Povreda prava na pravično suđenje zbog proglašenja apsolutne nenadležnosti suda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda. Stav da parnični sud nije nadležan za odlučivanje o uplati doprinosa kao dela zarade ocenjen je kao ustavnopravno neprihvatljiv.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. S . iz Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2020 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. S . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1431/18 od 5. septembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1431/18 od 5. septembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 121/18 od 19. februara 201 8. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. S . iz Subotice je , 19. novembra 201 8. godine, preko punomoćnika S. A, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1431/18 od 5. septembra 2018. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na rad, zajemčenih čl. 32, 36. i 60. Ustava.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da doprinosi za obavezno socijalno osiguranje predstavljaju integralni deo zarade, zbog čega spadaju u kategoriju prava iz radnog odnosa, pa je, imajući u vidu Zakon o uređenju sudova, pogrešan zaključak revizijskog suda da postupanje po tužbi kojom je traženo da se poslodavac obaveže da uplati ove doprinose ne spada u nadležnost redovnih sudova. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenih načela i prava, kao i pravo podnosioc a na naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, te da poništi osporeno rešenje i odredi da se donese nova odluka o reviziji izjavljenoj protiv označene drugostepene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1. 218/17 od 25. septembra 2017. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je obavezan prvotuženi – njegov poslodavac-prethodnik, da u korist tužioca uplati nadležnom fondu doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu isplaćenog uvećanja zarade za rad u smenama, za određeni period. Istom presudom , stavom trećim izreke, usvojen je prigovor nedostatka pasivne legitimacije koji je istakao drugotuženi – poslodavac-sledbenik tužioca, te je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se ovaj tuženi obaveže da solidarno sa prvotuženim uplati navedene doprinose.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 121/18 od 19. februara 2018. godine, stavom prvim izreke, između ostalog, potvrđena je označena prvostepena presuda u usvaja jućem delu, dok je ista presuda preinačena u delu u kojem je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u odnosu na drugotuženog, tako što je drugotuženi obavezan da, solidarno sa prvotuženim, uplati u korist tužioca sporne doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i naknadi troškove prvostepenog postupka. Stavom drugim izreke ove presude drugotuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka po njegovoj žalbi.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1431/18 od 5. septembra 2018. godine, donetim u postupku po reviziji drugotuženog, ukinute su presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 121/18 od 19. februara 2018. godine u delu kojim je preinačena prvostepena presuda i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka po žalbi, kao i presuda Osnovnog suda u Subotici P1. 218/17 od 25. septembra 2017. godine u stavu trećem izreke presude, te je odbačena tužba tužioca u odnosu na drugotuženog.

U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da iz odredaba člana 105. Zakona o radu, čl. 2, 51. i 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i člana 3. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji proizlazi da oblast uplate doprinosa predstavlja upravnu materiju i sprovodi se po pravilima opšteg upravnog postupka, te kada se tužbeni zahtev odnosi samo na obavezivanje poslodavca a uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, sud opšte nadležnosti ne bi bio nadležan, jer se ne radi o sporu iz člana 1. Zakona o parničnom postupku. Dalje je navedeno da bi sud opšte nadležnosti bio nadležan za odlučivanje o ovoj vrsti zahteva samo u slučaju da su iscrpljena pravna sredstva u upravnom postupku, odnosno da nadležna uprava prihoda nije preuzela da po službenoj dužnosti izvrši naplatu doprinosa, kao i u sporovima u kojima se tužbeni za htev odnosi na isplatu zarade, naknade zarade i naknade štete zbog izgubljene zarade, uz uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Imajući u vidu navedeno, revizijski sud je, primenom člana 16. Zakona o parničnom postupku, kako je navedeno u obrazloženju osporenog rešenja, vodeći računa po službenoj dužnosti o tome da li rešavanje spada u sudsku nadležnost, našao da je o zahtevu tužioca u konkretnom slučaju odlučivao apsolutno nenadležan sud, što predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, te je, saglasno odredbi člana 415. stav 2. Zakona ukinuo nižestepene presude i odbacio tužbu tužioca u odnosu na drugotuženog.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenjea, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći. (član 60. stav 4.).

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe bitne su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) je propisano: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da će sud da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ (član 16. stav 2.).

Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11, 7/12, 8/13, 47/13, 108/13, 6/14, 5/15, 5/16, 7/17, 7/18 i 4/19) propisano je: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tačka 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav 1. tačka 2)); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac (član 51. stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenj a, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

Odredbom člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 (Autentično tumačenje), 112/15, 15/16, 108/16, 30/18 i 95/18) predviđeno je da: ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona (stav 1.); ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (stav 2.).

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15 – dr. zakon, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – Odluka US, 87/18 i 88/18 – Odluka US ) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi: u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, kao i sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US RS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – Odluka US RS, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14 i 73/18) propisano je: da penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi Fond, kao i da je Fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje (član 150.); da Fond osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu obavezno osigurana i koja su se uključila u ovo osiguranje, da utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa u skladu sa ovim zakonom, da vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje kao i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava (član 151. tač. 1), 3) i 6)).

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US, 113/17 i 95/ 18 – autentično tumačenje), između ostalog, propisano je: da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom (član 12. stav 1.); da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu ( član 105. stav 1.); da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (član 105. stav 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu materijalnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kome je taj sud konstatovano da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Evropski sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrarne ili očigledno neosnovane.

Ispitujući da li je, u konkretnom slučaju, merodavno pravo proizvoljno primenjeno, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da su osporenim rešenjem ukinute presude kojima je pravnosnažno obavezan tuženi da (solidarno sa drugim tuženim) uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist podnosioca ustavne žalbe, uz obrazloženje da je o zahtevu podnosioca (kao tužioca) odlučivao apsolutno nenadležan sud, te je tužba tužioca odbačena.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da iz citiranih odredaba Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje proizlazi da je uplata ovih doprinosa zakonska obaveza poslodavca, koji je dužan da ih obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja. Takođe, Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbi člana 105. stav 2. Zakona o radu, zarada sadrži i doprinose koji se plaćaju iz zarade, iz čega sledi da su doprinosi sastavni deo zarade. Budući da je zarada jedno od (osnovnih) prava iz radnog odnosa, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova propisano da osnovni sudovi u prvom stepenu sude, između ostalog, u sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa. Za razliku od navedenog, u situaciji kada je zahtev ovlašćenog lica usmeren na obračun, prinudnu naplatu ili kontrolu uplate doprinosa, Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na čiju primenu upućuje odredba člana 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, primenjuju se pravila upravnog postupka.

Polazeći od navedeno g, Ustavni sud ukazuje da je osporenim rešenjem odbačena tužba podnosioca u odnosu na jednog od tuženih, jer je revizijski sud našao da parnični sudovi nisu nadležni za rešavanje o zahtevu podnosioca kojim je tražio da se njegov poslodavac obaveže da u njegovu korist uplati doprinose, kao deo zarade, a koji nisu uplaćeni. Međutim, imajući u vidu sve navedeno, izneto stanovište parničnog suda da rešavanje o konkretnom zahtevu podnosioca, koji je imovinskopravne prirode, nije u nadležnosti parničnog suda , prema oceni Ustavnog suda je nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, pri čemu je takva primena bila na štetu podnosioca.

Ustavni sud ukazuje da je isti stav izrazio, između ostalog, u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine, Odluci Už-4822/2014 od 15. septembra 2016. godine i Odluci 9145/2017 od 26. septembra 2019. godine, koje su objavljene na internet stranicu Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda podnosio cu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda i određivanjem da taj sud u ponovnom postupku donese novu odluku o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 121/18 od 19. februara 201 8. godine, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud napominje da ovom odlukom ne prejudicira odluku o izjavljenoj reviziji, jer će odluku o tome doneti nadležan sud, primenom merodavnih propisa.

7. Budući da je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje, te poništio osporenu odluku, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava i prava na rad, zajemčenih čl. 36. i 60. Ustava.

Takođe, Ustavni sud je konstatovao da ustavna žalba ne sadrži razloge za tvrdnju o povredi načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava, te stoga ova navod nije razmatrao.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda) .

8. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.