Poništena presuda Upravnog suda zbog proizvoljnog tumačenja propisa o stečaju i porezu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i poništio presudu Upravnog suda, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Upravni sud je propustio da obrazloži zašto odredbe Zakona o stečaju o obaveznosti plana reorganizacije ne predstavljaju osnov za otpis poreskog duga.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mica Zekaja iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. marta 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mica Zekaja izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Up. 223/08 od 21. avgusta 2008. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Mica Zekaja izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up. br. 6-11032/06 od 12. marta 2007. godine i rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. broj 3406/07 od 4. marta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mic Zekaj iz Subotice, preko punomoćnika Biserke Krpić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 14. novembra 2008. godine ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci.
Ustavnom žalbom se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije kojim je odbačen zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju, na koji način je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, povređeno njegovo pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Dalje se navodi da je tokom prekršajnog postupka koji je prethodio donošenju osporenog rešenja povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava, jer mu nije bilo omogućeno da na jasan način iznese svoju odbranu i prati tok postupka, s obzirom da slabo razume srpski jezik, a da pri tom nije bio upoznat sa pravom na besplatnog prevodioca. Podnosilac ustavne žalbe navodi i da mu je bilo povređeno pravo iz člana 33. Ustava, iz razloga što mu je uskraćeno pravo na odbranu.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up. broj 6-11032/06, osporena rešenja i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Opštinski organ za prekršaje u Subotici osporenim rešenjem Up.br. 6-11032/06 od 12. marta 2007. godine utvrdio je da je Mic Zekaj, vlasnik SZR "Dino-2" Subotica, odgovoran što sa radnicima u pekari nije zaključio ugovor o radu, niti drugi ugovor u smislu čl. 197-202. Zakona o radu, pre stupanja zaposlenih na rad, niti do dana kada je izvršen inspekcijski nadzor i čime je učinio prekršaj iz člana 273. stav 1. tačka 2, a u vezi stava 2. navedenog člana Zakona, pa mu je izrečena novčana kazna u iznosu od 400.000,00 dinara.
Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe izjavio je 22. marta 2007. godine žalbu. Rešavajući po žalbi, Veće za prekršaje u Novom Sadu donelo je osporeno rešenje Vp. broj 3406/07 od 4. marta 2008. godine, kojim je žalba odbijena i potvrđeno rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up.br. 6-11032/06 od 12. marta 2007. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je preko branioca podneo 3. aprila 2008. godine zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja Veća za prekršaje Vp. broj 3406/07 od 4. marta 2008. godine. Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Up. 223/08 od 21. avgusta 2008. godine odbacio navedeni zahtev kao nedozvoljen, jer nisu bili ispunjeni uslovi propisani odredbama člana 272. Zakona o prekršajima.
4. Članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Članom 272. Zakona o prekršajima ("Službeni glanik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01 i 55/04) propisano je da se zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju može podneti kada je izrečena: kazna zatvora; zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti; zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti; zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove; zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon, licu koje je po zanimanju vozač; novčana kazna preko 100.000 dinara fizičkom licu ili odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno 300.000 dinara pravnom licu za carinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekršaje i zaštitna mera oduzimanja predmeta za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekršaje. Članom 277. stav 1. navedenog Zakona propisano je da će neblagovremeni, nedozvoljeni ili od neovlašćenog lica podnet zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju Vrhovni sud Srbije odbaciti rešenjem.
Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up.br. 6-11032/06 od 12. marta 2007. godine imao pravo žalbe i da je ovo pravo i iskoristio podnošenjem žalbe Veću za prekršaje u Novom Sadu, koje je razmotrilo i odlučilo o svim žalbenim navodima svojim rešenjem Vp. broj 3406/07 od 4. marta 2008. godine, kojim je žalba odbijena kao neosnovana. Na ovaj način je podnosilac ustavne žalbe ostvario pravo na žalbu protiv odluke prvostepenog organa, na koji način je obezbeđena dvostepenost u prekršajnom postupku, kao i pravo da o žalbi odlučuje drugostepeni organ. U konkretnom slučaju, protiv drugostepenog rešenja Veća za prekršaje podnosilac ustavne žalbe nije imao na raspolaganju nijedno dozvoljeno pravno sredstvo u postupku koji je prethodio ustavnosudskom postupku. Naime, navedenom odredbom člana 272. Zakona o prekršajima propisano je u kojim slučajevima je dozvoljeno podnošenje zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju. U konkretnom slučaju, prekršaj za koji je podnosilac ustavne žalbe kažnjen, ni po vrsti prekršaja, ni po vrsti izrečene prekršajne sankcije ne ispunjava Zakonom propisane uslove za izjavljivanje navedenog vanrednog pravnog sredstva, jer mu je izrečena novčana kazna u iznosu od 400.000,00 dinara, ali ne za carinski, spoljnotrgovinski, devizni ili poreski prekršaj, već zbog prekršaja iz oblasti rada i radnih odnosa. Stoga, po oceni Suda, odbacivanjem navedenog zahteva osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Up. 223/08 od 21. avgusta 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.
6. S obzirom da u konkretnom slučaju posle donošenja rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. broj 3406/07 od 4. marta 2008. godine podnosilac ustavne žalbe nije imao na raspolaganju nijedno zakonom dozvoljeno pravno sredstvo protiv pravnosnažnog rešenja o prekršaju, Sud je ocenio da se rok za izjavljivanje ustavne žalbe, u delu kojim se osporavaju rešenja iz tačke 2. izreke, u smislu člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, računa od dana dostavljanja drugostepenog, pravnosnažnog rešenja o prekršaju podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up.br. 6-11032/06 od 12. marta 2007. godine i rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. broj 3406/07 od 4. marta 2008. godine, a da je podnosilac ustavne žalbe drugostepeno rešenje primio 25. marta 2008. godine, te da je ustavna žalba izjavljena 14. novembra 2008. godine, to je Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ocenio da u ovom delu ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu za ocenu da li je osporenim rešenjima iz tačke 2. izreke učinjena povreda Ustavom zajmečenih prava iz čl. 21, 22, 32, 33. i 34. Ustava.
7. Na osnovu izloženog, a u skladu odredbom člana 89. stav 1. u vezi odredaba člana 45. tačka 9) i člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/08), kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Poništena presuda Upravnog suda zbog proizvoljnog tumačenja propisa o stečaju i porezu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti