Odluka o povredi prava na izvršenje sudske presude u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje jer je Upravni sud odbacio zahtev za donošenje rešenja koje zamenjuje upravni akt. Iako nadležni organ nije postupio po presudi, Upravni sud je propustio da sam obezbedi izvršenje sopstvene odluke u skladu sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13329/2022
28.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. B. iz Jabuke kod Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. B. i utvrđuje da je rešenjem Upravnog suda Ui. 760/22 od 22. septembra 2022. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Upravnog suda Ui. 760/22 od 22. septembra 2022. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za donošenje odluke u izvršenju presude Upravnog suda U. 19170/17 od 16. oktobra 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. B. iz Jabuke kod Pančeva je 3. novembra 2022. godine, preko punomoćnika S. P, advokata iz Pančeva, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda Ui. 760/22 od 22. septembra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da obrazloženje osporenog rešenja nije ustavnopravno prihvatljivo, te je predloženo da Sud isto poništi i naloži donošenje nove odluke.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u ustavnu žalbu, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Upravnog suda, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Upravnog suda U. 19170/17 od 16. oktobra 2020. godine uvažena je tužba podnosioca, poništen konačni upravni akt i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Podnosilac ustavne žalbe je u podnesku od 12. januara 2021. godine ukazao Upravnom sudu da nadležni organ nije u propisanom roku postupio u izvršenju navedene presude Upravnog suda, zbog čega je podnosilac posebnim podneskom od 30. decembra 2020. godine tražio od istog da u daljem roku od sedam dana donese upravni akt, te imajući u vidu da nadležni organ ni po tom zahtevu nije postupio, da podnosilac, saglasno članu 71. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima, zahteva od Upravnog suda da donese upravni akt u izvršenju navedene presude.

Postupajući po navedenom zahtevu, Upravni sud je doneo rešenje Ui. 33/21 od 31. marta 2022. godine kojim je zahtev podnosioca uvažen, te je naloženo drugostepenom organu da u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja donese odluku u izvršenju presude Upravnog suda U. 19170/17 od 16. oktobra 2020. godine.

Podnosilac je 11. jula 2022. godine podneo Upravnom sudu podnesak - zahtev za donošenje rešenja u izvršenju rešenja Upravnog suda Ui. 33/21 od 31. marta 2022. godine, jer drugostepeni organ ponovo nije postupio po naloženom, iako se podnosilac, nakon proteka roka od 30 dana, ponovo obratio drugostepenom organu posebnim podneskom i od istog zahtevao da u daljem roku od sedam dana postupi po presudi Upravnog suda U. 19170/17 od 16. oktobra 2020. godine.

Osporenim rešenjem Upravnog suda Ui. 760/22 od 22. septembra 2022. godine odbačen je navedeni zahtev podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog rešenja je konstatovano da je zahtev nedozvoljen, imajući u vidu da odredbama Zakona o upravnim sporovima nije propisana mogućnost da stranka posebnim podneskom zahteva od suda donošenje akta umesto organa i u slučaju nepostupanja organa nakon donošenja sudske odluke na osnovu odredaba člana 71. tog zakona.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari relevantne su i odredbe Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), kojima je propisano: da je presuda doneta u upravom sporu obavezujuća (član 7. stav 1.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.); da se presuda može izvršiti kada postane pravnosnažna (član 68.); da se, kada sud poništi akt protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet vraća u stanje ponovnog rešavanja po žalbi, odnosno stanje ponovnog rešavanja po zahtevu stranke u prvostepenom postupku, ako je žalba bila zakonom isključena (član 69. stav 1.); da je, ako prema prirodi stvari u kojoj je nastao upravni spor treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ dužan da taj akt donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (član 69. stav 2.).

Odredbama člana 71. navedenog zakona propisano je: da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, novi upravni akt ili akt o izvršenju presude donete na osnovu člana 44. ovog zakona, stranka može posebnim podneskom da traži donošenje takvog akta (stav 1.); da ako nadležni organ ne donese akt iz stava 1. ovog člana ni u roku od sedam dana od traženja stranke, stranka može posebnim podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donošenje takvog akta (stav 2.); da će po zahtevu stranke iz stava 2. ovog člana, sud zatražiti od nadležnog organa obaveštenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo i on je dužan da to obaveštenje da odmah, a najkasnije u roku od sedam dana, a ako on to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po nahođenju suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, sud će doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, ukoliko priroda stvari to dozvoljava (stav 3.); da će sud rešenje iz stava 3. ovog člana dostaviti organu nadležnom za izvršenje i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor, a organ nadležan za izvršenje dužan je bez odlaganja da izvrši ovakvo rešenje (stav 4.).

Saglasno članu 72. Zakona, zbog štete nastale neizvršenjem, odnosno neblagovremenim izvršenjem presude donete u upravnom sporu tužilac ima pravo na naknadu koja se ostvaruje u sporu pred nadležnim sudom, u skladu sa zakonom.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na to da je osporenim rešenjem Upravnog suda podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da ustavna garancija označenog prava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Po nalaženju Ustavnog suda, svi povezani postupci koji neposredno obezbeđuju efekat ostvarivanja „građanskog prava i obaveze” mogu se smatrati postupcima u kojima se o tome odlučuje. U prilog tome je i stanovište Evropskog suda za ljudska prava, prema kome se standardi pravičnosti primenjuju i na postupak izvršenja presude (videti, mutatis mutandis, predmet Hornsby protiv Grčke, predstavka broj 18357/91, presuda od 19. marta 1997. godine, st. 40. i 41.). Iako u samoj formulaciji člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda nije izričito navedeno da države potpisnice imaju obavezu izvršenja sudskih odluka, pravo na pravično suđenje pretpostavlja pravo na izvršenje sudskih odluka čim one postanu pravnosnažne i obvezujuće, jer u protivnom taj član ne bi imao nikakav koristan učinak.

Ispitujući da li je u konkretnom slučaju povređena obaveza izvršenja sudske presude, Ustavni sud ukazuje da odredbe člana 71. Zakona o upravnim sporovima propisuju pravne posledice pasivnog nepostupanja nadležnog organa po presudi Upravnog suda i postupak koji obezbeđuje blagovremeno izvršenje pravnosnažne sudske presude u slučaju izostanka traženog postupanja od nadležnog organa čiji upravni akt je poništen. Iako navedenu obavezu primarno ima drugostepeni organ, u slučaju njegovog propuštanja da to učini, izvršenje svoje presude mora obezbediti Upravni sud, na zahtev stranke da to učini.

U konkretnom slučaju, nakon poništenja akta protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet je vraćen u stanje ponovnog rešavanja o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv drugostepenog rešenja. S obzirom na to da je protekao zakonom propisani rok od 30 dana za donošenje novog rešenja o žalbi, kao i rok od sedam dana od traženja da se to rešenje donese, podnosilac ustavne žalbe je posebnim podneskom zatražio od Upravnog suda donošenje rešenja u izvršenju presude tog suda. Međutim, rešenjem Upravnog suda Ui. 33/21 od 31. marta 2022. godine naloženo je drugostepenom organu uprave da donese rešenje u izvršenju sudske presude, iako taj organ nije odgovorio na prethodna četiri dopisa tog suda. Po nalaženju Ustavnog suda, u postupku izvršenja presude izuzetno se može naložiti drugostepenom organu da u ostavljenom roku donese novi upravni akt, u slučaju kada je Upravni sud utvrdio koji razlozi su sprečili taj organ da izvrši presudu i šta je on, uprkos preprekama, preduzeo u cilju izvršenja presude. Dakle, kod ocene (ne)opravdanosti razloga polazi se od načelne neopravdanosti nepostupanja po sudskoj presudi, uz utvrđivanje postoje li i koliko dugo u konkretnom slučaju opravdani razlozi za prekoračenje roka za izvršenje presude. U konkretnom slučaju, Ustavni sud konstatuje da nepostupanje tuženog organa po ponovljenim nalozima Upravnog suda očigledno ne ukazuje na to da postoje opravdani razlozi za neizvršenje sudske presude – zbog čega bi tom organu mogao biti ostavljen dodatni rok za donošenje novog upravnog akta.

S obzirom na to da Republički geodetski zavod svoju obavezu nije izvršio ni nakon donošenja rešenja Upravnog suda Ui. 33/21 od 31. marta 2022. godine, podnosilac ustavne žalbe je od Upravnog suda ponovo tražio donošenje rešenja koje zamenjuje upravni akt drugostepenog organa. Po nalaženju Ustavnog suda, od podnosioca se nije moglo zahtevati da tužbom zbog ćutanja uprave traži donošenje rešenja o njegovoj žalbi, ne samo zbog toga što je podnošenju njegovog zahteva prethodio okončani upravni spor pred Upravnim sudom, nego i zbog toga što zahtev u smislu člana 71. Zakona o upravnim sporovima upravo omogućava stranci da izbegne ponovno vođenje upravnog spora, koji se u takvom slučaju, po pravilu, okončava nalaganjem drugostepenom organu da odluči o žalbi.

Imajući u vidu da je Upravni sud u suštini omogućio drugostepenom organu „odlaganje izvršenja“ sudske presude – iako nije utvrdio postojanje opravdanih razloga za njeno neizvršenje, pri čemu taj organ ni naknadno nije doneo novi upravni akt, Ustavni sud smatra da obaveza Upravnog suda u smislu člana 71. Zakona, da donese rešenje koje u svemu zamenjuje taj upravni akt, nije prestala u vreme odlučivanja Upravnog suda o novom zahtevu podnosioca ustavne žalbe za izvršenje presude. Ustavni sud je na stanovištu da je navedeni pravni institut ustanovljen radi obezbeđivanja blagovremenog izvršenja pravnosnažne sudske presude, zbog čega se stranci mora pružiti mogućnost da to izvršenje obezbedi uz pomoć suda, u slučaju izostanka traženog postupanja od nadležnog organa čiji upravni akt je poništen. Činjenica da je takav zahtev već bio podnet ne utiče na drugačiju ocenu u ovoj ustavnosudskoj stvari, budući da do dana rešavanja novog zahteva podnosioca ustavne žalbe nije bio donet novi upravni akt, odnosno presuda još nije bila izvršena. Zauzimanje drugačijeg shvatanja, po mišljenju Ustavnog suda, protivilo bi se razlozima za uvođenje tog pravnog instituta i svrsi koja se njime želi ostvariti. Iz navedene odredbe Zakona, po oceni Suda, proizlazi i obaveza stranke da izvršenje presude pokuša da obezbedi pred Upravnim sudom, pre podnošenja tužbe za naknadu štete zbog njenog neizvršenja.

S obzirom na to da je zahtev podnosioca ustavne žalbe podnet 11. jula 2022. godine odbačen kao nedozvoljen, iako drugostepeni organ nije postupio ni po rešenju donetom po zahtevu od 12. januara 2021. godine, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Upravnog suda Ui. 760/22 od 22. septembra 2022. godine povređeno pravo podnosioca na izvršenje sudske odluke, kao sastavnog dela prava na pravično suđenje.

Pored toga, imajući u vidu da je zahtev podnosioca ustavne žalbe od 11. jula 2022. godine podnet upravo zbog toga što drugostepeni organ nije postupio po rešenju Upravnog suda kojim je uvažen zahtev za izvršenje presude tog suda, Ustavni sud je ocenio da zahtev za preispitivanje odluke donete po zahtevu za izvršenje sudske presude, u konkretnom slučaju, ne bi ni bio delotvorno pravno sredstvo.

Ustavni sud je, stoga, usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio rešenje Upravnog suda Ui. 760/22 od 22. septembra 2022. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za donošenje odluke u izvršenju presude Upravnog suda U. 19170/17 od 16. oktobra 2020. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je isti stav zauzeo u Odluci Už-10332/2022 od 3. aprila 2025. godine.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9), Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka o povredi prava na izvršenje sudske presude u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti