Ustavni sud: odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Nikolaja Škljarenka kao neblagovremenu. Žalba je podneta nakon isteka roka od 30 dana od dostavljanja drugostepene presude, a korišćenje nedozvoljenog vanrednog pravnog leka ne produžava taj rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nikolaja Škljarenka iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nikolaja Škljarenka izjavljena protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P1. 326/02 od 23. novembra 2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikolaj Škljarenko iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, preko punomoćnika Svetomira V. Miljkovića, advokata iz Beograda, 20. jula 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Pred Petim opštinskim sudom u Beogradu vođen je radni spor radi utvrđenja i naknade, koji je pravosnažno okončan presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1. 5061/07 od 24. decembra 2008. godine. Pobijajući presude Petog opštinskog suda u Beogradu P1. 326/02 od 23. novembra 2005. godine i Okružnog suda u Beogradu Gž1. 5061/07 od 24. decembra 2008. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, podnosilac ustavne žalbe je 27. februara 2009. godine Republičkom javnom tužilaštvu podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda. Kako Republičko javno tužilaštvo nije podiglo zahtev za zaštitu zakonitosti, već je stranku uputilo da to sama učini, to je stranka izjavila ovaj vanredni pravni lek. Odlučujući po podnetom zahtevu, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Sgzz. 334/09 od 27. maja 2009. godine izjavljeni zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 404. u vezi člana 421. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
4. Po stavu Ustavnog suda, korišćenjem revizije smatra se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno i kada je izjavljeno na zakonom propisan način. Ovakav pravni stav Suda može se primeniti i kada je u pitanju zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek u parničnom postupku. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje Vrhovnog suda Srbije po vanrednom pravnom leku. Kako je podnosilac ustavne žalbe drugostepenu presudu Okružnog suda u Beogradu Gž1. 5061/07 od 24. decembra 2008. godine primio pre 27. februara 2009. godine, kada se obratio Republičkom javnom tužilaštvu sa predlogom da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda, što nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavnu žalbu izjavio 20. jula 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena u odnosu na presudu Okružnog suda u Beogradu Gž1. 5061/07 od 24. decembra 2008. godine, pa samim tim i u odnosu na osporenu prvostepenu presudu, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić