Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Privrednog suda kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka. Pravni stav da je postupak okončan arhiviranjem i uništenjem spisa, bez utvrđivanja namirenja, ustavnopravno je neprihvatljiv.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić , dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi V eća, u postupku po ustavnoj žalbi O. „O.“ iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 202 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba O. „O.“ iz Beograda i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4I. 33/2018 od 3. decembra 20 18. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Beogradu R4I. 33/2018 od 3. decembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Privrednog suda u Beogradu Iv. 13043/2008.

3. Odbija se se zahtev p odnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. „O.“ iz Beograda podnela je Ustavnom sudu , 9. januara 2019. godine , preko punomoćnika Lj . I, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4I. 33/2018 od 3. decembra 2018. godine, zbog povrede načela i prava iz člana 21, člana 32. stav 1, te čl. 36. i 58. Ustava Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Privrednog suda u Beogradu Iv. 13043/2008.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da postupak nije okončan, jer niti je namiren, niti je doneto rešenje o obustavi postupka, a činjenica da su spisi izlučeni, odnosno uništeni nakon arhiviranja, ne može biti dokaz o okončanju izvršnog postupka. Smatra da je takvo postupanje Privrednog suda suprotno zakonu, te da postoji više rešenja Privednog suda u Novom Sadu u kojima je drugačije odlučeno. Tražio je naknadu neimovinske štete zbog povrede Ustavom zajemčenih prava, naknadu imovinske štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju , naknadu troškova u postupcima pred redovnim sudovima, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Trgovinski sud u Beogradu (u daljem tekstu: Trgovinski sud) je doneo rešenje Iv. 13043/2008 od 27. juna 200 8. godine, kojim je dozvolio izvršenje na osnovu verodostojne isprave, koje je predložio izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, protiv izvršnog dužnika preduzetnika Z . R, vlasnika U . „B .“ iz Topole radi naplate novčanog iznosa prenosom sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca.

Zaključkom Trgovinskog suda od 21. jula 2008. godine rešenje o izvršenju je prosleđeno Narodnoj banci Srbije (u daljem tekstu: NBS) , i to dana 28. jula 2008. godine, a postupajući sudija je spise predmeta arhivirao 20. oktobra 2008. godine.

Izvršni poverilac se 29. juna 2016. godine podneskom obratio sada Privrednom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Privredni sud) kojim je obavestio sud da je izvršni dužnik brisan iz registra preduzetnika , te je promenio predmet i sredstvo izvršenja i dao predlog sudu za pribavaljanje podataka o imovini dužnika kako bi se pristupilo radnjama u cilju sprovođenja izvršenja.

Privredni sud je osporenim rešenjem R4I. 33/2018 od 3. decembra 2018. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu tog suda I v. 13043/2008. U obrazloženju osporenog rešenje, pored ostalog, je navedeno: da je nakon dostavljanja NBS rešenja o izvršenju Trgovinskog suda Iv. 13043/2008 od 27. juna 2008. godine, postupajući sudija spise predmeta arhivirao 20. oktobra 2008. godine; da je izvršni postupak „statistički rešen“ danom donošenja rešenja o izvršenju, te su se nakon proteka pet godina od pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, stekli uslovi da se predmet izluči u redovnom postupku izlučivanja nepotrebnog materijala 2012. godine; da, kako je postupak okončan pre podnošenja prigovora za ubrzavanje, to je sud saglasno odredbama člana 5. i člana 8. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odbacio navedeni prigovor; da je sud imao u vidu da je poverilac podneskom od 29. juna 2016. godine zahtevao da sud nastavi sprovođenje izvršenja, ali je našao da isto nije od uticaja na drugačiju odluku, imajući u vidu da je prema odredbama Zakona o izvršnom postupku predmetni postupak okončan i da je po isteku vremena čuvanja iz člana 241. stav 1. tačka 9) Sudskog poslovnika isti uništen u postupku redovnog izlučivanja nepotrebnog materijala u 2012. godini, tako da ne postoji mogućnost za obnavljanje konkretnog spisa i dalje sprovođenje izvršenja, budući da je Sudskim poslovnikom propisano da se neće pokrenuti postupak obnavaljanja, ako je protekao rok do kog po postojećim propisima čuvaju takvi spisi. Protiv osporenog rešenja žalba nije bila dozvoljena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje), koji je počeo da se primenjuje od 1. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbom člana 75. navedenog zakona bilo je propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnost primene merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava.

Ustavni sud podseća da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Privrednog suda Iv. 13043/2008, sa obrazloženjem da je spis predmeta izlučen, te da se saglasno odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , prigovor radi ubrzavanja postupka može podneti samo dok se postupak ne okonča.

Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud ocenjuje da u osporenom rešenju nije utvrđeno da li je predmetni izvršni postupak okončan u skladu sa zakonom, zaključenjem ili obustavom, odnosno nije utvrđena činjenica da li je podnosilac namirio svoje potraživanje pre podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka. Sama činjenica da je spis predmet arhiviran i eventualno izlučen, sama po sebi, ne znači da je izvršni postupak okončan u skladu sa zakonom, odnosno da je podnosilac namirio potraživanje, s obzirom na to da je postojala praksa izvršnih sudova da arhiviraju predmete nakon dostavljanja rešenja o izvršenju NBS – Organizaciji za prinudnu naplatu, bez obzira na to da li je izvršni poverilac namirio svoje potraživanje (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-668/2018 od 17. decembra 2020. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište zauzeto u osporenom rešenju Privrednog suda da je nedozvoljen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, jer je podnet nakon okončanja postupaka pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda R4I. 33/2018 od 3. decembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja i određenjem da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u predmetu Iv. 13043/2008, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknute povred e načela i prava iz čl . 21 , 36. i 58. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete zbog povrede ustavnih prava , Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog drugostepenog rešenja adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke , saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je podnosiocu ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, na raspolaganju pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje. Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

10. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .), zbog čega je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke odbacio zahtev za naknadu troškova postupka.

11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.