Obaveza suda da štiti pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu Ž. J. poništivši rešenje kojim je odbačen prigovor za ubrzanje postupka. Sud je stao na stanovište da je izvršni sud dužan da nadzire efikasnost postupka čak i kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. J. iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. J. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 176/21 od 30. avgusta 2021. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 176/21 od 30. avgusta 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju I. 1384/2004 (kasnije Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1285/17), a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. J. iz Vranja je podnela 15. septembra 2021. godine, preko punomoćnika G. S, advokata iz Vranja, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 176/21 od 30. avgusta 2021. godine, zbog povrede prava pa pravično suđenje, prava jednaku zaštitu prava i prava na imovinu iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju odbačen je kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka – vođenog radi naplate alimentacije, sa obrazloženjem da izvršenje sprovodi javni izvršitelj, te da u konkretnom slučaju javni izvršitelj nije obuhvaćen odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a da sud nije ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja, već nadzor vrši nadležno ministarstvo.

Podnositeljka predlaže da Ustavni sud utvrdi da su osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju povređena navedena ustavna prava i da poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4I. 176/21 od 30. avgusta 2021. godine odbacio prigovor podnositeljke ustavne žalbe, kao predlagača, podnet tome sudu 18. avgusta 2021. godine, radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen, najpre pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 1384/2004 (koji je doneo rešenje kojim je određeno izvršenje 6. oktobra 2004. godine), a radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca, ovde predlagača. U konkretnoj izvršnoj stvari radi se o naplati potraživanja – alimentacije, radi izdržavanja maloletnog deteta. Kasnije je ovaj postupak vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1285/17, a potom je nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da su spisi predmeta dostavljeni 17. januara 2018. godine javnom izvršitelju Aleksandru Nikoliću na dalje sprovođenje, te da u konkretnom slučaju prigovor, najpre, ne sadrži obavezne elemente - podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da izvršni sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem, u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačke 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao i da u konkretnom slučaju sprovodi izvršenje javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a da sud nije ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja, već nadzor vrši nadležno ministarstvo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem (član 6. stav 2. tač. 6)); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da u rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak (član 11. stav 1.).

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 176/21 od 30. avgusta 2021. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju I. 1384/2004 (kasnije Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1285/17), a potom je nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem. Ustavni sud je utvrdio da se obrazloženje osporenog rešenja zasniva na dva pravna stava, odnosno na oceni da je prigovor u konkretnom slučaju neuredan zato što ne sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem, te da sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne može da postupa po predmetnom prigovoru, jer postupak sprovođenja izvršenja vodi javni izvršitelj.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud je utvrdio da je Osnovni sud u Vranju parafrazirao navode podnositeljke ustavne žalbe iz prigovora radi ubrzavanja postupka, iz kojih proizlazi da je podnositeljka hronološki navela radnje koje su preduzete u postupku i da se izvršni sud ponašao pasivno u postupku prinudnog namirenja potraživanja, kao i da je nejasno zbog čega postupak nije mogao da se okočna za više od 16 godina godina od donošenja rešenja o izvršenju, iako je po svojoj prirodi hitan. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da su predmetni navodi iz prigovora, u konkretnom slučaju, bili dovoljni i da su ispunjavali zahtev iz člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, posebno jer je izvršni postupak u vreme podnošenja prigovora trajao više od 16 godina. Bitna karakteristika izvršnog postupka jeste njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Ustani sud ukazuje da procesni zakon koji uređuje izvršni postupak afirmiše načela oficijelnosti i hitnosti koja od suda zahtevaju aktivno postupanje sve do okončanja izvršnog postupka i hitno preduzimanje radnji koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanje izvršnog postupka u što kraćem roku (videti o tome, između ostalog, u Odluci Ustavnog suda Už-1138/2011od 24. decembra 2013. godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Pri tome, Ustavni sud ukazuje i na pravni stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) da ukazivanje da postupak traje više od 16 godina, predstavlja dovoljan osnov da se zahtev podnositeljke predstavke razmotri u meritumu (presuda Evropskog suda u predmetu Rodić i Svirčev protiv Srbije, broj predstavke 17148/16 od 19. septembra 2019. godine, stav 10.). Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud je zaključio da je ustavnopravno neprihvatljivo pravno stanovište Osnovnog suda u Vranju da prigovor ne sadrži podatke potrebne za odlučivanje.

U pogledu drugog razloga na kome se temelji obrazloženje osporenog rešenja, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Osnovni sud u Vranju izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 176/21 od 30. avgusta 2021. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 176/21 od 30. avgusta 2021. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju I. 1384/2004 (kasnije Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1285/17), a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava, to nije posebno razmatrao istaknute povrede prava iz člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe tek nakon eventualno usvojenog prigovora radi ubrzavanja postupka, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ima pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom tog prava, u roku od jedne godine od dana kada se stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Obaveza suda da štiti pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti