosilac povredu označenih načela i prava zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud propustio da meritorno odluči o istaknutoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP (načela ne bis in idem), tako što je konstatovao da je u zahtevu za zaštitu zakonitosti stavljen datum kritičnog događaja 28. april 2012. godine, uprkos činjenici da su prekršajni i krivični postupak protiv podnosioca vođeni zbog istog životnog događaja od 7. oktobra 2013. godine i da je samo na jednom mestu u zahtevu načinjena navedena štamparska greška, dok je u svim ostalim navodima pravilno označen datum kritičnog događaja – 7. oktobar 2013. godine.

Polazeći od navedenog Ustavni sud najpre konstatuje da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod koji bi se mogao dovesti u vezu sa istaknutom povredom prava iz člana 34. st. 1. i 3. i člana 36. Ustava i načela iz člana 21. Ustava , a da podnosilac ustavne žalbe povredu prava iz člana 34. stav 4. Ustava i načela iz člana 22. Ustava zasniva na povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, ukazujući na to da je sud vanrednog pravnog leka očigledno proizvoljnom primenom merodavnog prava prop ustio da odluči o njegovom zahtevu za zaštitu zakonitosti i istaknutoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje o istaknutoj povredi prava iz člana 34. st. 1. i 3. i člana 36. Ustava i načela iz člana 21. Ustava , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke, dok je povredu ostalih prava čiju povredu podnosilac ističe razmatrao sa aspekta sadržine prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da odlučujući o ustavnoj žalbi nije nadležan da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i vrši ocenu utvrđenih činjenica i izvedenih dokaza u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i dokaza uz nju, kao i sadržine osporene sudske odluke, ne proizlazi da je sud proizvoljno cenio izvedene dokaze ili arbitr erno primenio merodavno pravo, na štetu podnosioca ustavne žalbe.

U konkretnom slučaju, iz prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti proizlazi da su protiv podnosioca ustavne žalbe povodom istog životnog događaja od 7. oktobra 2013. godine u dvorištu porodične kuće podnosioca ustavne žalbe u selu P, vođena dva kaznena postupka, i to tako što je prekršajni postupak pravnosnažno obustavljen rešenjem Prekršajnog suda u Leskovcu Pr. 9354/13 od 1. decembra 2015. godine zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru učinjenog 7. oktobra 2013. godine, dok je u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela uvrede i jednog krivičnog dela lake telesne povrede učinjenih dana 7. oktobra 2013. godine, dok je optužba protiv njega odbijena zbog jednog krivičnog dela lake telesne povrede učinjenog istog dana.

Polazeći od toga da je uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu K. 435/2016, kojima su trajno združeni spisi predmeta Prekršajnog suda u Leskovcu Pr. 9354/13, utvrđeno da su se i prekršajni i krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe vodili zbog jednog životnog događaja koji se odigrao 7. oktobra 2013. godine , u dvorištu porodične kuće podnosica ustavne žalbe u selu P, Ustavni sud nalazi da je Vrhovni kasacioni sud u osporenom rešenju Kzz. 887/17 od 12. septembra 2017. godine očigledno proizvoljnom primenom merodavnog prava uskratio podnosiocu ustavne žalbe da se o njegovom zahtevu za zaštitu zakonitosti kojim je ukazao na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP odluči meritorno, tako što je konstatovao u osporenom rešenju da se taj sud nije upuštao u ocenu postojanja povrede načela ne bis in idem, zbog toga što je branilac u obrazloženju zahteva naveo da je prema okrivljenom okončan prekršajni postupak zbog protivpravnih radnji koje je preduzeo 28. aprila 2012. godine, a u konkretnom slučaju krivični postupak je vođen za radnje izvršene 7. oktobra 2013. godine, čime je uskratio podnosiocu ustavne žalbe pravo na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke .

7. Imajući u vidu prirodu utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da se štetne posledice ove povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 887/2017 od 12. septembra 2017. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K. 435/16 od 3. novembra 2016. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1. 53/17 od 7. februara 2017. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti