Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja konačnog upravnog akta, a podnošenje inicijative javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ne produžava taj rok.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1331/2009
24.09.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Božidara Nikolića iz Trešnjevice, opština Paraćin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Božidara Nikolića izjavljena protiv rešenja Policijske uprave u Jagodini, Policijska stanica Paraćin broj 210-130/08 od 29. oktobra 2008. godine i rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Uprava za upravne poslove 03/10 broj 210-1-1217/08 od 8. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Božidar Nikolić iz sela Trešnjevica, opština Paraćin, preko punomoćnika Živojina A. Dimitrijevića, advokata iz Jagodine, podneo je Ustavnom sudu 14. jula 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Policijske uprave u Jagodini, Policijska stanica Paraćin broj 210-130/08 od 29. oktobra 2008. godine i rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Uprava za upravne poslove 03/10 broj 210-1-1217/08 od 8. januara 2009. godine, zbog "povreda ustavnih prava iz člana 32.".
U ustavnoj žalbi se navodi: da je po žalbi stranke - ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv osporenog rešenja Policijske uprave u Jagodini, Policijska stanica Paraćin broj 210-130/08 od 29. oktobra 2008. godine, doneto osporeno drugostepeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Uprave za upravne poslove 03/10 broj 210-1-1217/08 od 8. januara 2009. godine; da je drugostepeno rešenje podnosilac ustavne žalbe primio 17. marta 2009. godine; da je protiv tog rešenja podneo inicijativu Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti; da je Republičko javno tužilaštvo "odbilo" ovu inicijativu obaveštenjem Ut. 68/09 od 1. juna 2009. godine, koje je "primio branilac advokat Živojin Dimitrijević iz Jagodine dana 15. juna 2009. godine".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je ocenio da se u postupku odlučivanja u upravnim stvarima, donošenjem odluke po tužbi u upravnom sporu iscrpljuje poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Izuzetno, ako je isključena mogućnost vođenja upravnog spora, donošenjem odluke po žalbi protiv pojedinačnog akta donetog u upravnom postupku smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. U slučaju da je podnosilac ustavne žalbe protiv odluke po žalbi podneo inicijativu javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, blagovremenost ustavne žalbe Ustavni sud ceni u odnosu na dan dostavljanja odluke suda odnosno organa upravnog odlučivanja po poslednjem pravnom sredstvu. Ovo iz razloga što stranka u upravnom postupku ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenog drugostepenog rešenja podnosiocu ustavne žalbe, s obzirom da je isključena mogućnost vođenja upravnog spora protiv istog. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe naveo da je osporeno drugostepeno rešenje primio 17. marta 2009. godine, a da je ustavnu žalbu podneo 14. jula 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1522/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
• Už 1873/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
• Už 774/2009: Odbačaj ustavne žalbe kao neblagovremene zbog propuštanja zakonskog roka
• Už 1201/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe
• Už 1137/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti
• Už 592/2009: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog isteka roka
• Už 987/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedozvoljene