Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu privrednog društva, nalazeći da u parničnom postupku koji je trajao pet i po godina nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Sud je ocenio da su nadležni sudovi postupali efikasno i u kratkim vremenskim razmacima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "Az ra Exim" d.o.o iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Preduzeća "Azra Exim" d.o.o izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu 1-P-1819/04.

2. Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća "Azra Exim" d.o.o izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 191/09 od 11. novembra 2009. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 2445/08 od 18. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu "Azra Exim, d.o.o. iz Niša je 19. februara 2010. godine podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na žalbu iz člana 36. stav 2. Ustava u postupku koji je vođen pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P-1819/04 , kao i protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 191/09 od 11. novembra 2009. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž-2445/08 od 18. februara 2009. godine, zbog pogrešne primene Zakona o parničnom postupku i Zakona o obligacionim odnosima.

Podnosilac ustavne žalbe detaljno obrazlaže činjenično stanje i tok osporenog parničnog postupka. Traži da Ustavni sud poništi osporene presude, kao i da mu naknadi štetu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična članu 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Trgovinskog suda u Beogradu I-P-1819/04, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom sporu:

Podnosilac ustavne žalbe je 15. maja 2004. godine podneo tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu protiv tuženog AD Beograd Industrija piva, zbog slada i bezalkoholnog pića, zbog naknade štete i izmakle dobiti, a 13. jula 2005. godine precizirao je tužbeni zahtev u pogledu iznosa za izmaklu dobit.

Presudom Trgovinskog suda u Beogradu P-1819/04 od 13. jula 2005. godine u stavu 1. izreke utvrđeno je da postoji potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 2.353.484,14 dinara, u stavu 2. izreke utvrđeno je da ne postoji potraživanje tuženog prema tužiocu u iznosu od 231.773,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, u stavu 3. izreke delimično je usvojen precizirani tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 2.353.484,14 dinara, u stavu 4. izreke odbijen je kao neosnovan precizirani tužbeni zahtev za iznos od 2.646.511,86 dinara, i u stavu 5. izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 150.174,58 dinara.

Rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. 11502/05 od 21.09.2006. godine, odlučujući o žalbi tuženog ukinuta je presuda Trgovinskog suda u Beogradu P.1819/04 od 13. jula 2005. godine u st. 1, 2, 3. i 5. izreke i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Zatim, u nastavku postupka pred prvostepenim sudom, presudom Trgovinskog suda u Beogradu I-P-6481/06, koja je ispravljena rešenjem istog suda P-6481/06 od 17. decembra 2007. godine u stavu 1. izreke je utvrđeno da postoji potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 73.656.108,00 dinara , sa zateznom kamatom od 15. maja 2004. godine, u stavu 2. izreke je utvrđeno da ne postoji potraživanje tuženog prema tužiocu u iznosu od 231.783,52 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom od 15. marta 2004. godine, na iznos od 19.717,52 dinara i na iznos od 212.056,00 dinara od 26. avgusta 2004. godine, u stavu 3. izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 73.656.108,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 15. maja 2004. godine do isplate, u stavu 4. izreke odbijen je precizirani tužbeni zahtev za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 73.656.108,00 dinara, za period preko dosuđenog izrekom presud e u stavu 3, a u stavu 5. izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 473.184,58 dinara.

Po žalbi tuženog, osporenom presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 2445/08 od 18. februara 2009. godine preinačena je ožalbena presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 6481/06 od 17. decembra 2007. godine, ispravljena rešenjem o ispravci P. 6481/06 od 25. februara 2008. godine u st . 2, 3. i 5. izreke i presuđeno je tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 72.710.244,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15. maja 2004. godine do isplate i odbijen je kao neosnovan i kompenzacioni prigovor tuženog, s tim da svaka stranka snosi svoje troškove.

Odlučujući o reviziji tužioca, Vrhovn i sud Srbije je osporenom presudom Prev. 191/09 od 11. novembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija izjavljena protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 2445/08 od 18. februara 2009. godine. U obrazloženj u revizijske odluke je navedeno da je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac nije dokazao pravo na naknadu štete od tuženog, ni po osnovu ni po visini, pa je pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev odbijen, te su revizijski navodi neosnovani.

Dana 1. aprila 2010. godine tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe je dostavio sudu zahtev za ponavljanje postupka po reviziji Prev. 191/09 od 11. novembra 2009. godine i po presudi Višeg trgovinskog suda Pž. 2445/08 od 18. februara 2009. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P. 5906/08 od 23. aprila 2010. godine odbačen je navedeni predlog za ponavljanje postupka kao nedozvoljen, sa obrazloženjem : da se ponavljanje postupka odnosi na pravnosnažno okončan postupak po tužbenom zahtevu, a ne na postupak po pravnom leku; da se prema članu 422. Zakona o parničnom postupku, ponavljanje postupka odnosi na postupak po tužbi koji je pravnosnažno okončan a ne na postupak po pravnom leku; da se u ovom slučaju predlog za ponavljanje postupka odnosi na ožalbeni i revizijski postupak a ne na pravnosnažno okončan postupak po tužbenom zahtevu , tako da predlog za ponavljanje postupka nije dopušten, te je isti odbačen kao nedozvoljen.

Podneskom od 26. aprila 2010. godine tužilac je dopunio zahtev za ponavljanje revizijskog postupka po presudi Prev. 191/09 od 11. novembra 2009. godine i r ešenjem Privrednog apelacionog suda Pž. 11213/10 od 26. avgusta 2010. godine ukinuto je rešenje Privrednog suda u Beogradu P. 6481/06 od 23. aprila 2010. godine, ispravljeno rešenjem istog suda P. 6481/06 od 10. maja 2010. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na pon ovni postupak sa obrazloženjem: da je prvostepeni sud treba lo da primeni odredbu člana 429. Zakona o parničnom postupku koja propisuje, da ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi isklju čivo na postupak pred višim sudom, predsednik veća prvostepenog suda će po održanom ročištu za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka dostaviti predmet višem sudu radi donošenja odluke, da iz navedenog sledi da je netačan zaključak suda da se predlog za ponavljanje postupka ne može odnositi na drugo stepeni ili revizijski postupak; da će u nastavku postupka sud postupiti u smislu primedbi iz ovog rešenja i zakazati ročište povodom istaknutog predloga nakon čega će spise predme ta dostaviti ovom sudu radi donošenja odluke.

Dana 19. januara 2011. godine Privredni sud u Beogradu dostavio je Privrednom apelacionom sudu predmet P. 6481/06 za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka, kao drugostepenom sudu , radi donošenja odluke.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž. 334/11 od 3. februara 2011. godine odbijen je predlog tužioca za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 2445/08 od 18. decembra 2009. godine, jer za ponavljanje postupka pred tim sudom nisu ispunjeni uslovi propisani članom 422. Zakona o parničnom postupku, a zakon ne dopušta mogućnost ponavljanja revizijskog postupka.

Dana 18. marta 2011. godine tužilac je izjavio reviziju na rešenje Privrednog suda u Beogradu P. 6481/06 od 23. aprila 2010. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 334/11 od 03. februara 2011.godine.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda 2 Pž.334/11 od 4. maja 2011. godine odbačeni su zahtevi tužioca za dopunu i za preinačenje rešenja Privrednog apelacionog suda Pž.334/11 od 3. februara 2011. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Prev. 70/11 od 23. juna 2011. godine, u stavu jedan izreke odbačen je kao nedozvoljen predlog za ponavljanje revizijskog postupka okončanog presudom Vrhovnog suda Srbije Prev. 191/09 od 11. novembra 2009. godine, u stavu dva izreke odbačena je kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu P.6481/06 od 23. aprila 2010. godine i u stavu tri izreke odbijena je kao neosnovana revizija izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 334/11 od 3. februara 2011. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 36. Ustava utvrđeno je pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao na osporeni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen dve godine i šest meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 15. maja 2004. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak okončan donošenjem revizijske odluke posle pet godina i šest meseci od podnošenja tužbe što samo po sebi ukazuje da je postupak okončan u okviru razumnog roka. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak koji je započeo podnošenjem tužbe 15. maja 2004. godine okončan donošenjem revizijske presude 11. novembra 2009. godine, što znači da su prvostepena, drugostepena i revizijska presuda donete za pet godina i šest meseci, odnosno da su nadležni sudovi postupili efikasno, u kratkim vremenskim razmacima, što znači u razumnom roku.

Ustavni sud je utvrdio da u osporenom parničnom postupku podnosiocu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku imajući u vidu da je prvostepena odluka doneta posle godinu dana od dana podnošenja tužbe a drugostepena posle godinu dana od donošenja prvostepene presude. Takođe, u nastavku postupka pred prvostepenim sudom, nova prvostepena presuda je doneta posle godinu dana od kako je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu a zatim je drugostepeni sud ponovo odlučio posle godinu dana, dok je revizijski sud odlučio o izjavljenoj reviziji posle devet meseci.

Iz svega navedenog, po oceni Ustavnog suda proizlazi da su nadležni sudovi efikasno postupali, te iako je prvostepena odluka ukidana od drugostepenog suda, postupak je zaključno sa revizijskom odlukom završen za pet godina i šest meseci, što znači da je osporeni postupak okončan u razumnom roku i da se o podnetoj tužbi odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Takođe, u pogledu navođenja podnosioca da mu je u osporenom postupku povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, po oceni Suda ti navodi su neosnovani, imajući u vidu da je tokom postupka podnosilac redovno koristio sva dopuštena pravna sredstva, kako redovna tako i vanredna o kojima su nadležni sudovi odlučivali efikasno, u kratkim vremenskim razmacima.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je , u skladu sa odre dbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. U pogledu osporavanja presude Višeg Trgovinskog suda Pž. 2445/08 od 18. februara 2009. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 191/09 od 11. novembra 2009. godine, podnosilac ustavne žalbe je naveo da te presude osporava zbog pogrešne primene Zakona o parničnom postupku i Zakona o obligacionim odnosima . Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe osporavajući zakonitost tih presuda traži od Ustavnog suda da postupa kao instancioni, viši sud, tako što će preispitati zakonitost odluka nižih sudova , što prema članu 167. Ustava, nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je u tački 2. izreke odbacio ustavnu žalbu, saglasno član u 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu izloženog i člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević