Odluka Ustavnog suda o dužini trajanja brakorazvodne parnice sa elementom inostranosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u brakorazvodnoj parnici. Sud je zaključio da dosadašnje trajanje postupka nije nerazumno s obzirom na složenost (tužena u inostranstvu) i značajan doprinos samog podnosioca odugovlačenju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1321/2009
20.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Amera Klimente iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Amera Klimente izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P2. 60/10.

2. Odbacuje se ustavna žalba Amera Klimente izjavljena zbog povrede prava na pravično suđenje u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P2. 60/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Amer Klimenta iz Novog Pazara je 15. jula 2009. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede "prava na pravično i u razumnom roku suđenje" iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i člana 6. "Evropske konvencije o ljudskim pravima", u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P2. 60/10 (ranije P. 684/08 i P.pom.56/07).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je 10. septembra 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru protiv tužene Ismete Klimenta iz Novog Pazara, radi razvoda braka, poveravanja dece i izdržavanja; da, iako se radi o postupku "hitne prirode", do dana podnošenja ustavne žalbe, nije okončan i neizvesno je koliko će trajati do pravnosnažnog okončanja; da se radi o odugovlačenju postupka bez opravdanog razloga, te da zbog toga kod podnosioca ustavne žalbe postoji stanje stalne uznemirenosti, napetosti, a sve to, posredno, je prouzrokovalo i nematerijalnu štetu kod podnosioca; da je osnovni razlog, koji je doveo do povrede zajemčenog prava, nepreduzimanje zakonom predviđenih procesnih mera od strane prvostepenog suda, pre svega, saslušanje tužioca kao parnične stranke i službeno traženje mišljenja nadležnog centra za socijalni rad o poveravanju dece, ne bi li se taj postupak efikasno okončao, te o pravu podnosioca žalbe odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P2. 60/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 684/08 i P.pom.56/07), da se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede zajemčenog prava, kao i da se naloži nadležnom sudu da se parnični postupak okonča u najkraćem roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru P2. 60/10, te u dopis Opštinskog suda u Novom Pazaru VIII Su. 239/09 od 12. novembra 2009. godine upućen ovom sudu, sa dostavljenim odgovorom na navode iz ustavne žalbe, kao i u ostalu dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Amer Klimenta iz Novog Pazara, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 10. septembra 2007. godine Opštinskom sudu u Novom Pazaru tužbu protiv tužene Ismete Klimenta iz Novog Pazara, sa naznakom "sada na nepoznatoj adresi u Nemačkoj, koju će zastupati privremeni zastupnik po određenju suda", radi razvoda braka, poveravanja dece i izdržavanja. Predložio je da se brak razvede, imajući u vidu da su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni, te da se ne može ostvariti svrha braka, da se dvoje maloletne dece povere majci na negu, čuvanje i vaspitanje, s obzirom na njihov pol, uzrast i okolnost da ima bolje uslove za razvoj dece, sa obavezom tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje dece, plaća mesečno po 300 evra za svako dete, od dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, sve dok za to postoje zakonski uslovi. Predmet je u sudskom upisniku "P.pom." zaveden pod brojem P.pom. 56/07.

U toku postupka pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru (ranije Opštinski sud u Novom Pazaru), do sada je bilo zakazano ukupno šest ročišta za glavnu raspravu (13. decembra 2007. godine, 4. marta, 21. maja i 4. novembra 2008. godine, 2. februara 2009. godine i 19. januara 2011. godine).

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 13. decembra 2007. godine, po predlogu punomoćnika tužioca da se tuženoj postavi privremeni zastupnik, sud je rešenjem odredio da se zastane sa postupkom u ovoj pravnoj stvari, dok se tuženoj ne postavi privremeni zastupnik, te da se po izradi posebnog rešenja o tom postavljenju, objavi oglas o tome u "Službenom glasniku Republike Srbije", a nakon objave oglasa, da se zakaže novo ročište za glavnu raspravu.

Postupajući sudija, predsednik veća, dopisima od 18. decembra 2007. godine, zatražio je od Policijske uprave u Novom Pazaru i od Policijske uprave u Prijepolju izveštaje o eventualno poznatim okolnostima o prebivalištu tužene, Ismete Klimenta, kao i podatke o adresama njenih roditelja.

Opštinski sud u Novom Pazaru doneo je 27. decembra 2007. godine rešenje kojim je tuženoj postavio za privremenog zastupnika Avdu Hodžića, advokata iz Novog Pazara. Istog dana je izrađen oglas o ovom postavljenju i upućen je JP "Službeni glasnik Republike Srbije", radi objavljivanja.

Policijska uprava Prijepolje je 21. januara 2008. godine dostavila sudu izveštaj u kome je navedeno da je proverom na terenu utvrđeno da na teritoriji SO Prijepolje ne žive Ismeta Klimenta, kao ni njeni roditelji.

Ročište za glavnu raspravu zakazano za 4. mart 2008. godine, odloženo je po predlogu privremenog zastupnika tužene, koji je, u prisustvu tužioca i njegovog punomoćnika, obrazložio ovaj predlog tako što je naveo da lično poznaje tuženu, da sa decom živi u SR Nemačkoj, da povremeno dolazi u Sarajevo, Republika Bosna i Hercegovina, i u Prijepolje, gde joj žive roditelji, te da će pokušati da stupi u kontakt sa njom ili njenim roditeljima. Sud je istim procesnim rešenjem o odlaganju ročišta za glavnu raspravu naložio parničnoj pisarnici da spise ovog predmeta razvede iz upisnika "P.pom" i uvede u upisnik "P", sve imajući u vidu da je činjenica, da tužena sa decom živi u SR Nemačkoj, učinjena nespornom, te da nije moguće pribavljanje mišljenja Centra za socijalni rad u Novom Pazaru.

Ročište za glavnu raspravu zakazano za 21. maj 2008. godine, odloženo je zbog bolesti sudećeg predsednika veća.

Punomoćnik tužioca je 16. jula 2008. godine dostavio sudu urgenciju sa molbom da zakaže raspravu, s obzirom na to da se radi o predmetu "hitne prirode".

Ročište za glavnu raspravu zakazano za 4. novembar 2008. godine, nije održano, a po predlogu samog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, koji je u prisustvu svog punomoćnika izjavio da planira da putuje u SR Nemačku, te da će pokušati da pribavi adresu tužene ili, eventualno, mišljenje stručnog organa u ovoj zemlji koji je zadužen za porodicu. Prisutni privremeni zastupnik tužene je izjavio da nije uspeo da stupi u kontakt sa porodicom tužene. Predmet je preveden u sudski upisnik "P" i dobio je broj P. 684/08.

Dana 2. februara 2009. godine održano je ročište na kome je punomoćnik tužioca, po izjavi da tužilac nije uspeo da pribavi adresu tužene, kao ni mišljenje organa socijalne zaštite u SR Nemačkoj, predložio da sud diplomatskim putem pribavi sve što je neophodno za vođenje ove parnice, dodajući da je tužiocu jedino poznato da su po faktičkom prekidu bračne zajednice, tužena i maloletna deca ostali da žive u gradu Ludinghausen, SR Nemačka, te da će bližu adresu naknadno dostaviti. Na ovom ročištu, privremeni zastupnik tužene, opreza radi, osporio je tužbeni zahtev koji se odnosi na poveravanje dece i izdržavanje. Nakon ovih izjava i predloga, sud je odredio da se zastane sa postupkom dok ne bude dostavljen izveštaj nadležnih socijalnih organa SR Nemačke, a da se ovaj izveštaj zatraži diplomatskim putem.

Dopisom od 13. februara 2009. godine, Opštinski sud u Novom Pazaru je zatražio od Ministarstva pravde Republike Srbije da dopis iz priloga dostavi Ambasadi Republike Srbije u SR Nemačkoj, kojim se traži da se ovom sudu dostave podaci o adresi tužene u SR Nemačkoj, a na osnovu generalija o tuženoj, kojima sud raspolaže. Imajući u vidu da odgovor u vezi sa ovim dopisom sudu nije dostavljen, sud je ponovio isto traženje 1. jula 2009. godine.

Ministarstvo pravde Republike Srbije dostavilo je sudu 24. avgusta 2009. godine, dopis sa priloženim obaveštenjem Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, u kome su navedeni podaci o prijavljenom boravištu Ismete Klimenta u SR Nemačkoj, a koji podaci su pribavljeni od Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu, SR Nemačka.

Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. januar 2011. godine nisu pristupili ni privremeni zastupnik tužene, ni tužilac, za koga je dostavna služba konstatovala da živi i radi u SR Nemačkoj. Postupajući sud je, po konstataciji da je punomoćnik tužioca, advokat Mara Popović, preminula u novembru 2010. godine, a da Advokatska komora Čačak nije obavestila sud ko je preuzimatelj njenih predmeta, doneo rešenje da se zastane sa postupkom do dostavljanja sudu navedenog obaveštenja, odnosno do eventualnog angažovanja novog punomoćnika od strane tužioca. Predmet je dobio novi broj P2. 60/10.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se poziva ustavnom žalbom utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Podnosilac ustavne žalbe se pozvao je i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ("Službeni list SCG- Međunarodni ugovori", br. 9/03, 5/05 i 7/05), koja se po svojoj suštini, ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, pa je Ustavni sud istaknutu povredu "prava na pravično i u razumnom roku suđenje", cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

Pored navedene odredbe Ustava, za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Porodičnog zakona («Službeni glasnik RS», broj 18/05) propisano je: da je sud dužan da presudom u bračnom sporu odluči o vršenju roditeljskog prava (član 226. stav 1.); da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1.); da je pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da sud odlučuje o tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja (član 4. stav 1.); da sud ne može svoju odluku zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da se izjasne, osim kad zakonom nije drugačije propisano (član 7. stav 4.); da, ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokaže da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuženom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu štetne posledice za jednu ili obe stranke, sud će tuženom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska komora; pod uslovom iz stava 1. ovog člana sud će postaviti tuženom privremenog zastupnika naročito ako je prebivalište, odnosno boravište tuženog nepoznato, a tuženi nema punomoćnika (član 79. stav 1. i stav 2. tačka 4)); da, ako se dostavljanje pismena ima izvršiti državljanima Republike Srbije u inostranstvu, dostavljanje se može izvršiti preko nadležnog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Republike Srbije koji vrši konzularne poslove u odnosnoj stranoj državi, ili preko pravnog lica međunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja; dostavljanje je punovažno samo ako lice kome se pismeno dostavlja pristane da ga primi (član 130. stav 2.); da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okončava promene adresu, dužni su da o tome odmah obaveste sud ( član 139. stav 1.); da će sud zastati sa postupkom kad je to izričito predviđeno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno; sud donosi rešenje o zastajanju sa postupkom po službenoj dužnosti kad odluči da zastane sa postupkom da bi sačekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pružio mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku (član 219. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da osporeni postupak još uvek traje, a da je do dana podnošenja ustavne žalbe Ustavnom sudu trajao jednu godinu i nešto više od deset meseci.

Pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, Ustavni sud smatra da se u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora poći i od sledećih kriterijuma: složenost pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanje samog podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova u konkretnom slučaju, kao i značaj istaknutog prava za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da je ovaj parnični postupak činjenično i pravno složen, imajući u vidu da treba odlučiti: o razvodu braka; o poveravanju dvoje zajedničke maloletne dece na čuvanje i vaspitanje majci koja živi u inostranstvu; o načinu održavanja ličnih odnosa dece sa ocem, kao roditeljem koji neće vršiti roditeljsko pravo, a koji živi u Republici Srbiji; kao i o izdržavanju dece. Činjenica da tužena sa zajedničkom maloletnom decom ima boravište u inostranstvu i to na nepoznatoj adresi, kako i sam tužilac u tužbi navodi, doprinela je složenosti ovog postupka i njegovom dužem trajanju. Naime, usled nemogućnosti dostavljanja tužbe tuženoj, sud joj je postavio privremenog zastupnika, jer bi postupak za postavljanje zakonskog zastupnika dugo trajao. Radi prevazilaženja ove okolnosti, sud je dopisima od policijskih uprava tražio podatke vezane za eventualno prebivalište tužene, kao i njenih roditelja, na teritoriji Opštine Prijepolje ili Opštine Novi Pazar, te pošto ni na taj način sud nije mogao da olakša i ubrza postupak pozivanja, odlučio je da do podataka o adresi tužene u SR Nemačkoj dođe diplomatskim putem. Preko Ministarstva pravde Republike Srbije, ovaj odgovor sudu stigao je nakon nešto više od šest meseci.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac u parničnom postupku, odlučujuće doprineo produžavanju trajanja dosadašnjeg dela postupka. Naime, ročište za glavnu raspravu zakazano za 4. novembar 2008. godine nije održano po predlogu samog tužioca koji je tada izjavio da planira putovanje u SR Nemačku, te da će pokušati da pribavi adresu tužene ili mišljenje stručnog organa zaduženog za porodicu u ovoj zemlji. Na ročištu održanom 2. februara 2009. godine, tužilac je izjavio da nije uspeo da pribavi navedne podatke, odnosno mišljenje, i dodao je da su po faktičkom prestanku bračne zajednice, tužena i maloletna deca ostali da žive u tom gradu, a da će bližu adresu tek naknadno dostaviti, iako je to adresa koju je trebalo još u samoj tužbi da označi ili da je naknadno dostavi, odnosno da je ne ponudi sudu tek nakon skoro 17 meseci od dana podnošenja tužbe. Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. januar 2011. godine, tužilac nije pristupio, budući da mu poziv nije ni mogao biti dostavljen jer, po konstataciji dostavne službe suda, on živi i radi u SR Nemačkoj. Tužilac je, iako mu je u novembru mesecu 2010. godine preminuo punomoćnik, otputovao u inostranstvo, a da sud nije obavestio o novoj adresi stanovanja.

Polazeći od postupanja suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da sud nije u značajnijoj meri doprineo dužini trajanja dosadašnjeg postupka. Naime, neaktivnost suda ogleda se pre svega u tome što nije odmah započeo postupak pribavljanja podataka o adresi tužene diplomatskim putem, već je inicijativu u toj stvari prepuštao tužiocu i privremenom zastupniku tužene, poklanjajući veru njihovim izjavama da oni mogu lakše i brže da pribave te podatke. Međutim, i po ekspediciji poziva za glavnu raspravu na adresu tužene koja je pribavljena diplomatskim putem, sudu je vraćen neuručen poziv sa naznakom organizacije za poslove dostavljanja u SR Nemačkoj da primalac na datoj adresi nije pronađen.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je odluka suda o postavljenim tužbenim zahtevima, naročito odluka o poveravanju dece i njihovom izdržavanju, za tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, od velikog značaja.

Polazeći od ocene navedenih kriterijuma u osporenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da u dosadašnjem toku predmetnog postupka podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odnosno da navedeni postupak, po dužini trajanja dosadašnjeg toka, zadovoljava kriterijum razumnog roka. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je imao u vidu i navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u osporenom parničnom postupku. Polazeći od već navedenih odredaba Ustava i zakona iz kojih proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, kao i od činjenice da se osporeni parnični postupak još uvek vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, te da u njemu nije doneta ni prvostepena odluka, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, odnosno da nisu iscrpljena pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu iznetog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o dužini trajanja brakorazvodne parnice sa elementom inostranosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti