Odluka Ustavnog suda o zaštiti prava u izvršnom postupku protiv preduzeća sa državnim kapitalom

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da sudovi ne mogu odbiti prigovor radi ubrzavanja postupka samo zato što izvršenje sprovodi javni izvršitelj. Utvrđena je i povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog višegodišnjeg nenamirenja potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P.(1), M. P.(2), obojice iz Atenice kod Čačka, B. D. iz Loznice kod Čačka i R. Č. iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P.(1), M. P.(2), B. D. i R. Č. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 35/21 od 27. jula 2021. godine i rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4I. 23/21 od 29. juna 2021. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 35/21 od 27. jula 2021. godine i rešenje Osnovnog suda u Čačku R4I. 23/21 od 29. juna 2021. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba M. P.(1), M. P.(2), B. D. i R. Č. i utvrđuje se da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem Miroslavom Injcem u predmetu Ii. 409/16, ranije predmet Osnovnog suda u Čačku Ii. 335/16.

4. Utvrđuje se pravo M. P.(1), M. P.(2), B. D. i R. Č. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem Miroslavom Injcem u predmetu Ii. 409/16, ranije predmet Osnovnog suda u Čačku Ii. 335/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo M. P.(1), M. P.(2), B. D. i R. Č. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku Ii. 335/16 od 5. oktobra 2016. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P.(1), M. P.(2), obojica iz Atenice kod Čačka, B. D. iz Loznice kod Čačka i R. Č. iz Čačka, podneli su Ustavnom sudu, 15. septembra 2021. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 35/21 od 27. jula 2021. godine i Osnovnog suda u Čačku R4I. 23/21 od 29. juna 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem Miroslavom Injcem u predmetu Ii. 409/16, ranije predmet Osnovnog suda u Čačku Ii. 335/16.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je bez pravnog osnova ocena sudova po kojoj se po prigovoru radi ubrzavanja postupka ne može ceniti postupanje javnog izvršitelja kome je predmet ustupljen radi daljeg sprovođenja izvršenja; da je osporeni izvršni postupak do dana podnošenja ustavne žalbe trajao četiri godine i devet meseci, što samo po sebi ukazuje na to da nije okončan u razumnom roku; da je izvršni dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom, pa je višegodišnjim nenamirenjem potraživanja podnosilaca po osnovu radnog odnosa njima povređeno i pravo na imovinu.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja, kao i da podnosiocima utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 2.000 evra i pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku Ii. 335/16 od 5. oktobra 2016. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 21. septembra 2016. godine, u svojstvu izvršnih poverilaca, podneli Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „F.“ Čačak i njegovih zavisnih društava, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 1676/03 od 12. februara 2009. godine i P1. 234/09 od 17. jula 2009. godine.

Predloženo izvršenje je određeno rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 335/16 od 5. oktobra 2016. godine. Istim rešenjem je, takođe, određeno da će izvršenje sprovesti javni izvršitelj Miroslav Injac, kome je predmet ustupljen 7. oktobra 2016. godine, gde je zaveden pod brojem Ii. 409/16.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4I. 23/21 od 29. juna 2021. godine odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, od 5. maja 2021. godine, radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu javnog izvršitelja Miroslava Innjca Ii. 409/16.

Postupajući po žalbi predlagača, Viši sud u Čačku je doneo osporeno rešenje Ržg. 35/21 od 27. jula 2021. godine, kojim je žalbu odbio, te je navedeno prvostepeno rešenje potvrđeno u celini.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud pravilno odbio kao neosnovan prigovor radi ubrzavanja postupka, s obzirom na to da izvršenje u momentu podnošenja prigovora sprovodi javni izvršitelj, čije se postupanje ne može ceniti prema merilima propisanim članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, niti se javnom izvršitelju od strane suda može naložiti preduzimanje određenih radnji u cilju ubrzanja postupka izvršenja.

Javni izvršitelj Miroslav Injac obavestio je Ustavni sud da je rešenjem Ii. 409/16 od 25. januara 2022. godine prekinut izvršni postupak u predmetnoj pravnoj stvari, usled otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom AD „F.“ Čačak, rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 19/21 od 12. januara 2022. godine.

Izvršni dužnik je privredni subjekt sa većinskim državnim kapitalom.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

5. Ispitujući navode podnosilaca ustavne žalbe u delu kojim se osporavaju rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 35/21 od 27. jula 2021. godine i Osnovnog suda u Čačku R4I. 23/21 od 29. juna 2021. godine, Ustavni sud konstatuje da se povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji o ustavnopravno neprihvatljivoj primeni merodavnog prava.

Sudovi su u osporenim rešenjima zauzeli stav da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne uzima u obzir prilikom ocene istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, jer se odredba člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne odnosi na postupanje javnih izvršitelja.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na svoje stanovište da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da su Osnovni sud u Čačku i Viši sud u Čačku izveli ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Tvrdnju o povredi prava iz člana 36. Ustava, podnosioci ustavne žalbe posebno ne obrazlažu, već je izvode iz navoda o povredi prava na pravično suđenje, zbog čega je Ustavni sud nije posebno razmatrao.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet sudu na ponovno odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem Miroslavom Injcem u predmetu Ii. 409/16, ranije predmet Osnovnog suda u Čačku Ii. 335/16, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni izvršni postupak koji je vođen prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao četiri godine i sedam meseci, u kom periodu podnosioci ustavne žalbe nisu namirili svoja potraživanja iz radnog odnosa, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u osporenom izvršnom postupku, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu usvojio, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnju podnosilaca ustavne žalbe da im je u osporenom izvršnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust javnog izvršitelja Miroslava Injca da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa prema dužniku sa državnim kapitalom predstavlja povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u tom delu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to svakom podnosiocu u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem Miroslavom Injcem u predmetu Ii. 409/16, ranije predmet Osnovnog suda u Čačku Ii. 335/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku Ii. 335/16 od 5. oktobra 2016. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o zaštiti prava u izvršnom postupku protiv preduzeća sa državnim kapitalom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti