Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Žalba je podneta znatno nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od dana dostavljanja osporenog pojedinačnog akta, što predstavlja procesnu smetnju za odlučivanje o njenoj osnovanosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1328/2008
31.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudijedr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Tamaša Firanjija iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Tamaša Firanjija izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1449/08 od 1. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tamaš Firanji iz Novog Sada, preko punomoćnika Tibora Šipoša, advokata iz Bečeja, podneo je 12. novembra 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1449/08 od 1. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije. U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi da je osporenim rešenjem podnosilac izgubio pravo vlasništva na nepokretnosti, bez javnog interesa i bez ikakve naknade. Podnosilac dalje navodi da Komisija za izlaganje prekida pravni kontinuitet uknjiženog prava vlasništva i da u novoj evidenciji katastra „uknjižuje“ državinu, čime se stečeno pravo gubi bez akta, samo na osnovu nalaza geometra da je legalno izgrađenom objektu dograđen bez dozvole i „najbanalniji objekat“. Po mišljenju podnosioca, upravni organi pogrešno tumače odredbe člana 58z Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, kao i člana 53. Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti, te navedene odredbe primenjuju retroaktivno, na zgrade već uknjižene u zemljišnim knjigama.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje Republičkog geodetskog zavoda, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1449/08 od 1. oktobra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Novi Sad 2 broj 951-5-774/06 od 8. avgusta 2008. godine. U obrazloženju navedenog osporenog rešenja je istaknuto da je prema podacima zemljišne knjige za KO Novi Sad 2 sadržanim u ZKUL. 1943, na katastarskoj parceli 2361 uknjižena porodična stambena zgrada broj 18 u ulici Arijevoj, bez podataka o površini pod objektom. Uvidom u posedovni list broj 1739 KO Novi Sad 2 utvrđeno je da je katastarska parcela broj 2361, stambena zgrada površine 0.01.37 ha i zemljište uz zgradu površine 96m2, u ukupnoj površini od 0.02.33 ha, upisana na Republiku Srbiju, a kao sukorisnici su upisani Leonid Krička i Lačok Vjerka sa udelima od po ½. U obrazloženju rešenja je takođe navedeno da je u postupku izrade katastra nepokretnosti za KO Novi Sad 2 utvrđeno: da na katastarskoj parceli 2361 postoji pet objekata, od kojih objekat broj 1, koji je predmet žalbenih navoda, ima površinu 0.01.21 ha; da u pogledu izgrađenosti objekata na navedenoj katastarskoj parceli postoji neslaganje između zemljišne knjige i katastra zemljišta, jer su na planu bila provedena dva objekta: zgrada 1 površine 0.01.21 ha i zgrada 2 površine 16.2 m2; da su na planu evidentirane promene na zemljištu nastale usled izgradnje, odnosno dogradnje objekata; da su ranije postojeći objekti numerisani kao 5 izgrađenih objekata, od kojih je objekat broj 1 zadržao istu površinu, objekat 2, površine 9m2 i objekat 3, površine 5m2 su dograđeni uz objekat broj 1, a objekti 4 i 5 imaju površinu 16, odnosno 3m2; da su navedeni objekti na planu obeleženi odgovarajućim oznakama za bespravnu gradnju objekata. Imajući u vidu navedeno činjenično stanje, kao i to da je u postupku pred prvostepenim organom, u kome je učestvovao žalilac, sačinjen zapisnik koji sadrži podatak da je na objektu broj 1, koji je upisan u zemljišnoj knjizi, vršena dogradnja i nadogradnja ranijeg objekta, donosilac osporenog rešenja je ocenio pravilnim zaključak prvostepenog organa da su objekti na katastarskoj parceli broj 2361 KO Novi Sad 2, pa i objekti 1 i 2 izgrađeni bez dozvola, u smislu člana 2. stav 1, člana 88. stav 1 i člana 125 stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Polazeći od odredaba člana 58z Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima i člana 53. Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti, Republički geodetski zavod je utvrdio da se žalilac ne može upisati kao vlasnik na objektu koji je upisan u zemljišnoj knjizi, a koji posle izvršene dogradnje i nadogradnje ne predstavlja zgradu ranije uknjiženu u zemljišnoj knjizi.

4. Odredbama člana 58. Ustava, na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.), da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.) i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima («Službeni glasnik RS», br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05), koji se primenjivao u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da se do upisa prava svojine na zgradi ili drugom građevinskom objektu izgrađenom bez dozvole, kada je dozvola uslov za gradnju, ili prekoračenjem ovlašćenja iz dozvole, kao i upisa ovog prava na zgradi ili drugom građevinskom objektu za koji nije izdata upotrebna dozvola, upisuju podaci o objektu i držaocu u V list nepokretnosti, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 58z stav 1.), da se slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana u G list nepokretnosti stavlja zabeleška da je objekat izgrađen bez dozvole ili prekoračenjem ovlašćenja iz dozvole, odnosno da za objekat nije izdata upotrebna dozvola (stav 4.).

Odredbama člana 53. stav 1. Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti («Službeni glasnik RS», broj 46/99) propisano je da se na području gradskog građevinskog zemljišta, za nosioca prava na zgradi i drugom građevinskom objektu određuje: lice upisano u zemljišnoj knjizi (tačka 1.), lice koje je graditelj objekta, odnosno njegov pravni sledbenik, ako je objekat izgrađen u vreme kad građevinska dozvola nije bila uslov za gradnju i ako je graditelj imao pravo svojine, odnosno pravo korišćenja na zemljištu (tačka 2.), lice koje je graditelj objekta, odnosno njegov pravni sledbenik, ako je objekat izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom i za isti je izdata upotrebna dozvola (tačka 3.).

Zakonom o planiranju i izgradnji («Službeni glasnik RS», br. 47/03, 34/06 i 39/09), koji se primenjivao u vreme u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da «dogradnja» jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor uz, ispod ili nad postojećim objektom i sa njim čini funkcionalnu ili tehničku celinu (član 2. stav 1. tačka 26)); da se izgradnja objekata vrši na osnovu odobrenja za izgradnju, a prema tehničkoj dokumentaciji za izgradnju objekta (član 88.); da se objekat može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli (član 125.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem nije povređeno navedeno ustavno pravo. Po shvatanju Ustavnog suda, pravo na imovinu štiti se, pre svega, onemogućavanjem organa državne vlasti da vrše ograničenje ili oduzimanje tog prava, osim kod postojanja javnog interesa i na način predviđen zakonom. Polazeći od toga da povreda prava na imovinu može biti učinjena lišavanjem, kontrolom korišćenja ili ometanjem u mirnom uživanju imovinskih prava, Ustavni sud je ispitivao da li su podnosiocu ustavne žalbe ta prava oduzeta ili ograničena, kao i to da li je podnosilac mogao legitimno očekivati da stekne pravo svojine na objektu koji je dogradio bez dozvola propisanih zakonom.

Po oceni Ustavnog suda, vršenje premera i izrada katastra, njegovo održavanje i obnova, kao i upisi prava na nepokretnostima, predstavljaju poslove koji su od opšteg interesa za Republiku Srbiju. U vršenju tih poslova, nadležni organ, pored ostalog, ima obavezu da u postupku izrade katastra nepokretnosti za određenu katastarsku opštinu otkloni eventualna neslaganja u pogledu podataka koji su upisani u zemljišne knjige i podataka koje sadrži katastar zemljišta.

Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe istaknutu povredu prava na imovinu vezuje za ranije postojeći objekat broj 1 na katastarskoj parceli broj 2361, koji je upisan u zemljišnoj knjizi za KO Novi Sad 2, u zemljišnoknjižnom ulošku broj 1943. Polazeći od utvrđenih činjenica u predmetnom upravnom postupku i navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je navedeni objekat pretrpeo promene u građevinskom smislu usled izgradnje, odnosno dogradnje objekta broj 2, površine 9 m2 i objekta broj 3, površine 5 m2, kao i da su te promene izvršene bez dozvole za gradnju. S obzirom na izloženo, a imajući u vidu da se podaci o pravnom statusu objekata određuju na osnovu pravnosnažnog rešenja nadležnog organa o odobrenju za gradnju i upotrebnoj dozvoli, Ustavni sud je ocenio da su navedeni objekti morali biti obeleženi odgovarajućim oznakama za bespravnu gradnju objekata, što je nadležni organ i učinio, saglasno odredbi člana 58z stav 4. tada važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima.
Ustavni sud je takođe imao u vidu odredbu člana 58z stav 1. istog zakona, kojom je bilo propisano da se na objektima izgrađenim bez dozvole za gradnju, odnosno upotrebne dozvole, do upisa prava svojine određuje držalac. Stoga Ustavni sud ocenjuje da se ne mogu prihvatiti navodi podnosioca ustavne žalbe da je nadležni upravni organ «bez akta prekinuo pravni kontinuitet uknjiženog prava vlasništva u zemljišnoj knjizi». Po mišljenju Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe u predmetnom upravnom postupku nije mogao imati legitimno očekivanje u pogledu upisa prava svojine ni na objektu koji je usled dogradnje postao nova građevinska celina - jer je taj objekat dograđen bez odobrenja za gradnju, niti na objektu koji je ranije bio upisan u zemljišne knjige - jer je taj objekat nakon dogradnje prestao da postoji.
Polazeći od toga da je osporeno rešenje utemeljeno na ustavnopravno prihvatljivoj primeni materijalnog prava, a da podnosilac ustavne žalbe nije izneo ustavnopravno prihvatljive razloge za tvrdnju o povredi prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1449/08 od 1 oktobra 2008. godine.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti