Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Apelacionog suda o produženju pritvora. Navodi o povredi Ustavom zajemčenih prava, uključujući pravo na ograničeno trajanje pritvora i zabranu diskriminacije, ocenjeni su kao neustavnopravno irelevantni, paušalni i nedovoljno obrazloženi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1332/2010
15.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Deneta Šabanovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

       
Odbacuje se ustavna žalba Deneta Šabanovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 23/10 od 13. januara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

       

1. Dene Šabanović iz Subotice, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 18. februara 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 23/10 od 13. januara 2010. godine, zbog povrede ustavnih načela i prava zajemčenih odredbama čl. 21, 22, 23, 25, 28, 31, 32, 33, 35. i 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
   
Povreda prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava obrazlaže se navodima da optužnica koja je podignuta protiv podnosioca ustavne žalbe ne sadrži dovoljno dokaza za postojanje osnovane sumnje da je on izvršio krivično delo razbojništva za koje se tereti, a da se pod okolnošću „ranijeg života“ nije moglo uzimati u obzir to što je „u prošlosti izvršio nekoliko krivičnih dela razbojništva“, jer „uz istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, ustavna žalba sadrži i konstataciju da je ovim povređen i član 22. Ustava „koji svakome garantuje ljudska i manjinska prava i slobode“.
   
U vezi povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, u ustavnoj žalbi se navodi da podnosilac „smatra da je pobijanim rešenjem diskriminisan, jer je Rom po nacionalnosti“, a iz istih razloga smatra da postupanje prema njemu u Okružnom zatvoru u Subotici predstavlja kršenje prava iz člana 28. Ustava.
   
Ustavna žalba sadrži i navod da su u donošenju drugostepenog rešenja Okružnog suda u Subotici Kv. 319/09 od 23. decembra 2009. godine, koje nije osporeno ustavnom žalbom, učestvovale sudije koje su trebale biti izuzete, jer je bračni drug jednog od članova veća inspektor policije, a za drugog člana veća je „opštepoznata činjenica da i ne voli krivicu“.
   
Povodom istaknute povrede prava iz člana 33. Ustava, u ustavnoj žalbi se samo konstatuje da se podnosilac nalazi u pritvoru od 9. februara 2009. godine, a da glavni pretres nije otpočeo do podnošenja ustavne žalbe.
   
U odnosu na povrede ostalih označenih prava i sloboda, ustavna žalba ne sadrži nijedan navod.
  
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
   
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbičlana 170. Ustava.
   
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da ustavna žalba mora sadržati ustavnopravne razloge kojima se potvrđuju navodi o povredi ili uskraćivanju svakog od označenih ustavnih prava i sloboda, kao i da navodi ustavne žalbe moraju biti u neposrednoj vezi kako sa Ustavom utvrđenom sadržinom svakog od označenih prava, odnosno sloboda, tako i sa sadržinom akta koji se ustavnom žalbom osporava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz navoda ustavne žalbe i sadržine osporenog akta, Ustavni sud je utvrdio: da se pred Okružnim sudom u Subotici protiv podnosioca ustavne žalbe i još tri lica vodi krivični postupak zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika; da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 9. februara 2009. godine, kada mu je rešenjem istražnog sudije tog suda Kri. 44/09 određen pritvor; da je podnosiocu poslednji put pritvor produžen rešenjem Okružnog suda u Subotici Kv. 319/09 od 23. decembra 2009. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku; da je branilac okrivljenog (ovde podnosioca ustavne žalbe) izjavio žalbu protiv prethodno navedenog rešenja o produženju pritvora koju je, osporenim rešenjem Kž. 23/10, Apelacioni sud u Novom Sadu odbio 13. januara 2010. godine.
   
4. Polazeći od prethodno navedenog, Ustavni sud konstatuje da nisu ispunjene pretpostavke za ispitivanje postojanja povrede prava zajemčenih odredbama čl. 22, 23, 25, 32, 35. i 36. Ustava, jer ustavna žalba ne sadrži navode kojima se obrazlažu povrede označenih prava. Takođe, nisu ispunjene pretpostavke ni za ispitivanje postojanja povrede načela iz člana 21. i prava iz člana 28. Ustava, jer se navodi ustavne žalbe o tretmanu podnosioca ustavne žalbe tokom boravka u pritvoru ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenog akta.
   
U pogledu tvrdnji o povredi zajemčenih prava na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud ukazuje da je samim podnošenjem optužnice ispunjen jedan od uslova za zakonito određivanje, odnosno produženje pritvora – postojanje osnovane sumnje da je neko lice izvršilo krivično delo, te su stoga bez značaja navodi podnosioca o nepostojanju dokaza za njegovu krivicu. Sa druge strane, polemika podnosioca ustavne žalbe sa razlozima suda u pogledu značaja njegove ranije osuđivanosti za produženje pritvora, po oceni Ustavnog suda, ne predstavlja ustavnopravni razlog kojim se argumentuje istaknuta povreda prava.
   
Takođe, navodi o nepropisno sastavljenom veću prvostepenog suda, kao prvo nisu dovedeni u vezu ni sa jednim od označenih ustavnih prava, drugo nisu potkrepljeni nijednim dokazom i konačno, pravno su irelevantni kada je reč o sklonosti članova veća prema određenoj pravnoj materiji.
   
U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 33. stav 6. Ustava, Ustavni sud ukazuje da Ustav pod pojmom „suđenje bez odlaganja“ podrazumeva sprovođenje krivičnog postupka bez odlaganja, a što obuhvata ne samo fazu glavnog pretresa, već i radnje u prethodnom postupku. Kako je Ustavni sud utvrdio da je krivični postupak u konkretnom slučaju pokrenut protiv više lica zbog osnovane sumnje da su izvršili više krivičnih dela razbojništva, da se podnosilac ustavne žalbe nalazi u pritvoru od 9. februara 2009. godine i da je optužnica protiv njega podignuta 3. jula 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da se trajanje pritvora od nepunih devet meseci do dana podnošenja ustavne žalbe ne može smatrati ustavnopravnim razlogom za tvrdnju o povredi zajemčenog prava podnosioca ustavne žalbe da mu se sudi bez odlaganja.
   
Kako je načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava akcesorne prirode, što znači da može biti povređeno samo ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno neko konkretno ljudsko pravo ili sloboda, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi se potkrepila tvrdnja da je osporeni akt posledica diskriminacije podnosioca.
   
S obzirom na navedeno Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
       
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Slični dokumenti

• Už 12983/2021: Odluka Ustavnog suda Srbije o odbijanju ustavne žalbe zbog produženja pritvora
• Už 976/2022: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog produženja pritvora okrivljenom
• Už 2838/2022: Odbijanje ustavne žalbe protiv produženja pritvora osumnjičenom za trgovinu ljudima
• Už 8863/2022: Odbijanje ustavne žalbe S. M. zbog trajanja pritvora
• Už 12221/2021: Odluka Ustavnog suda o ustavnosti produženja pritvora nakon prvostepene presude
• Už 2040/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog paušalnih navoda o povredi prava
• Už 2266/2019: Neosnovanost ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora