Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje osam godina. Podnositeljki se priznaje pravo na naknadu štete i nalaže se nadležnom sudu hitno okončanje postupka zbog neefikasnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1335/2008
12.03.2009.
Beograd

Ustavni sud, u sastavu: sudija mr Stanka Milanović, koja zamenjuje predsednika Suda, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mice Bataković iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. marta 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mice Bataković i utvrđuje da je u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Čačku vodi pod brojem P. 756/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
3. Nalaže se Opštinskom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere, kako bi se parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mica Bataković iz Pančeva podnela je Ustavnom sudu 17. novembra 2008. godine ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi u predmetu Opštinskog suda u Čačku P. 756/06. Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je podnela tužbu Opštinskom sudu u Čačku 17. decembra 2000. godine, ali da do dana podnošenja ustavne žalbe postupak nije okončan. Predlaže da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i naredi donošenje prvostepene presude.
Ustavni sud je 4. decembra 2008. godine, u skladu sa članom 31. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07) i članom 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/08 i 27/08), tražio od Opštinskog suda u Čačku dostavljanje na uvid spisa predmeta P. 756/06, koji su Sudu dostavljeni 15. decembra 2008. godine.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Članom 22. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P. 756/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnositeljka ustavne žalbe je 7. decembra 2000. godine podnela Opštinskom sudu u Čačku, preko punomoćnika advokata Ljubice Marić, tužbu radi utvrđenja ništavosti upisa založnog prava - hipoteke protiv tuženih Domanović Radovana, Mijailović (Branković) Dejana i Milić Živote. Tužbenim zahtevom je tražila da sud donese presudu da se ništi hipoteka prvog reda konstituisana na nepokretnosti - individualnom objektu, postojećem na katastarskoj parceli Prislonica, konstituisana u korist tuženog Mijailović (ranije Branković) Dejana iz Atenice na teret Domanović Radovana iz Prislonice, kao ništava i neosnovana, pa se obavezuje tuženi Domanović Radovan iz Prislonice da tužilji preda u državinu nepokretnosti označene u ovoj presudi ispražnjene od lica i stvari, u roku od 15 dana od dana presuđenja, pod pretnjom izvršenja. Naime podnositeljka je od trećetuženog po ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti kupila nepokretnost - individualni objekat spratnosti P+1, koji je trećetuženi stekao od svog pravnog prethodnika - prvotuženog po osnovu ugovora o kupoprodaji i aneksa uz ovaj ugovor. Prilikom kupovine nepokretnosti trećetuženi je podnositeljki ustavne žalbe predočio da je na navedenoj nepokretnosti, nakon sticanja njegovog vlasništava, prvotuženi konstituisao založno pravo - hipoteku u korist drugotuženog, iako je nepokretnost već bila otuđena, te nije bilo osnova za upis hipoteke. Pravni prethodnik podnositeljke, odnosno trećetuženi, je pokrenuo postupak za poništaj upisane hipoteke, međutim, taj postupak nije dovršio, tako da podnositeljka ima interesa da nepokretnost koju je kupila dobije bez tereta, jer je teret neosnovano konstituisan, a nakon toga da dobije u državinu kupljenu nepokretnost.
Odmah po prijemu tužbe, postupajući sudija je zakazala ročište za glavnu raspravu i poslala pozive strankama uz dostavu tužbe. Prvotuženi je tužbu primio 29. decembra 2000. godine, drugotuženi 3. jula 2002. godine a trećetuženi je potvrdio prijem tužbe 13. marta 2001. godine.
U parničnom postupku je do sada postupalo dvoje sudija u svojstvu predsednika veća. Drugi sudija postupa u predmetu od druge polovine 2003. godine.
U toku postupka pred Opštinskim sudom u Čačku zakazano je ukupno 41 ročište za glavnu raspravu od kojih 35 ročišta nije održano, a 6 jeste. Punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe bila je prisutna na svakom ročištu.
Rešenjem Opštinskog suda u Čačku P.br. 1343/2000 od 13. juna 2005. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari zbog smrti tuženog Radovana Domanovića iz sela Prislonica kod Čačka, s tim da se nastavi kada naslednik zaostavštine preuzme postupak, ili ga sud na predlog protivne strane pozove da to učini. Punomoćnik prvotuženog je 28. septembra 2005. godine podneo sudu predlog za nastavak postupka s predlogom da sud pozove zakonske naslednike prvotuženog da preuzmu postupak, i to: suprugu Ružicu, sinove Nebojšu i Dejana i maloletnu ćerku Milicu, koju zastupa majka Ružica.
Podneskom od 24. avgusta 2006. godine punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe je precizirao tužbeni zahtev i predložio sudu da donese presudu koja glasi: „Usvaja se tužbeni zahtev, pa se utvrđuje prema tuženom Milić Životi, kao pravnom sledbeniku pok. Domanović Radovana, čiji su zakonski naslednici tuženi Ružica, Dejan, Nebojša i Milica Domanović, da je tužilja vlasnik nepokretnosti - individualnog stambenog objekta postojećeg, što su tuženici dužni priznati i dozvoliti tužilji da se upiše u zemljišne i druge javne knjige (...) Obavezuju se tuženici da tužilji predaju nepokretnost bliže označenu u stavu 1. ove presude (...) Usvaja se tužbeni zahtev tužilje i utvrđuje se da je ništava hipoteka upisana na nepokretnosti - individualnom objektu, u korist tuženog Mijailović Dejana, pa se utvrđuje da ista ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, što je tuženi dužan priznati pod pretnjom prinudnog izvršenja. Usvaja se tužbeni zahtev tužilje, pa se nalaže ZKO Opštinskog suda u Čačku brisanje hipoteke na nepokretnosti-individualnom objektu (...) konstituisane u korist Mijailović Dejana na teret pok. Domanović Radovana, upisane (...) kao ništava i neosnovana (...)“.
Poslednje ročište u ovoj parnici bilo je zakazano za 18. decembar 2008. godine, kada su se spisi predmeta već nalazili u Ustavnom sudu.
4. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04) propisano je da: stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokaže da bi redovan postupak oko postavljenja zakonskog zastupnika tuženom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu štetne posledice za jednu ili obe stranke, sud će tuženom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska komora (član 79. stav 1.); da će sud, pod uslovom iz stava 1. ovog člana, postaviti tuženom privremenog zastupnika naročito u slučaju ako je prebivalište, odnosno boravište nepoznato, a tuženi nema punomoćnika (član 79. stav 2. tačka 4)); da se parnični postupak pokreće tužbom (član 186.); da parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom (član 197. stav 1.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).
5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda otpočeo 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav, koji je ustanovio ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda. Međutim, imajući u vidu da je predmetni parnični postupak i dalje u fazi prvostepenog postupanja i odlučivanja, Ustavni sud je ocenio da se, radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembar 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen već skoro šest godina, tako da je za ocenu eventualnog postojanja prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe prvostepenom sudu 7. decembra 2000. godine, pa do danas.
Nema sumnje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih orana vlasti – sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije zaključio da u ovom predmetu nije bilo izuzetno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan dokazni postupak. U parničnom postupku sud je trebalo da utvrdi da li su ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti hipoteke, saslušanjem parničnih stranaka i pribavljanjem dokumentacije vezane za nepokretnost na kojoj je upisana hipoteka, što je podnositeljka ustavne žalbe i predlagala, a precizirani tužbeni zahtev, imajući u vidu da je vezan za prvobitni zahtev, nije dodatno uticao na složenost postupka.
Ustavni sud ocenjuje da podnositeljka ustavne žalbe svojim radnjama nije doprinela dosadašnjoj dužini trajanja parničnog postupka. Ovo iz razloga što je u postupku uzela aktivno učešće i blagovremeno predložila izvođene dokaza potrebnih za donošenje odluke o tužbenom zahtevu, koji je za podnositeljku od velikog značaja, jer je nepokretnost kupila bez tereta čije brisanje je tražila. Pravo na imovinu je jedno od osnovnih prava utvrđenih Ustavom, kojim je zajemčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
6. Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građansko- pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Osnovni razlog koji je doveo do povrede ovog zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. U toku postupka, koji se u trenutku podnošenja ustavne žalbe vodio osam godina, zakazano je ukupno 41 ročište za glavnu raspravu, od kojih 35 nije održano. Reč je o „praznim ročištima“ na kojima sud nije preduzeo niti jednu radnju osim konstatovanja koja su lica pristupila, a koja nisu. Ročišta su često odlagana jer nije bila poznata adresa drugotuženog ili mu poziv nije mogao biti uručen. Sud se pri tom nije koristio zakonom predviđenom mogućnošću da drugotuženom, u smislu odredaba člana 79. Zakona o parničnom postupku, postavi privremenog zastupnika. Opštinski sud u Čačku nije preduzeo sve zakonom predviđene procesne mere da ovaj postupak efikasno okonča i da o pravu podnositeljke ustavne žalbe odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Prvostepeni sud do danas nije pribavio potrebnu pismenu dokumentaciju vezanu za predmetnu nepokretnost. Sud je mogao u dokaznom postupku da sasluša stranke koje su se odazvale pozivu i donese odluku na osnovu iskaza tih stranaka, a ne da odlaže ročišta radi saslušanja tuženih koji se nisu odazivali pozivima suda, posebno kada iz ponašanja tuženih proizilazi da su izbegavali pristup na ročište radi davanja iskaza. Drugotuženi je često, i nakon dostavljanja tačne adrese njegovog prebivališta od strane MUP Čačak, pozivan na pogrešnu adresu. Opravdanje za odugovlačenje postupka ne može biti ni okolnost da je do sada u ovom parničnom predmetu došlo do promene postupajućeg sudije-predsednika veća. Ustavni sud naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti organizacija sudskog sistema na način da se omogući donošenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda, te kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove. Ustavni sud je cenio i činjenicu da je parnični postupak bio prekinut u periodu od 13. juna 2005. godine do 28. septembra 2005. godine, ali smatra da prekid nije uticao na dodatno odugovlačenje postupka, jer je reč o periodu od nešto više od tri meseca. Međutim, nadležni sud je, nakon što je stavljen predlog za nastavak postupka, zakazao ročište tek za 9. februar 2006. godine
Na osnovu izloženog, Ustavni sud je stanovišta da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava da se o njenom tužbenom zahtevu u parničnom postupku koji se pred Opštinskom sudu u Čačku vodi pod brojem P. 756/06 odluči u razumnom roku, jer se ovaj parnični postupak, pokrenut još u decembru 2000. godine, i dalje nalazi u fazi prvostepenog raspravljanja, a da nikada nije doneta prvostepena odluka.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu doneo Odluku kao u tački 1. izreke.
7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, kao i da se naloži nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere, kako bi se parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.
8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
S u d i j a
mr Stanka Milanović, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti