Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 18 godina. Sud je ocenio da tako dugo trajanje postupka nije opravdano, dok je ostale navode žalbe odbio.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1336/2008
01.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radinke Jović iz Maljurevca, opština Požarevac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radinke Jović i utvrđuje da joj je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu broj P. 564/06 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radinka Jović iz Maljurevca, opština Požarevac, je 15. novembra 2008. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Požarevcu pod brojem P. 564/06, kao i protiv presuda Okružnog suda u Požarevcu Gž. 18/07 od 4. septembra 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev. 3416/07 od 10. jula 2008. godine, zbog povrede prava iz čl. 22, 58, 60. i 97. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe tužbom podnetom 13. juna 1990. godine tražila naknadu štete za izgubljeni prihod na parceli koja je eksproprisana rešenjem iz 1987. godine; da je prvostepeni sud doneo presudu P. 564/06 od 7. septembra 2006. godine u korist podnositeljke ustavne žalbe, ali je ista preinačena na štetu podnositeljke osporenom presudom Okružnog suda u Požarevcu Gž. 18/07 od 4. septembra 2007. godine, koja je po reviziji potvrđena osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 3416/07 od 10. jula 2008. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), nije u žalbi precizno navela i obrazložila u čemu se sastoji povreda svakog od Ustavom zajemčenih prava koje je označila u ustavnoj žalbi, osim prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. S obzirom na to da je predmet odlučivanja u postupku koji je prethodio ustavnosudskom postupku bio zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu štete, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe povredu ostalih prava navedenih u ustavnoj žalbi izvodi iz, po njenom mišljenju, izvršene povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Požarevcu P. 564/06 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Radinka Jović, ovde podnositeljka ustavne žalbe, i Desanka Jović su 13. juna 1990. godine podnele tužbu Opštinskom sudu u Požarevcu, radi naknade štete, protiv Javnog preduzeća "Površinski kopovi Kostolac" iz Kostolca.

Prvo ročište za glavnu raspravu je zakazano za 26. jun 1990. godine, te je, s obzirom da tuženi nije pristupio, Opštinski sud u Požarevcu istog dana doneo presudu zbog izostanka P. 1330/90-07. Tuženi je 5. jula 1990. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje, te je prvostepeni sud, na ročištu održanom 14. avgusta 1990. godine, doneo rešenje kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje i presuda P. 1330/90-07 od 26. juna 1990. godine stavlja van snage.

U periodu do donošenja prve meritorne presude Opštinskog suda u Požarevcu P. 344/91-30 od 31. avgusta 1995. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu naknade štete za izgubljeni rod na katastarskoj parceli broj 2592 za 1988, 1989, 1990, 1991, 1992. i 1993. godinu (stav 1. izreke), a u preostalom delu odbačena tužba zbog pravnosnažno presuđene stvari (stav 2.) i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove (stav 3.), prvostepeni sud je zakazao 33 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 19 ročišta i održano, dok ostala zakazana ročišta nisu održana, u najvećoj meri zbog odsustva uredno pozvanog tuženog, kao i zbog sprečenosti postupajućeg sudije (promena postupajućeg sudije, bolest, odsustvo).

Podnositeljka ustavne žalbe je protiv navedene prvostepene presude izjavila žalbu 11. decembra 1995. godine. Okružni sud u Požarevcu je presudom Gž. 10/96 od 10. januara 1996. godine delimično odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u delu stava 2. izreke (stav 1. izreke), dok je istu presudu u stavu 1, u delu stava 2. i u stavu 3. izreke ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak (stav 2.).

Podnositeljka ustavne žalbe je 26. februara 1996. godine izjavila reviziju protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 10/96 od 10. januara 1996. godine, koju je Vrhovni sud Srbije odbio kao neosnovanu presudom Rev. 4095/96 od 26. novembra 1996. godine.

Opštinski sud u Požarevcu je u ponovnom postupku prvo ročište za glavnu raspravu održao 19. marta 1996. godine, te je istog dana doneo rešenje P. 136/96-30 kojim je tužba za naknadu uništenih 10 stabala šljive "požegače" odbačena zbog pravnosnažno presuđene stvari (stav 1. izreke), obustavljen parnični postupak po zahtevu za naknadu štete za izgubljeni rod na katastarskoj parceli broj 2592 KO Maljurevac za 1988, 1989, 1990, 1991, 1992. i 1993. godinu i određeno da se isti ima sprovesti po pravilima vanparničnog postupka (stav 2.), određeno da po pravnosnažnosti rešenja predmet treba ustupiti vanparničnom odeljenju tog suda na dalji postupak (stav 3.) i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav 4.).

Opštinski sud u Požarevcu je 14. maja 1998. godine, u vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti, doneo delimično rešenje P. 293/91-80 kojim je obavezao korisnika eksproprijacije da ranijem vlasniku Radiši Joviću iz Maljurevca (pravnom sledbeniku pok. Desanke Jović) isplati naknadu u iznosu bliže navedenom u tom rešenju (stav 1. izreke), obavezao korisnika eksproprijacije da ranijem vlasniku Radinki Jović iz Maljurevca, ovde podnositeljki ustavne žalbe, isplati naknadu u iznosu bliže navedenom u tom rešenju (stav 2.), obustavio vanparnični postupak po predlogu podnositeljke ustavne žalbe za određivanje naknade za nekorišćenje katastarske parcele broj 2592 upisane u KO Maljurevac, a za 1988, 1989, 1990, 1991, 1992, 1993, 1994, 1995, 1996. i 1997. godinu, jer se isti ima sprovesti po pravilima parničnog postupka (stav 3.), odredio da se po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi parničnom odeljenju tog suda na dalji postupak (stav 4.).

U daljem postupku Opštinski sud u Požarevcu je zakazao 23 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 19 i održano (dva ročišta su odložena na predlog punomoćnika podnositeljke ustavne žalbe, jedno zbog odsustva tuženog, te jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije). Druga prvostepena presuda P. 1440/98-54 je doneta 17. juna 2002. godine, te je obavezan tuženi da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime naknade štete isplati iznose bliže navedene u ovoj presudi (stav 1. izreke), tužbeni zahtev je odbijen za veće traženje od utvrđenog perioda i dosuđenih iznosa, kao i za jedno stablo jabuke za proizvodnju kalem grančica starosti 20 godina u iznosu od 200.000,00 dinara (stav 2.) i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav 3.).

Podnositeljka ustavne žalbe - 23. maja 2003. godine, a tuženi - 6. juna 2003. godine, podneli su žalbe protiv prvostepene presude. Opštinski sud u Požarevcu je rešenjem P. 1440/98-54 od 9. juna 2003. godine odbacio žalbu tuženog kao neblagovremenu, te je tuženi 24. jula 2003. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Okružni sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 862/2003 od 27. avgusta 2003. godine vratio spise predmeta P. 1440/98-54 Opštinskom sudu u Požarevcu, radi utvrđivanja da li je dostava prvostepene presude tuženom bila uredna.

Okružni sud u Požarevcu je 30. decembra 2003. godine doneo rešenje Gž. 1189/2003 kojim su ukinute - presuda Opštinskog suda u Požarevcu P. 1440/98-54 od 17. juna 2002. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i rešenje prvostepenog suda P. 1440/98-54 od 9. juna 2003. godine.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud je zakazao još pet ročišta za glavnu raspravu, od kojih samo jedno ročište nije održano. Opštinski sud u Požarevcu je 18. novembra 2004. godine doneo treću po redu presudu P. 443/04-54 kojom je odbio kao neosnovan precizirani tužbeni zahtev i odredio da svaka stranka snosi svoje troškove.

Podnositeljka ustavne žalbe je 19. maja 2005. godine izjavila žalbu protiv prvostepene presude. Okružni sud u Požarevcu je 30. septembra 2005. godine doneo rešenje Gž. 861/2005 kojim je vratio spise prvostepenom sudu, radi dostavljanja primerka žalbe tuženom na odgovor, te je 24. oktobra 2005. godine ponovo doneo rešenje Gž. 1644/2005 o vraćanju spisa prvostepenom sudu, radi dostavljanja odgovora tuženog na žalbu tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe.

Okružni sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 1827/2005 od 16. februara 2006. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Požarevcu P. 443/04 od 18. novembra 2004. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, Opštinski sud u Požarevcu je do donošenja četvrte po redu prvostepene presude, zakazao i održao tri ročišta za glavnu raspravu, te je 7. septembra 2006. godine doneo presudu P. 564/06-54 kojom je obavezao tuženog da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime naknade štete za izgubljeni prihod isplati iznose bliže navedene u toj presudi (stav 1. izreke), kao i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 764.850,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom izvršenja (stav 2.).

Tuženi je 29. novembra 2006. godine izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u Požarevcu P. 564/06-54 od 7. septembra 2006. godine.

Rešavajući o žalbi, Okružni sud u Požarevcu doneo je osporenu presudu Gž. 18/07 od 4. septembra 2007. godine kojom je usvojio žalbu i preinačio prvostepenu presudu, te odbio tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kao neosnovan i odredio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da je prvostepeni postupak sproveden bez apsolutno bitnih povreda postupka, da je potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, ali da je na tako utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo, s obzirom da je prvostepeni sud utvrdio da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, pripada pravo na naknadu u smislu člana 59a. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, odnosno naknada za korist koju bi ostvarila dotadašnjim načinom korišćenja eksproprisane nepokretnosti, imajući u vidu da je odredbom člana 72. stav 2. poslednjeg Zakona o eksproprijaciji propisana primena ovog zakona i na postupke u kojima do dana stupanja na snagu zakona nije doneta pravnosnažna sudska odluka, te da taj zakon ne sadrži odredbu iz člana 59a, niti sličnu odredbu.

Protiv drugostepene presude podnositeljka ustavne žalbe je 14. novembra 2007. godine izjavila reviziju. Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 10. jula 2008. godine, doneo osporenu presudu Rev. 3416/07 kojom je reviziju odbio kao neosnovanu. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da se drugostepeni sud pogrešno pozvao na odredbe Zakona o eksproprijaciji koje se odnose na postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, koji nije isto što i postupak za naknadu štete koju je tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, tražila, a koja je regulisana odredbama Zakona o obligacionim odnosima; da, međutim, nema osnova za drugačiju odluku, odnosno osnova za usvajanje tužbenog zahteva tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, jer nije ispunjen ni jedan od osnova za naknadu štete propisan odredbama člana 154. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, u periodu za koji je tražila naknadu štete nije ni bila vlasnik eksproprisane nepokretnosti, te nije imala ni pravo da je koristi, pa nema ni pravo da traži naknadu štete zbog nemogućnosti korišćenja ove nepokretnosti na način na koji je to činila pre izvršene eksproprijacije (rešenje o eksproprijaciji je postalo pravnosnažno 7. avgusta 1989. godine kada je nekadašnja parcela tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, postala društvena svojina, a zahtev za naknadu štete je usmeren upravo na period od 1990. do 2000. godine).

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na otklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada; da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći, kao i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine (član 97. stav 1. tačka 7.).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su odredbe člana 154. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99 i 44/99), kojima je propisano: da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, da se za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu odgovara bez obzira na krivicu, kao i da se za štetu bez obzira na krivicu odgovara i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. Takođe su od značaja i odredba člana 4. Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik SRS", br. 40/84, 53/87, 22/89 i 15/90 i "Službeni glasnik RS", broj 6/90), kojom je bilo propisano da nepokretnost na kojoj postoji pravo svojine danom pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji postoje društvena svojina i odredba člana 4. važećeg Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", broj 53/95), kojom je propisano da se danom pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je najpre potrebno ispitati da li je parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način na koji to zahteva navedena odredba Ustava, te da li osporene presude redovnih sudova krše ustavna prava podnositeljke. Ustavni sud konstatuje da su Okružni sud u Požarevcu, rešavajući o žalbi podnetoj protiv prvostepene presude, kao i Vrhovni sud Srbije, odlučujući o izjavljenoj reviziji, utvrdili da je neosnovan tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe kojim je tražila naknadu štete. Ustavni sud pri tome smatra da je Vrhovni sud Srbije, odlučujući o podnetoj reviziji, za svoj stav dao jasne, precizne i logične zaključke, zasnovane na ustavnopravno prihvatljivoj primeni materijalnog prava, te konstatovao da, iako je drugostepeni sud prilikom ocene osnovanosti žalbe i preinačenja prvostepene presude, dao razloge koji nisu prihvatljivi, odnosno, pogrešno se pozvao na odredbe Zakona o eksproprijaciji koje se odnose na postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, koji nije isto što i postupak za naknadu štete koju je tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, tražila, da nema osnova da se tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe usvoji i donese drugačija odluka u ovoj parničnoj stvari, s obzirom da ni jedan od zakonom propisanih razloga za naknadu štete u konkretnom slučaju nije bio ispunjen. Ustavni sud nije pronašao ništa što bi ukazalo da su materijalnopravni propisi proizvoljno ili nepravično primenjeni na štetu podnositeljke ustavne žalbe, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje.

U vezi navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak otpočeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Požarevcu 13. juna 1990. godine, a da je pravosnažno okončan donošenjem osporene presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3416/07 od 10. jula 2008. godine, odnosno da je postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe trajao više od 18 godina.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnositeljku, trajanje sudskog postupka više od 18 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Posebno treba imati u vidu da su u toku postupka donete četiri prvostepene presude, četiri odluke drugostepenog suda kojima je odlučeno o podnetim žalbama, a više puta je drugostepeni sud vraćao spise predmeta prvostepenom sudu pre odlučivanja o podnetim žalbama, radi otklanjanja nedostataka u prethodnom postupku po žalbi. Ustavni sud je ocenio da prvostepeni i drugostepeni sud nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča i da se o pravima stranaka u postupku odluči ažurno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ovo se posebno odnosi na postupanje drugostepenog suda, kao instancionog. Opravdanje za ovako dugo trajanje postupka ne može biti ni okolnost da je ranijim Zakonom o parničnom postupku bila data mogućnost da se predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu neograničeni broj puta. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe nije bitno doprinela dužini trajanja osporenog sudskog postupka, već se uglavnom uredno odazivala na ročišta za glavnu raspravu.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, koje, kao element prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, garantuje strankama zaštitu od neopravdanih odlaganja i odugovlačenja postupka, a donetim sudskim odlukama obezbeđuje delotvornost.

U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnositeljka povredu ovog prava smatra posledicom povrede prava na pravično suđenje. Navodna povreda Ustavom zajemčenog prava na imovinu se, prema shvatanju podnositeljke ustavne žalbe, sastoji u nezakonitom odbijanju njenog tužbenog zahteva za naknadu štete, odnosno pogrešnoj primeni materijalnog prava u pravnosnažno okončanom parničnom postupku. Kako je Ustavni sud prethodno utvrdio da osporenim aktima podnositeljki ustavne žalbe u predmetnom postupku nije povređeno pravo na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, to je ocenjeno da nema osnova za tvrdnju podnositeljke ustavne žalbe o povredi Ustavom garantovanog prava na imovinu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku i odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, dok je u preostalom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

Na osnovu odredbe 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti