Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnog rešenja o dopuni istrage
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Čačku kojim je, u fazi kontrole optužnice, ista vraćena tužiocu radi dopune istrage. Sud je zaključio da osporeni akt predstavlja procesno rešenje, a ne pojedinačni akt.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Marić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16.aprila 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Ljubice Marić izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku Kv. 437/09 Kv. 444/09 od 28. januara 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Ljubica Marić iz Beograda podnela je Ustavnom sudu 22. februara 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Kv. 437/09 Kv. 444/09 od 28. januara 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na pravično suđenje, posebnih prava okrivljenog i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama čl. 21, 22, 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije. Kao odredbe kojima se jemče ljudska i manjinska prava i slobode navedene su i odredbe člana 156. Ustava.
U ustavnoj žalbi je navedeno da „Kv veće preuzima funkciju optužnice koju ima samo OJT i pogrešno primenjuje odredbu člana 273. ZKP tako što nalaže Višem javnom tužiocu da u roku od tri dana stavi zahtev za dopunu istrage ... a sve suprotno čl. 273, 274. i 276. ZKP“. Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su povređena označena ustavna prava, ukine osporeno rešenje i alternativno odbaci „optužnicu Kt. 35/07 OJT Užice od 26. avgusta 2009. godine, vrati predmet na ponovno odlučivanje“ ili obaveže „Kv veće da odluči po prigovoru na optužnicu Kt. 35/07 od OJT Užice od 26. avgusta 2009. godine u najkraćem mogućem roku“.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku Kv. 437/09 Kv. 444/09 od 28. januara 2010. godine, u krivičnom postupku koji se vodi protiv podnositeljke ustavne žalbe kao okrivljene, odlučivano o prigovorima okrivljene i njenog branioca protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Užicu Kt. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine. Osporenim rešenjem je vraćena optužnica Okružnog javnog tužilaštva u Užicu Kt. 35/07 od 26. avgusta 2009. godine i naloženo je Višem javnom tužilaštvu u Užicu da u roku od tri dana stavi zahtev za dopunu istrage, tako što će predložiti saslušanje lica – radnika preduzeća koje je zastupala podnositeljka ustavne žalbe, a na okolnosti sadržine ovlašćenja koja su data punomoćniku, zatim da li su radnjama svog punomoćnika, ovde podnositeljke ustavne žalbe, oštećeni i ako jesu - za koji novčani iznos u izvršnim predmetima Opštinskog suda u Čačku, prilikom prodaje nepokretnosti zastupanih preduzeća.
Ustavni sud konstatuje da je za podizanje optužnice protiv nekog lica dovoljna i osnovana sumnja, kao stepen izvesnosti da je to lice, odnosno okrivljeni, izvršilo krivično delo, koja proizlazi iz do tada prikupljenih dokaza. Rešenjem kojim se odlučuje o prigovoru protiv optužnice ceni se samo da li iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da li je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, a sve činjenice i okolnosti sud utvrđuje i razjašnjava na glavnom pretresu, kada će, po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni, i ako jeste - na koji način je izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Iz ovoga sledi da sudska kontrola optužnice predstavlja postupak stavljanja okrivljenog pod optužbu, odnosno posebnu fazu prethodnog krivičnog postupka. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 273. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list Savezne Republike Jugoslavije“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) propisano da kad veće povodom prigovora utvrdi da postoje pogreške ili nedostaci u optužnici (član 266.) ili u samom postupku, ili da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice, vratiće optužnicu da se zapaženi nedostaci otklone, ili da se istraga dopuni, odnosno sprovede. Ustavni sud je, stoga, u konkretnom slučaju, utvrdio da osporeno rešenje po svojoj prirodi predstavlja procesno rešenje kojim se, u fazi prethodnog krivičnog postupka u smislu odredaba navedenog Zakonika, ceni ispunjenost formalnih uslova za vođenje krivičnog postupka, a ne pojedinačni pravni akt u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, protiv koga se ustavna žalba može podneti.
Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić