Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 17 godina i još uvek bio u prvostepenoj fazi. Nedelotvornost i dugi periodi neaktivnosti suda ocenjeni su kao glavni razlog povrede.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1335/2010
07.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vesne Pisarević iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vesne Pisarević i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u pred metu P. 3388/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzmu sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vesna Pisarević iz Sremske Mitrovice je 22. februara 2010. godine , preko punomoćnika, advokata Milice Vidić iz Sremske Mitrovice, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 595/02.

Podnositeljka ustavne žalbe ističe da predmetni parnični postupak traje skoro 15 godina i da za takvo neefikasno postupanje sudova nema opravdanja, uprkos postojanju složenih činjeničnih pitanja u ovom porodičnom sporu. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 3388/10 (predmet je dobio novi broj nakon formiranja nove mreže sudova), te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilja Vesna Pisarević, ovde podnositeljka ustavne žalbe je 27. jula 1995. godine podnela Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici tužbu protiv tuženog Zlatka Pisarevića, radi utvrđenja prava svojine na određenim pokretnim i nepokretnim stvarima po osnovu bračne tekovine. Predmet je zaveden pod brojem P. 855/95.

Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je 27. marta 2007. godine doneo presudu P. 595/02, kojom je: u stavu prvom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da je ona vlasnik po osnovu sticanja u braku sa tuženim na ¼ dela na nepokretnosti upisanoj u ZKUL br. 3818, KO Laćarak, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ona vlasnik za još ¼ dela na navedenoj nepokretnosti; u stavu drugom izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da je ona isključivi vlasnik na pokretnim stvarima bliže opisanim u izreci; u stavu trećem izreke utvrdio da su parnične stranke po osnovu bračne tekovine vlasnici na po ½ dela na pokretnim stvarima bliže opisanim u izreci; u stavu četvrtom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da joj tuženi isplati ½ protivvrednosti za određene pokretne stvari; u stavu petom izreke utvrdio da je tužilja povukla tužbu u delu u kome je tražila da joj tuženi na ime neosnovanog obogaćenja isplati određeni novčani iznos i da joj preda pokretne stvari bliže opisane u izreci; u stavu šestom izreke odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Prvostepena presuda je 10. avgusta 2009. godine otpravljena iz suda.

Odlučujući o žalbi tužilje, Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 4162/2010 od 8. aprila 2010. godine delimično usvojio žalbu i ukinuo prvostepenu presudu u odbijajućem delu prvog stava izreke, četvrtom i šestom stavu izreke, te je vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak u tim delovima, dok je odbio žalbu u preostalom delu i potvrdio prvostepenu presudu u petom stavu izreke. Drugostepeni sud je 22. aprila 2010. godine dostavio Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici spise predmeta.

U ponovnom postupku, predmet je zaveden pod brojem P. 3388/10, a prvo ročište za glavnu raspravu je održano 21. novembra 2012. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe u predmetnom parničn om postupku, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Zakon o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPP), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se od tog datuma primenjivao na ovaj porodični spor, ima sadržinski slične odredbe sa odredbama prethodno navedenog zakona koje se odnose na efikasno postupanje suda, a ostalim odredbama koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari je bilo propisano: da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja i da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.); da je prvostepeni sud dužan da odmah po prijemu rešenja drugostepenog suda zakaže ročište za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda (član 384. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ova parnica pokrenuta 27. jula 1995. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici i da je predmet i dalje u fazi prvostepenog odlučivanja, imajući u vidu da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4162/2010 od 8. aprila 2010. godine ukinuta presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 595/02 od 27. marta 2007. godine u prvom, četvrtom i šestom stavu izreke.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ova parnica do sada traje više od 17 godina i da je još u fazi prvostepenog odlučivanja, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, sedamnaestogodišnje trajanje parnice u konkretnom slučaju ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, a kojih u ovom slučaju nesporno ima (obiman dokazni postupak koji se odnosi na utvrđivanje doprinosa parničnih stranaka u sticanju imovine koja predstavlja bračnu tekovinu) , imajući pri tome u vidu da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela prekomernoj dužini trajanja parnice, ne može prihvatiti da je razumno da postupak traje više od 17 godina , te da se stoga ovako dugo trajanje konkretnog sudskog postupka jedino može pripisati nedelotvornosti nadležnih sudova, pre svega Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici pred kojim se postupak vodio od podnošenja tužbe jula 1995. godine do oktobra 2009. godine, kada su spisi predmeta dostavljeni drugostepenom sudu radi postupanja po žalbi podnositeljke. Činjenice da je presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 595/02 od 27. marta 2007. godine otpravljena parničnim strankama tek nakon dve godine i četiri meseca od dana njenog donošenja i da je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici u ponovnom postupku zakazao prvo ročište za glavnu raspravu tek nakon dve godine i sedam meseci od dana prijema rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4162/2010 od 8. aprila 2010. godine, po oceni Ustavnog suda, nesumnjivo potvrđuju da navedeni prvostepeni sudovi u ovom porodičnom sporu nisu postupali u skladu sa načelom efikasnosti, u smislu odredaba člana 341. stav 1. i člana 384. stav 1. ranije važećeg ZPP.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izre ke naložio Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzm e sve neophodne mere kako bi se predmeti parnični postupak okončao u najkraćem roku.

S obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe nije podnela zahtev za naknadu nematerijalne štete, Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, zaključio da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne pravično zadovoljenje podnositeljke zbog utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7 . Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti