Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Okružnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Povreda je nastala jer je sud, nakon ukidanja platnog naloga, odbacio zahtev tužilje za nastavak postupka, čime joj je uskraćeno pravo na odluku o tužbenom zahtevu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-133/2007
22.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milosije Pejić iz Rudnice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2009. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milosije Pejić izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Kraljevu Gž. 993/07 od 19. jula 2007. godine i utvrđuje povreda prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, a u preostalom delu se ustavna žalba odbija.
2. Poništava se rešenje Okružnog suda u Kraljevu Gž. 993/07 od 19. jula 2007. godine i određuje da nadležan sud donese novu odluku po žalbi Milosije Pejić izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Raški P. 1222/03 od 12. marta 2007. godine.
3.Odbacuje se ustavna žalba Milosije Pejić izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1103/06 od 14. septembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milosija Pejić iz Rudnice, preko punomoćnika Dragice Medarević, advokata iz Raške, podnela je 1. avgusta 2007. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Kraljevu Gž. 993/07 od 19. jula 2007. godine.
Prema navodima iz ustavne žalbe, podnositeljki je ugrađena proteza kuka u Zdravstvenom centru u Kraljevu, koju je ona bila prinuđena da kupi sama pošto bolnica nije raspolagala takvom protezom, a povodom čega joj je lekar izdao potvrdu radi ostvarivanja prava na povraćaj uplaćenog novca. Radi naplate navedenog novčanog potraživanja podnositeljka ustavne žalbe podnela je Opštinskom sudu u Raški tužbu, sa predlogom za izdavanje platnog naloga, koji je svojim rešenjem Pl. 77/03 usvojio platni nalog, a po prigovoru na platni nalog isti sud doneo je presudu P. 1222/03, kojom je platni nalog održao na snazi. Okružni sud u Kraljevu je, odlučujući po žalbi tuženog, preinačio prvostepenu presudu tako što je ukinuo platni nalog. Podnositeljka ustavne žalbe, smatrajući da izrekom drugostepene presude nije odlučeno o glavnoj stvari, obratila se podneskom prvostepenom sudu sa zahtevom da sud meritorno odluči o tužbenom zahtevu odnosno o glavnoj stvari po ukidanju platnog naloga. Prvostepeni sud je dva puta svojim rešenjima odbacivao podneske punomoćnika tužilje, a drugostepeni sud je žalbu na prvo prvostepeno rešenje usvojio, a žalbu iste sadržine na drugo rešenje odbio.
Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan odbacivanjem podneska njenog punomoćnika kojim je tražena odluka o glavnoj stvari, te podnositeljka smatra da joj je na taj način povređeno ustavno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, to jest "pravo da sud odluči o njenom pravu na potraživanje". Takođe, podnositeljka smatra da joj je povređeno i pravo na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. st. 1. i 2. Ustava, jer se u konkretnom sporu radi o novčanom potraživanju po osnovu prava iz zdravstvenog osiguranja, kao i "pravo" na neposrednu primenu zajemčenih prava iz člana 18. Ustava. Iz navedenih razloga, podnositeljka ustavne žalbe zahteva da Ustavni sud poništi osporeno rešenje Okružnog suda u Kraljevu Gž. 993/07 od 19. jula 2007. godine, kao i rešenje Opštinskog suda u Raški P. 1222/03 od 12. marta 2007. godine i presudu Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1103/06 od 14. septembra 2006. godine i da zbog povrede prava na pravično suđenje donese odluku o pravu podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, a na osnovu uvida u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće:
Podnositeljka ustavne žalbe podnela je Opštinskom sudu u Raški tužbu protiv Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd, Filijale za Raški okrug Kraljevo, sa predlogom radi izdavanja platnog naloga, koji je usvojen rešenjem tog suda Pl. 77/03 od 10. septembra 2003. godine. Protiv navedenog platnog naloga tuženi je uložio prigovor, a Opštinski sud u Raški je, nakon sprovedne rasprave u postupku po tužbi radi sticanja bez osnova, doneo 9. februara 2006. godine presudu P. 1222/03, kojom je utvrdio da platni nalog ostaje na snazi u celosti. U izreci nije sadržana odluka o glavnoj stvari.
Rešavajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Kraljevu doneo je 14. septembra 2006. godine presudu Gž. 1103/06, kojom se preinačuje presuda Opštinskog suda u Raški P. 1222/03 od 9. februara 2006. godine, tako da izreka presude glasi: "Platni nalog Opštinskog suda u Raški Pl. br. 77/03 od 10. septembra 2003. godine UKIDA SE u celosti."
Podnositeljka ustavne žalbe je kao tužilja u navedenom postupku, preko punomoćnika, podnela 18. decembra 2006. godine podnesak Opštinskom sudu u Raški, u kome je navela da je presudom Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1103/06 samo ukinut platni nalog, a da nije odlučeno o tužbi i tužbenom zahtevu, te je predložila da se u ponovnom postupku odluči o postavljenom tužbenom zahtevu. Opštinski sud u Raški vratio je podnesak punomoćniku podnositeljke sa nalogom da se isti ispravi ili dopuni i da se precizno navede zahtev stranke, odnosno da se stranka izjasni da li je u pitanju vanredni pravni lek ili predlog za donošenje dopunske presude. U novom podnesku podnositeljka ustavne žalbe ponovila je zahtev da sud odluči o tužbenom zahtevu, ističući pri tome da se ne radi o predlogu za donošenje dopunske presude, jer ona nema pravni interes za to, budući da je drugostepeni sud, prema njenom mišljenju, pogrešno primenio materijalno pravo i u obrazloženju svoje presude naveo da tužbu treba odbaciti kao neblagovremenu. Opštinski sud u Raški doneo je 15. januara 2007. godine rešenje P. 1222/03, kojim je odbacio podnesak tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pozivajući se na odredbu člana 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku, jer punomoćnik tužilje nije postupio po nalogu suda da ispravi, odnosno dopuni podnesak u ostavljenom roku.
Podnositeljka ustavne žalbe podnela je žalbu na navedeno rešenje Okružnom sudu u Kraljevu, povodom koje je Okružni sud doneo rešenje Gž. 134/07, 31. januara 2007. godine, kojim je ukinuo osporeno prvostepeno rešenje i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje, navodeći da podnesak tužilje treba smatrati predlogom za donošenje dopunske odluke.
Opštinski sud u Raški je 12. marta 2007. godine doneo rešenje P. 1222/03, kojim je ponovo odbacio podnesak tužilje. U obrazloženju rešenja navedeno je da je punomoćniku tužilje vraćen podnesak od 18. decembra 2006. godine, sa nalogom da isti ispravi ili eventualno dopuni, da punomoćnik tužilje nije postupio po nalogu, već je zahtevao da sud treba da postupi po podnesku bez ikakve ispravke i dopune, te da je sud iz tih razloga, a na osnovu člana 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku, podnesak odbacio. Takođe je navedeno da je o tužbenom zahtevu odlučeno u celosti i da se ne može smatrati da se radi o predlogu tužilje za donošenje dopunske odluke, kao i da kad bi postojali uslovi za donošenje dopunske presude, protekli su rokovi za to, shodno članu 343. Zakona o parničnom postupku.
Protiv navedenog rešenja podnositeljka ustavne žalbe podnela je žalbu Okružnom sudu u Kraljevu, iz svih zakonom dozvoljenih razloga, sa predlogom da se osporeno rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje o glavnoj stvari - tužbenom zahtevu ili da nakon ukidanja platnog naloga tužbeni zahtev u celosti usvoji. Odlučujući o podnetoj žalbi, Okružni sud je 19. jula 2007. godine doneo osporeno rešenje Gž. 993/07 kojim je žalba odbijena kao neosnovana, a rešenje Opštinskog suda u Raški P. 1222/03 od 12. marta 2007. potvrđeno. U obrazloženju rešenja drugostepeni sud je naveo da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, da je pravilno primenio materijalno pravo i da je za svoje stanovište izneo prihvatljive razloge. Pored toga, naveo je da je drugostepeni sud platni nalog ukinuo zbog materijalno-pravnog prigovora tuženog, jer tužba nije podneta u zakonom predviđenom roku, te da stoga proizlazi da je u presudi odlučeno o glavnoj stvari i da je platni nalog ukinut u celosti.
4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (član 18. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja, kao i da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom (član 68. st. 1. i 2.).
Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da se tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose u pismenom obliku (podnesci), kao i da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti (član 100. st. 1. i 2.); da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije određeno (član 103. stav 1.); da će se smatrati da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune, odbaciće se (član 103. stav 4.); da se odredbe ovog člana ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat i da kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti (član103. stav 6.); da ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva, stranka može u roku od 15 dana od prijema presude da predloži parničnom sudu da se izvrši dopuna presude (član 343. stav 1.); da će sud bez održavanja ročišta odbaciti neblagovremeni, odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude (član 343. stav 2.); da kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu, sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog) (član 453. stav 1.); da platni nalog izdaje predsednik veća, bez održavanja ročišta, kao i da će u platnom nalogu sud izreći da je tuženi dužan da u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana, po prijemu platnog naloga ispuni zahtev tužbe zajedno sa troškovima koje je sud odmerio, ili da u istom roku podigne prigovore protiv platnog naloga (član 455. st. 1. i 2.); da platni nalog tuženi može da pobija samo prigovorom (član 457. stav 1.); da ako su prigovori podneti blagovremeno, sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu (član 458. stav 2.); u odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida (član 458. stav 4.); da će, ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga, ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud prvo odlučiti o tom prigovoru, kao i da ako nađe da je takav prigovor osnovan, ukinuće rešenjem platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari, kad takvom raspravljanju ima mesta (član 459. stav 1.).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Gž. 993/07 od 19. jula 2007. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje.
Iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku, sledi da je postupak izdavanja platnog naloga zakonom uređen kao poseban postupak. Osnovno obeležje tog postupka je da sud meritorno odlučuje samo na osnovu tužbenog zahteva koji se odnosi na dospelo potraživanje u novcu, a koje tužilac dokazuje verodostojnom ispravom priloženom uz tužbu. Sud u ovom slučaju izdaje nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev - platni nalog, i to bez davanja mogućnosti tuženom da se izjasni o tužbenom zahtevu i bez održavanja ročišta. Takav platni nalog predstavlja odluku kojom se usvaja tužbeni zahtev. Tuženi može da pobija platni nalog prigovorom, a ukoliko je prigovor blagovremen sud će zakazati ročište za glavnu raspravu, na kojem će se uz prisustvo stranaka izneti sve činjenice i pružiti sva razjašnjenja radi utvrđivanja činjeničnog stanja u predmetu. U odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida. Prema tome, sud nakon podnošenja prigovora na platni nalog i održavanja glavne raspravu mora da odluči i o tužbenom zahtevu tužioca i o prigovoru na platni nalog. Samo u određenim, zakonom propisanim slučajevima, sud će prvo da odluči o prigovoru i ako nađe da je prigovor osnovan, ukinuće rešenjem platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari, kada takvom raspravljanju ima mesta. Odluke suda donete povodom prigovora, bilo da se njima platni nalog održava na snazi ili ukida, smatraju se prvostepenim i one se mogu pobijati raspoloživim redovnim i vanrednim pravnim sredstvima, saglasno opštim odredbama Zakona o parničnom postupku. Takođe, na te sudske odluke primenjuju se i opšta pravila parničnog postupka o pravnosnažnosti presude.
Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi ne postupa kao instancioni sud u odnosu na odluke redovnih sudova, u pogledu ocene utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava, već ispituje da li su osporenim aktom ili radnjom suda povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe.
Prema oceni Ustavnog suda, navedena presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1103/06, kojom je preinačna odluka Opštinskog suda u Raški tako da se platni nalog tog suda Pl. broj 77/03 od 10 septembra 2003. godine ukida u celosti, predstavlja pravnosnažnu odluku kojom je odlučeno samo o platnom nalogu, a ne i o tužbenom zahtevu podnositeljke ustavne žalbe, što iz izreke ove presude nesumnjivo proizlazi. Kako je u konkretnoj pravnoj stvari podnositeljka ustavne žalbe, nakon donošenja navedene presude, svojim podneskom tražila da sud odluči o glavnoj stvari, Ustavni sud smatra da nadležni sud nije na pravilan način postupio kada je u ponovnom postupku zahtev podnositeljke ustavne žalbe da se donese odluka o glavnoj stvari odbacio iz procesnih razloga, navodeći pri tom da je o tužbenom zahtevu sud već u celosti odlučio.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Kraljevu, donoseći osporeno rešenje kojim je odbijena žalba izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Raški P. 1222/03 od 12. marta 2007. godine, povredio pravo podnositeljke ustavne žalbe da sud odluči o njenim pravima i obavezama, jer je prihvatajući pravno shvatanje prvostepenog suda izneto u navedenom rešenju stao na stanovište da je zahtev podnositeljke iz procesnih razloga nedopušten, te da je sud o glavnoj stvari već odlučio. Ustavni sud nalazi da je Okružni sud u Kraljevu bio dužan da u postupku po žalbi donese odluku kojom će otkloniti povredu Ustavom zajemčenog prava podnositeljke ustavne žalbe i omogućiti donošenje sudske odluke o konkretnom tužbenom zahtevu podnositeljke.
U vezi sa navedenom povredom ustavnog načela o neposrednoj primeni ljudskih i manjinskih prava, utvrđenog članom 18. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporeno rešenje nije dovelo do povrede navedenog načela. Naime, odredbom stava 2. tog člana Ustava, utvrđeno je, između ostalog, da se zakonom može propisati način ostvarivanja Ustavom zajemčenih prava, ako je to neophodno za ostvarivanje pojedinog prava zbog njegove prirode. S obzirom na sadržinu prava čija se povreda ističe u ustavnoj žalbi, ocenjeno je da se svrha ustavnog jemstva ovih prava može postići jedino ako se način ostvarivanja tih prava propiše zakonom.
Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredaba člana 68. st 1. i 2. Ustava, kojima je utvrđeno pravo na zdravstvenu zaštitu, Ustavni sud je zaključio da je takav zahtev podnositeljke ustavne žalbe preuranjen, s obzirom na to da nije pravnosnažno odlučeno o njenom tužbenom zahtevu za naknadu troškova lečenja, pa je u tom delu ustavnu žalbu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Gž. 993/07 od 19. jula 2007. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Prema oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Okružnog suda u Kraljevu, kako bi nadležni sud u ponovnom postupku odlučio po žalbi podnositeljke protiv rešenja Opštinskog suda P. 1222/03 od 12. marta 2007. godine. Stoga je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu u kome je traženo da se poništi presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1103/06 od 14. septembra 2006. godine, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu da Ustavni sud odlučuje o ustavnoj žalbi protiv pojedinačnog akta donetog pre stupanja na snagu Ustava, 8. novembra 2006. godine. Stoga je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 3. izreke.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom, kao i člana 82. stav 2. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 15570/2021: Ustavna žalba odbijena; neosnovan prigovor zastarelosti i litispendencije potraživanja
• Už 10462/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 1148/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe protiv odluke Vrhovnog suda
• Už 33/2007: Povreda prava na pravnu zaštitu prilikom prestanka radnog odnosa usled odricanja od otpremnine
• Už 4259/2010: Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa prestankom radnog odnosa zaposlenih
• Už 7368/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 435/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog retroaktivne primene zakona