Odluka Ustavnog suda o povredi prava na nepovredivost stana i pretpostavku nevinosti u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je pretresom stana bez sudske naredbe povređeno pravo na nepovredivost stana. Takođe, utvrđena je povreda pretpostavke nevinosti jer je rešenje o pritvoru zasnovano na netačnoj činjenici o pravnosnažnoj osudi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Dimovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. oktobra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

         
1. Usvaja se ustavna žalba Aleksandra Dimovića i utvrđuje da je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Subotica – Odeljenje kriminalističke policije radnjom pretresanja stana izvršenom 21. januara 2010. godine povredilo pravo podnosioca ustavne žalbe na nepovredivost stana, zajemčeno odredbama člana 40. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.
         
2. Usvaja se ustavna žalba Aleksandra Dimovića i utvrđuje da je rešenjem istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine o određivanju pritvora povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pretpostavku nevinosti, zajemčeno odredbom člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.
       

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Dimović iz Subotice, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 19. februara 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine o određivanju pritvora, kao i protiv radnji ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Subotica – Odeljenje kriminalističke policije, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 25. st. 1. i 2, člana 27. stav 1, člana 28. st. 2. i 3, člana 30. stav 1, člana 34. stav 3, člana 40. st. 1. i 2. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.
   
Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi:
   
- da su ovlašćena lica Odeljenja kriminalističke policije Policijske uprave u Subotici 21. januara 2010. godine oko 15,30 sati, bez naredbe suda, ušla u njegov stan, izvršila pretresanje i oduzela više pokretnih predmeta, o čemu su izdali potvrdu u kojoj nisu naveli pravni osnov postupanja, čime su povredili pravo na nepovredivost stana podnosioca, zajemčeno odredbama člana 40. st. 1. i 2. Ustava;
   
- da su pripadnici policije 22. januara 2010. godine, bez naredbe suda, od njega oduzeli više predmeta navedenih u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima Ku. 139/10, ne označivši pravni osnov postupanja, čime su povredili njegovo pravo na mirno uživanje svojine iz člana 58. stav 1. Ustava;
   
- da su 21. januara 2010. godine policijski službenici prinudno odveli podnosioca u policijsku stanicu, gde su ga tukli i zahtevali da prizna izvršenje više krivičnih dela razbojništva, pa kada ništa nije priznao, pustili ga na slobodu, čime su povredili podnosiočev fizički i psihički integritet, podvrgli ga nečovečnom postupanju i povredili mu prava zajemčena odredbama člana 25. st. 1. i 2. i člana 28. st. 2. i 3. Ustava;
   
- da je istražni sudija Osnovnog suda u Subotici 23. januara 2010. godine doneo rešenje Ki. 1279/10 o određivanju pritvora podnosiocu, na osnovu člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, sa obrazloženjem da je podnosilac specijalni povratnik, osuđen pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Subotici K. 80/07 od 1. februara 2008. godine zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, što nije tačno jer navedena presuda nije pravnosnažna, čime mu je povređeno pravo na pretpostavku nevinosti, zajemčeno odredbom člana 34. stav 3. (podnosilac pogrešno navodi član 42. stav 3.) Ustava;
   
- da je takav neosnovan navod o osuđivanosti podnosioca poslužio istražnom sudiji Osnovnog suda u Subotici kao osnov za određivanje pritvora, čime su povređena prava podnosioca iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava.
   
Podnosilac je predložio da se osporena rešenja ponište, naloži povraćaj svih oduzetih stvari, dosude troškovi zastupanja pred Ustavnim sudom i naloži da mu se, zbog utvrđene povrede prava, nadoknadi nematerijalna šteta.
       
2. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je uz ustavnu žalbu priložio drugostepeno rešenje Osnovnog suda u Subotici Kv. 34/10 od 27. januara 2010. godine, koje nije izričito osporio, ali nije priložio prvostepeno rešenje istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine, koje je ustavnom žalbom osporeno.
       
S obzirom na to da su rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 34/10 od 27. januara 2010. godine interpretirani navodi iz rešenja istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine o određivanju pritvora, pa se iz sadržine drugostepenog rešenja može utvrditi i sadržina prvostepenog rešenja, Ustavni sud nije podnosiocu ustavne žalbe posebno nalagao dostavljanje osporenog rešenja istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine.
      
3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
        
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
        
4. Ustavni sud je uvidom u rešenje i dokumentaciju koji su priloženi uz ustavnu žalbu, kao i iz evidencije krivične pisarnice Višeg suda u Subotici utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:
       
Pred Osnovnim sudom u Subotici vodio se istražni postupak protiv K.P. i podnosioca, zbog osnovane sumnje da su izvršili tri krivična dela razbojništva, iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika.
       
Istražni sudija Osnovnog suda u Subotici je 23. januara 2010. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 1279/10 protiv podnosioca, kao i rešenje o određivanju pritvora, istog dana i pod istim brojem, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.
       
Rešavajući o žalbi podnosioca protiv rešenja istražnog sudije o određivanju pritvora, Osnovni sud u Subotici doneo je 27. januara 2010. godine rešenje Kv. 34/10, kojim je izjavljenu žalbu odbio kao neosnovanu. Prema obrazloženju rešenja, veće je prihvatilo razloge istražnog sudije za određivanje pritvora na osnovu člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP – da je „okrivljeni Aleksandar Dimović pravnosnažno osuđivan zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika na kaznu zatvora u trajanju od tri godine presudom Okružnog suda u Subotici K. 80/07 od 1. februara 2008. godine, te se radi o specijalnom povratniku..., da je lice bez imovine, da je nezaposlen i bez stalnih prihoda i da postoji osnovana sumnja da je u kratkom vremenskom periodu izvršio više krivičnih dela razbojništva i na taj način sebi pribavio sredstva za egzistenciju, kako svoju tako i članova svoje porodice, navedene okolnosti, po nalaženju suda, ukazuju da postoji osobita okolnost da bi puštanjem na slobodu mogao ponoviti krivično delo“.
       
Prema izveštaju hitnog medicinskog prijema Opšte bolnice Subotica, broj protokola 1053 od 21. januara 2010. godine, podnosilac se toj ustanovi obratio 21. januara 2010. godine u 20,50 sati radi hitne medicinske pomoći, navodeći „da je pre oko četiri časa zadobio više udaraca šakama i gumenim kaišem od strane više drugih osoba, po licu, glavi i vratu“. Tom prilikom je konstatovano da podnosilac pod desnim okom ima manji hematom, dok na drugim delovima glave, lica i tela nema tragove svežih povreda.
       
Iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Subotici – Odeljenje kriminalističke policije od 21. januara 2010. godine, proizlazi da je tog dana, prilikom pretresanja stana i drugih prostorija podnosioca, na osnovu člana 82. ZKP, od podnosioca privremeno oduzeto više pokretnih predmeta navedenih u potvrdi (mobilni telefoni, auto-pojačivač, zvučnici, klešta i pila za sečenje metala), s napomenom da će o privremenom oduzimanju predmeta biti obavešten nadležni javni tužilac. Potvrda sadrži rubriku u koju se unosi broj i datum naredbe suda na osnovu koje je pretres izvršen, ali ova rubrika nije popunjena.
       
Iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Subotici – Odeljenje kriminalističke policije KU. 139/10 od 22. januara 2010. godine, proizlazi da je tog dana, na osnovu člana 82. ZKP, od podnosioca privremno oduzeto putničko vozilo „Golf“ bez registarskih oznaka, saobraćajna dozvola i par rukavica, takođe s napomenom da će o privremenom oduzimanju predmeta biti obavešten nadležni javni tužilac.
       
Okružni sud u Subotici je 1. februara 2008. godine doneo presudu K. 80/07, kojom je podnosioca oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. Rešavajući o žalbama protiv ove presude, Vrhovni sud Srbije je 17. decembra 2008. godine doneo rešenje Kž. 842/08 kojim je ukinuo prvostepenu krivičnu presudu Okružnog suda u Subotici K. 80/07 od 1. februara 2008. godine i predmet vratio 20. marta 2009. godine prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
       
Viši sud u Subotici je 8. marta 2011. godine doneo rešenje K. 21/10 kojim se oglasio nenadležnim za postupanje u krivičnom predmetu Okružnog suda u Subotici K. 80/07 i predmet dostavio na dalje postupanje Osnovnom sudu u Subotici.
       
5. Odredbama člana 20. Ustava utvrđeno je: da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (stav 1.); da su, pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (stav 3.).
       
Odredbama člana 25. Ustava je utvrđeno da je fizički i psihički integritet nepovrediv, i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.
       
Odredba člana 27. stav 1. Ustava utvrđuje da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode je dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.
       
Član 28. Ustava utvrđuje: da se prema licu lišenom slobode mora postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti (stav 1.); da je zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode (stav 2.); da je zabranjeno iznuđivanje iskaza (stav 3.).
       
Odredba člana 30. stav 1. Ustava utvrđuje da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (stav 1.).
   
Prema odredbi člana 34. stav 3. Ustava, svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.
   
Član 40. Ustava, između ostalog, utvrđuje: da je stan nepovrediv (stav 1.); da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, da držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju, a ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka (stav 2.); da su bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom (stav 3.).
   
Odredbama člana 58. Ustava, pored ostalog, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.).
   
Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP), pored ostalog, propisano je: da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (član 141. stav 1.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tačka 3)).
       
Članom 81. ZKP propisano je: da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu i bez odluke suda ući u stan ili druge prostorije i izuzetno sprovesti pretresanje bez prisustva svedoka, ako držalac stana to traži ili ako neko zove u pomoć, ili radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog, ili radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu i da se razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju naznačiti u zapisniku (stav 1.); da držalac stana, ako je prisutan, ima pravo da protiv postupka organa iz stava 1. ovog člana izjavi prigovor, da je ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova dužno da držaoca stana obavesti o ovom pravu i da njegov prigovor unese u potvrdu o ulasku u stan, odnosno u zapisnik o pretresanju stana (stav 2.); da se u slučajevima iz stava 1. ovog člana neće sastavljati zapisnik nego će se držaocu stana odmah izdati potvrda, u kojoj će se naznačiti razlog ulaženja u stan, odnosno druge prostorije i primedbe držaoca stana, a da će se ako je u tuđim prostorijama izvršeno i pretresanje, postupiti po odredbi člana 79. st. 3. i 7. ovog zakonika (stav 3.); da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka sprovesti pretresanje lica prilikom izvršenja rešenja o privođenju ili prilikom lišenja slobode, ako postoji sumnja da to lice poseduje oružje ili oruđe za napad, ili ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivičnom postupku (stav 4.); da su ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova, kad sprovode pretresanje bez naredbe o pretresanju, dužna da o tome odmah podnesu izveštaj istražnom sudiji, a ako se postupak još ne vodi nadležnom javnom tužiocu (stav 5.).
       
Članom 82. ZKP, između ostalog, propisano je: da će se predmeti koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, privremeno oduzeti i predati na čuvanje sudu ili će se na drugi način obezbediti njihovo čuvanje (stav 1.); da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1. ovog člana kad postupaju po čl. 225. i 238. ovog zakonika ili kad izvršavaju nalog suda (stav 5.); da će se prilikom oduzimanja predmeta, naznačiti gde su pronađeni i opisaće se, a po potrebi će se i na drugi način obezbediti utvrđivanje njihove istovetnosti, a da će se za oduzete predmete izdati potvrda (stav 6.).
       
Članom 86. ZKP je predviđeno da će se predmeti koji su u toku krivičnog postupka privremeno oduzeti, vratiti vlasniku, odnosno držaocu ako postupak bude obustavljen, a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje (član 512.), te da će se predmeti vratiti vlasniku, odnosno držaocu i pre okončanja krivičnog postupka ako prestanu razlozi za njihovo oduzimanje.
       
Član 225. ZKP, između ostalog, predviđa: da su, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, organi unutrašnjih poslova dužni da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka (stav 1.); da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, organi unutrašnjih poslova mogu da traže potrebna obaveštenja od građana; da izvrše potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno vreme ograniče kretanje na određenom prostoru; da preduzmu potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspišu potragu za licem i stvarima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregledaju određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje, a da će se o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastaviti zapisnik ili službena beleška (stav 2.).
       
Odredbama člana 238. ZKP, pored ostalog, propisano je: da organi unutrašnjih poslova mogu i pre pokretanja istrage privremeno oduzeti predmete po odredbama člana 82. ovog zakonika, ako postoji opasnost od odlaganja i pretresti stan i lica pod uslovima predviđenim u članu 81. ovog zakonika (stav 1.); da su organi unutrašnjih poslova dužni da privremeno oduzete predmete odmah vrate vlasniku ili držaocu ako krivični postupak ne bude pokrenut, odnosno ako u roku od tri meseca ne podnesu krivičnu prijavu nadležnom državnom tužiocu (stav 2.); da će o radnjama iz st. 1. do 3. ovog člana organi unutrašnjih poslova, odnosno istražni sudija bez odlaganja obavestiti javnog tužioca (stav 4.).
   
Članom 206. stav 1. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 i 107/05) propisano je krivično delo razbojništvo, tako da će se onaj ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniti zatvorom od dve do deset godina.
       
Član 172. stav 1. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 101/05 i 63/09) propisuje da sektor unutrašnje kontrole policije vrši kontrolu zakonitosti rada policije, a naročito u pogledu poštovanja i zaštite ljudskih prava pri izvršavanju policijskih zadataka i primeni policijskih ovlašćenja.
       
Odredba člana 174. stav 1. ovog zakona propisuje da sektor unutrašnje kontrole policije postupa na osnovu predloga, pritužbi i predstavki fizičkih i pravnih lica, povodom pisanih obraćanja pripadnika policije i po sopstvenoj inicijativi, odnosno na osnovu prikupljenih obaveštenja i drugih saznanja.
       
Članom 180. Zakona je, pored ostalog, propisano: da svako ima pravo da Ministarstvu podnese pritužbu protiv policijskog službenika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom policijskog službenika povređena prava ili slobode (stav 1.); da pojedinac iz stava 1. ovog člana može u roku od 30 dana od dana kad je do povrede došlo podneti pritužbu policiji ili Ministarstvu (stav 2.).
   
6. Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da su ovlašćena službena lica Odeljenja kriminalističke policije Policijske uprave u Subotici 21. januara 2010. godine, bez naredbe suda ušla u njegov stan, izvršila pretresanje i oduzela više pokretnih predmeta, o čemu su izdali potvrdu u kojoj nisu naveli pravni osnov postupanja, čime su povredili pravo podnosioca na nepovredivost stana, zajemčeno odredbama člana 40. st. 1. i 2. Ustava.
   
Ocenjujući u konkretnom slučaju postojanje povrede označenih ustavnih prava, Ustavni sud je pošao od sadržine prava zajemčenog članom 40. Ustava, koji garantuje nepovredivost stana i izričito utvrđuje izuzetke koji ovo pravo ograničavaju. Ti izuzeci su utvrđeni stavom 3. člana 40. Ustava, prema kome se bez odluke suda može vršiti ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom. Član 81. stav 1. ZKP razrađuje navedenu odredbu Ustava propisujući da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu i bez odluke suda ući u stan ili druge prostorije i izuzetno sprovesti pretresanje bez prisustva svedoka, ako držalac stana to traži ili ako neko zove u pomoć, ili radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog, ili radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, s tim da se razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju naznačiti u zapisniku o pretresanju stana. U slučajevima iz stava 1. ovog člana neće se sastavljati zapisnik nego će se držaocu stana odmah izdati potvrda, u kojoj će se naznačiti razlog ulaženja u stan.
   
Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nije bilo naredbe, niti druge odluke suda na osnovu koje bi ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogla ući u stan podnosioca ustavne žalbe i izvršiti njegovo pretresanje, niti se radi o bilo kom izuzetku koji bi ograničenje njegovog prava na nepovredivost stana činilo ustavno dopuštenim, odnosno da nije bilo Ustavom utvrđenih, a zakonom detaljnije propisanih slučajeva u kojima se bez odluke suda i bez prisustva svedoka moglo izvršiti pretresanje stana podnosioca ustavne žalbe.
   
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Subotica – Odeljenje kriminalističke policije radnjom pretresanja stana izvršenom 21. januara 2010. godine povredilo pravo podnosioca ustavne žalbe na nepovredivost stana, zajemčeno odredbama člana 40. st. 1. i 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu u tom delu usvojio, i odlučio kao u tački 1. izreke.
   
7. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je istražni sudija Osnovnog suda u Subotici, na osnovu člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, 23. januara 2010. godine doneo rešenje Ki. 1279/10 o određivanju pritvora, sa obrazloženjem da je podnosilac specijalni povratnik, osuđen pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Subotici K. 80/07 od 1. februara 2008. godine na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, zbog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, što nije tačno jer navedena presuda nije postala pravnosnažna, čime mu je povređeno pravo na pretpostavku nevinosti, zajemčeno odredbom člana 34. stav 3. Ustava.
   
Ocenjujući navode podnosioca u odnosu na sadržinu osporenog rešenja o određivanju pritvora, a polazeći od sadržine odredbe člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da navod istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici iz rešenja Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine – da je podnosilac lice koje je presudom Okružnog suda u Subotici K. 80/07 od 1. februara 2008. godine pravnosnažno osuđeno na kaznu zatvora u trajanju od tri godine zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva, ne odgovara činjeničnom stanju. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da krivični postupak u predmetu Okružnog suda u Subotici K. 80/07 nije pravnosnažno okončan, odnosno da je Vrhovni sud Srbije rešenjem Kž. 842/08 od 17. decembra 2008. godine ukinuo presudu Okružnog suda u Subotici K. 80/07 od 1. februara 2008. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Ova odluka Vrhovnog suda Srbije dostavljena je Okružnom sudu u Subotici 20. marta 2009. godine, pa je istražni sudija Osnovnog suda u Subotici 23. januara 2010. godine, prilikom donošenja osporenog rešenja o određivanju pritvora, morao imati saznanje o tome. Pod pojmom specijalni povratnik podrazumeva se lice koje je pravnosnažno osuđivano za više istovrsnih krivičnih dela, što bi u konkretnom slučaju značilo da je podnosilac ustavne žalbe ne samo pravnosnažno osuđen za krivično delo razbojništva presudom Okružnog suda u Subotici K. 80/07, već i da je izvršio krivična dela razbojništva za koja se protiv njega vodi osporeni krivični postupak. Kako je podnosilac ustavne žalbe lice koje je tek osnovano sumnjivo da je izvršilo više krivičnih dela razbojništva koja mu se stavljaju na teret, a ne i lice koje je pravnosnažno osuđivano za ova krivična dela, korišćenje termina „specijalni povratnik“ u osporenom rešenju Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine o određivanju pritvora, po oceni Ustavnog suda, predstavlja povredu pretpostavke nevinosti.
   
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine o određivanju pritvora povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pretpostavku nevinosti, zajemčeno odredbom člana 34. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu usvojio, i odlučio kao u prvom delu tačke 2. izreke.
       
8. U ustavnoj žalbi se navodi da su ovlašćena službena lica Odeljenja kriminalističke policije Policijske uprave u Subotici povredila pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 58. stav 1. Ustava, time što su 22. januara 2010. godine, bez naredbe suda, od podnosioca privremno oduzeli putničko vozilo „Golf“ bez registarskih oznaka, saobraćajnu dozvolu i par rukavica, o čemu su izdali potvrdu u kojoj nisu naveli pravni osnov postupanja.
       
Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava samo ukoliko su stečeni na osnovu zakona. Kako se u konkretnom slučaju radi o predmetima za koje se osnovano sumnja da su stečeni izvršenjem krivičnog dela ili da predstavljaju sredstva izvršenja krivičnog dela, odnosno da nisu stečeni na osnovu zakona, po mišljenju Ustavnog suda, postojao je zakonski osnov za njihovo privremeno oduzimanje, predviđen odredbama čl. 82, 86. i 238. ZKP. Da li će privremeno oduzeti predmeti biti i trajno oduzeti, ili će biti vraćeni podnosiocu ustavne žalbe, biće odlučeno u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku.
       
Stoga, Ustavni sud ocenjuje da su neosnovani navodi ustavne žalbe da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Subotica – Odeljenje kriminalističke policije, oduzimanjem predmeta izvršenim 22. januara 2010. godine povredili podnosiočevo pravo iz člana 58. stav 1. Ustava.
   
9. Podnosilac tvrdi da su ga policajci 21. januara 2010. godine prinudno odveli u policijsku stanicu, gde su ga tukli i zahtevali da prizna izvršenje više krivičnih dela razbojništva, čime su povredili njegov fizički i psihički integritet, podvrgli ga nečovečnom postupanju i povredili mu prava zajemčena odredbama člana 25. st. 1. i 2. i člana 28. st. 2. i 3. Ustava. U prilog tome, podnosilac je priložio izveštaj Opšte bolnice Subotica u kome je konstatovano da podnosilac pod desnim okom ima manji hematom, dok na drugim delovima glave, lica i tela nema tragova svežih povreda. U izveštaju nije navedeno da su mu povrede naneli policijski službenici, već stoji da je izjavio kako je zadobio „više udaraca šakama i gumenim kaišem od strane više drugih osoba“. Druge dokaze za svoju tvrdnju podnosilac ustavne žalbe nije dostavio, niti navodi da je, ukoliko su mu povrede naneli policajci, koristio redovan put – podnošenje pritužbe protiv policijskih službenika, propisan odredbama člana 172. stav 1, člana 174. stav 1. i člana 180. Zakona o policiji.
   
Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije pružio dokaze da je protiv policijskih službenika podnosio bilo kakvu predstavku ili pritužbu predviđenu Zakonom o policiji, odnosno da je koristio Zakonom predviđena pravna sredstva, a da u samoj potvrdi Opšte bolnice Subotica piše da je udarce zadobio „od strane više drugih osoba“, Ustavni sud je ocenio da izneti navodi ustavne žalbe nisu potkrepljeni nijednim dokazom kojim bi se na nesporan način argumentovala tvrdnja o povredi prava zajemčenih odredbama člana 25. st. 1. i 2. i člana 28. st. 2. i 3. Ustava.
   
10. Ustavni sud ukazuje da je u nizu donetih odluka dao tumačenje prava zaštićenih odredbama čl. 27. i 30. Ustava i zauzeo stav o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povrede navedenih prava postoje ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene, primenjeni već zauzeti stavovi.
   
Podnosilac tvrdi da je neosnovan navod o njegovoj osuđivanosti poslužio istražnom sudiji Osnovnog suda u Subotici kao osnov za određivanje pritvora i donošenje osporenog rešenja Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine, čime su mu povređena prava iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava.
   
Ustavni sud je, polazeći od navedenih opštih principa, kao i činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio tri krivična dela razbojništva, iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika. Kako je osporeno rešenje Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine o određivanju pritvora doneto nakon donošenja rešenja (isti broj i istog dana) o sprovođenju istrage, Ustavni sud konstatuje da je bio ispunjen prvi uslov za određivanje pritvora – postojanje osnovane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo.
   
U odnosu na osnov iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP – postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo, Ustavni sud ocenjuje da, prema obrazloženju rešenja kojim je potvrđeno rešenje o određivanju pritvora, istražni sudija prilikom ocene postojanja ovih okolnosti svoj stav nije zasnovao samo na netačnoj činjenici da je podnosilac prethodno pravnosnažno osuđen za izvršenje krivičnog dela razbojništva, već i na tome što se istraga protiv podnosioca vodila zbog izvršenja više krivičnih dela protiv imovine (razbojništvo), što se radi o licu bez imovine, nezaposlenom, bez stalnih prihoda, koje je osnovano sumnjivo da je izvršenjem krivičnih dela pribavljalo sredstva za egzistenciju svoje porodice i sebe. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da je očigledno pogrešno uzeto da je podnosilac ustavne žalbe ranije pravnosnažno osuđen na tri godine zatvora zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva. Međutim, i dalje stoji činjenica da se, pored navedene istrage, protiv podnosioca istovremeno vodio i krivični postupak za još jedno krivično delo razbojništva.
   
Imajući u vidu sve razloge zbog kojih je podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju istražni sudija Osnovnog suda u Subotici osporeno rešenje o određivanju pritvora Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine, zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava kada je utvrdio da postoje uslovi za određivanje pritvora podnosiocu ustavne žalbe, po označenom zakonskom osnovu. Osnovni sud u Subotici je svoju odluku Kv. 34/10 od 27. januara 2010. godine, da odbije kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja o određivanju pritvora, argumentovano obrazložio, navodeći okolnosti koje, u konkretnom slučaju, predstavljaju one osobite okolnosti koje opravdavaju bojazan da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi ponoviti krivično delo, te da je protiv podnosioca neophodno određivanje pritvora iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pa nema ni povrede prava iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava.
   
11. Imajući u vidu sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da nisu osnovani navodi ustavne žalbe da su radnjama Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Subotica – Odeljenje kriminalističke policije, oduzimanjem predmeta bez naredbe suda izvršenim 22. januara 2010. godine, povređena prava podnosioca ustavne žalbe zajemčena odredbom člana 58. stav 1. Ustava, da su radnjama Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Subotica – Odeljenje kriminalističke policije povređena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 25. st. 1. i 2. i člana 28. st. 2. i 3. Ustava, kao i da su mu osporenim rešenjem istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 1279/10 od 23. januara 2010. godine o određivanju pritvora, povređena prava zajemčena odredbama člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio, i odlučio kao u drugom delu tačke 2. izreke.
   
12. Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđenih povreda Ustavom zajemčenih prava ostvari objavljivanjem ove odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao u tački 3. izreke.
   
13. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević