Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv sudskih odluka u sporu zbog neovlašćenog korišćenja električne energije. Žalba protiv rešenja Vrhovnog suda odbačena je kao neosnovana, a protiv nižestepenih presuda kao neblagovremena, jer je rok počeo teći od drugostepene odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavoljuba Ružića iz Paraćina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavoljuba Ružića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 259/07 od 30. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 35/09 od 10. februara 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2312/09 od 15. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavoljub Ružić iz Paraćina podneo je Ustavnom sudu 20. februara 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava „na pravično suđenje i na zakonito suđenje kod redovnih sudova Republike Srbije“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi tužioca EPS-JP „Elektro Srbija“ Kraljevo, „Elektrodistribucija“ Paraćin vođen parnični postupak pred Opštinskim sudom u Paraćinu u predmetu P. 259/07 protiv tuženih TPP „Elektrotehna“ Paraćin i ovde podnosioca ustavne žalbe.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Paraćinu P. 259/07 od 30. maja 2008. godine: u stavu prvom izreke odbijen je prigovor nedostatka pasivne legitimacije prvotuženog; u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev da se prvotuženi obaveže da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 2.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 1. juna 1997. godine do isplate, na osnovu ugovora o učešću u finasiranju izgradnje elektroenergetske mreže; u stavu trećem izreke obavezan je drugotuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužiocu naknadi štetu po osnovu neovlašćenog korišćenja električne energije u iznosu od 108.997,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 2. jula 2007. godine do isplate; u stavu četvrtom izreke odbijen je tužbeni zahtev da se drugotuženi obaveže da tužiocu naknadi štetu po osnovu neovlašćenog korišćenja električne energije u iznosu od još 267.197,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 2. jula 2004. godine; u stavu petom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže prvotuženi da solidarno sa drugotuženim naknadi štetu po osnovu neovlašćenog korišćenja električne energije u iznosu od 378.194,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 6. jula 2004. godine do isplate; u stavu šestom izreke presude obavezan je drugotuženi da tužiocu plati parnične troškove.

Okružni sud u Jagodini je osporenom presudom Gž. 35/09 od 10. februara 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu drugotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio navedenu prvostepenu presudu u stavu trećem i šestom izreke, a u odnosu na stav četvrti izreke, prvostepena presuda je preinačena, tako što je drugotuženi obavezan da tužiocu naknadi štetu po osnovu neovlašćenog korišćenja električne energije u iznosu od 267.197,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 2. jula 2004. godine do isplate.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2312/09 od 15. oktobra 2009. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija drugotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv navedene drugostepene presude, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude od 378.194,00 dinara ne prelazi zakonom propisani limit za izjavljivanje revizije.

4. Podnosilac ustavne žalbe u prilog tvrdnje da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2312/09 od 15. oktobra 2009. godine povređeno označeno ustavno pravo, navodi da Vrhovni sud Srbije nije cenio njegov navod „o prekoračenju tužbenog zahteva od strane drugostepenog suda“.

Prema Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je važio u vreme donošenja osporenog revizijskog rešenja, jedan od uslova za dozvoljenost revizije bio je da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude prelazi novačni iznos od 500.000,00 dinara. Prema tome, izjavljivanje revizije, u konkretnom slučaju protiv pravnosnažnog dela presude čija vrednost predmeta spora nije prelazila navedeni novčani iznos, predstavljalo je nedostatak koji je izjavljeni vanredni pravni lek činio nedozvoljenim, u skladu sa članom 401. stav 2. tačka 5) ovog zakona, usled čega je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2312/09 od 15. oktobra 2009. godine revizija odbačena.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da se navod iznet u ustavnoj žalbi ne može smatrati ustavnopravnim razlogom za tvrdnju o učinjenoj povredi ustavnog prava podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno revizijsko rešenje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke po reviziji smatra se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva Zakonom o parničnom postupku dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija koju je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da se propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv osporene presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 259/07 od 30. maja 2008. godine i osporene presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 35/09 od 10. februara 2009. godine računa od dana dostavljanja drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio rešenje po vanrednom pravnom sredstvu. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Jagodini primio 20. maja 2009. godine, što nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavna žalba izjavljena 20. februara 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporene presude kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti