Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu izvršnih poverilaca, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje i pravno sredstvo. Sudovi su pogrešno primenili novi Zakon o izvršnom postupku umesto starog, što je uticalo na redosled namirenja i nadležnost za odlučivanje o žalbi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1338/2008
11.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radovana Ostojića i Dragana Ostojića, obojice iz Lipničkog Šora, Dragoslava Glišića iz Kraišnika, Živka Gligorića, Jelene Gligorić i Jovanke Gligorić, svih iz Klubaca, Miloša Đurkovića iz Runjana, Slobodana Spasojevića iz Korenite, Milene Todorović iz Loznice, Milice Milić iz Korenite, Slavice Pavlović iz Runjana, Snežane Ninić iz Trbušnice, Vidoja Savića iz Straže, Borivoja Lukića iz Runjana, Milorada Lukića iz Loznice, Dragana Pavlovića iz Donjih Nedeljica, Mitra Prljića iz Trbušnice, Milojke Ignjatović i Slaviše Ignjatovića, oboje iz Korenite, Snežane Tešić iz Baščeluka, Slađane Pavlović iz Klubaca, Marka Simića iz Trbušnice, Milojka Jevtića iz Klubaca i Milana Pavlovića iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radovana Ostojića, Dragana Ostojića, Dragoslava Glišića, Živka Gligorića, Jelene Gligorić, Jovanke Gligorić, Miloša Đurkovića, Slobodana Spasojevića, Milene Todorović, Milice Milić, Slavice Pavlović, Snežane Ninić, Vidoja Savića, Borivoja Lukića, Milorada Lukića, Dragana Pavlovića, Mitra Prljića, Milojke Ignjatović, Slaviše Ignjatovića, Snežane Tešić, Slađane Pavlović, Marka Simića, Milojka Jevtića i Milana Pavlovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 1260/06 od 21. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1861/08 od 14. oktobra 2008. godine i utvrđuje da su podnosiocima ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Okružnog suda u Šapcu Gž. 1861/08 od 14. oktobra 2008. godine i nalaže se Osnovnom sudu u Loznici da odluči o žalbi (prigovoru) podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 1260/06 od 21. jula 2008. godine.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radovan Ostojić i drugi podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu, odnosno tački 1. izreke ove odluke, su 17. novembra 2008. godine, preko punomoćnika - advokata Dragana B. Filipovića iz Loznice, izjavili ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 1260/06 od 21. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1861/08 od 14. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i zbog povrede „prava na delotvoran pravni lek“ zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava i člana 13. Evropske konvencije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da podnosioci ustavne žalbe kao založni poverioci u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Loznici u predmetu I. 1260/06, nisu uspeli da namire svoja potraživanja prema izvršnom dužniku ni delimično, jer sudovi nisu poštovali zakonom utvrđen redosled namirenja poverilaca, niti su pravilno primenili odredbe o vremenskom važenju Zakona o izvršnom postupku – primenjujući u konkretnom slučaju odredbe novog Zakona o izvršnom postupku, a ne prethodno važećeg Zakona. Navedeno je da je takvim postupanjem, suprotno odredbama člana 103. stav 2. i člana 304. novog Zakona o izvršnom postupku, dovedena u pitanje i pravilnost redosleda namirenja u izvršnom postupku. Pored toga je navedeno da su sudovi određenim poveriocima priznali i dvostruke troškove postupka, iako ih oni nisu bili opredelili u skladu sa zakonom, kao i da je rešenje o izvršenju I. 896/04 od 3. decembra 2004. godine, koje je upisano u intabulacionu knjigu koja je prestala da važi 6. maja 2003. godine, stupanjem na snagu Katastra nepokretnosti za Opštinu Loznica, dobilo prvenstvo namirenja u odnosu na rešenje o izvršenju I. 836/05 od 23. avgusta 2005. godine u kome su oni bili poverioci. Podnosioci su predložili da Sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava zajemčena je svakome jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju, kao i spis predmeta Opštinskog suda u Loznici I. 1260/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Poverioci Milan Tejić i drugi su pred Opštinskim sudom u Loznici pokrenuli postupak izvršenja protiv izvršnog dužnika DP „FAK“ iz Loznice, prodajom nepokretnosti dužnika. Postupajući po njihovom predlogu Opštinski sud u Loznici je doneo rešenje o izvršenju I. 896/04 od 3. decembra 2004. godine. Nakon toga, drugi poverioci (ukupno je bilo 149 u predmetnom izvršnom postupku), među kojima i ovde podnosioci ustavne žalbe, podnosili su predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „FAK“ iz Loznice, prodajom nepokretnosti dužnika, čime su stupili u već započeti postupak izvršenja, određen rešenjem o izvršenju I. 896/04 od 3. decembra 2004. godine.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 1260/06 od 21. jula 2008. godine namirena su potraživanja izvršnih poverilaca po pravnosnažnim i izvršnim rešenjima iz iznosa od 20.220.763,33 dinara, dobijenog javnom prodajom nepokretnosti dužnika DP „FAK“ iz Loznice koja je održana 10. marta 2008. godine, i to: u stavu 1. izreke - troškovi postupka izvršenja i naknadno nastali troškovi postupka izvršenja (taksativno navedena rešenja o izvršenju); u stavu 2. izreke - potraživanje izvršnog poverioca Milisava Gajića po rešenju I. 887/05 od 17. avgusta 2005. godine, u ukupnom iznosu od 1.411.684,44 dinara i naknadno nastali troškovi postupka izvršenja posle donošenja navedenog rešenja, u ukupnom iznosu od 267.250 dinara; u stavu 3. izreke - potraživanja izvršnih poverilaca po rešenju I. 1035/04 od 20. januara 2005. godine; u stavu 4. izreke - potraživanja izvršnih poverilaca po rešenju I. 495/04 od 23. marta 2005. godine; u stavu 5. izreke - potraživanja izvršnih poverilaca po rešenju I. 545/04 od 23. marta 2005. godine; u stavu 6. izreke - potraživanja izvršnih poverilaca po rešenju I. 628/04 od 23. marta 2005. godine; u stavu 7. izreke - potraživanja izvršnih poverilaca po rešenju I. 44/04 od 23. marta 2005. godine; u stavu 8. izreke potraživanja izvršnih poverilaca po rešenju I. 282/05 od 23. marta 2005. godine; u stavu 9. izreke - potraživanja izvršnih poverilaca po rešenju I. 313/05 od 23. marta 2005. godine; u stavu 10. izreke - potraživanja izvršnih poverilaca po rešenju I. 1310/04 od 28. septembra 2005. godine. Stavom 11. izreke rešenja odbijen je kao neosnovan zahtev založnog poverioca Republike Srbije - Ministarstva finansija, Poreske uprave – Filijale Loznica od 2. aprila, 15. maja i 18. jula 2008. godine, da saglasno članu 141. Zakona o izvršnom postupku ima pravo prioriteta namirenja svojih potraživanja u odnosu na ostale izvršne i založne poverioce i predlog kupca Građevinskog preduzeća „Euroimpex“ d.o.o. iz Loznice od 17. jula 2008. godine da se iz iznosa dobijenog prodajom nepokretnosti dužnika, a koji je navedeni kupac uplatio na račun depozita Opštinskog suda u Loznici, prvenstveno namiri Republička uprava javnih prihoda – Filijala Loznica.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je u ovom predmetu prvo bilo doneto rešenje o izvršenju I. 896/04 od 3. decembra 2004. godine, u korist poverilaca Milana Tejića i drugih prodajom nepokretnosti dužnika, radi namirenja njihovih novčanih potraživanja po pravnosnažnim izvršnim naslovima. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, donet je veći broj rešenja o izvršenju po kojima se pristupilo postupku izvršenja. Dalje je navedeno da je rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 1260/06 od 4. aprila 2008. godine predata u svojinu i državinu kupcu nepokretnost izvršnog dužnika DP „FAK“ iz Loznice na katastarskoj parceli 2259/5, koja je prodata na ročištu za javnu raspravu 10. marta 2008. godine i preneto pravo korišćenja dela navedene parcele koji se nalazi ispod opisanog objekta i dela koji je potreban za njegovu redovnu upotrebu i održavanje za iznos od 20.220.763,33 dinara. Dalje je navedeno da je rešenje o predaji nepokretnosti kupcu postalo pravnosnažno, kao i da se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe čl. 140. i 141. novog Zakona o izvršnom postupku, zbog toga što se namiruju izvršni poverioci koji su postupak pokrenuli u vreme kada su se primenjivale odredbe novog Zakona o izvršnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine. Opštinski sud u Loznici je zatim u obrazloženju rešenja detaljno dao razloge koji su ga rukovodili prilikom određivanja namirenja troškova postupka koji su obračunati prema vrednosti spora, važećoj Advokatskoj tarifi i broju izvršnih poverilaca koje zastupaju punomoćnici. Takođe je navedeno da su posle namirenja troškova postupka izvršenja, namirena potraživanja izvršnih poverilaca po rešenjima o izvršenju saglasno odredbama člana 141. Zakona o izvršnom postupku. Prvostepeni sud je istakao da se u ovom postupku namirenja, iz iznosa koji je dobijen prodajom samo jednog dela nepokretnosti izvršnog dužnika, saglasno odredbama člana 141. Zakona o izvršnom postupku neće prioritetno namirivati poverioci iz predmeta I. 836/05 po rešenju o izvršenju od 23. avgusta 2005. godine, niti založni poverilac Poreska uprava – Filijala Loznica, zbog toga što su određeni izvršni poverioci stekli pravo na namirenje prema redosledu kako su pokrenuli postupak izvršenja. Rešenje o izvršenju I. 869/04 od 3. decembra 2004. godine je prvo doneto u ovom izvršnom postupku i upisano u intabulacionu knjigu tog suda. Na taj način su poverioci označeni u tom rešenju stekli pravo prvenstva namirenja u odnosu na ostale poverioce koji su posle toga pristupali postupku izvršenja. Takođe je navedeno da su izvršni poverioci stekli pravo namirenja onim redosledom kako su pokretali postupak izvršenja, što znači po datumima kako su podnosili predloge za izvršenje i kada su doneta rešenja o izvršenju, redosledom kako su pristupali postupku izvršenja koji je određen rešenjem I. 896/04 od 3. decembra 2004. godine. Prvostepeni sud je istakao i to da je kroz prodaju bio ostvaren veći iznos sredstava, sud bi pratio redosled donošenja rešenja o izvršenju i njihovog upisa u intabulacionu knjigu koja je javna knjiga, kao i upisa u katastarsku knjigu, pa bi se tako prvo namirivali založni poverioci po rešenju o izvršenju I. 836/05 od 23. avgusta 2005. godine, ovde podnosioci ustavne žalbe, pa zatim izvršni poverioci koji su kasnije pokrenuli postupak izvršenja. U pravnoj pouci je navedeno da se protiv tog rešenja može izjaviti žalba Okružnom sudu u Šapcu u roku od tri dana od dana prijema rešenja.

Postupajući po žalbama izvršnih poverilaca, među kojima i ovde podnosilaca ustavne žalbe, Okružni sud u Šapcu je osporenim rešenjem Gž. 1861/08 od 14. oktobra 2008. godine odbio sve izjavljene žalbe kao neosnovane i potvrdio rešenje o namirenju Opštinskog suda u Loznici I. 1260/06 od 21. jula 2008. godine. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da su neosnovani navodi žalbe založnih poverilaca (ovde podnosilaca ustavne žalbe) da je prvostepeni sud dvostruko namirio izvršne poverioce sa troškovima izvršnog postupka, jer osim te konstatacije, žalba ne sadrži konkretne navode na koje se izvršne poverioce to odnosi, te se u tom delu prvostepeno rešenje ne može ni ispitati, kao i da Okružni sud u Šapcu nije utvrdio da je prvostepeni sud dvostruko dosudio troškove postupka izvršenja pojedinim izvršnim poveriocima. Dalje je navedeno da je prvostepeni sud izneo konkretne činjenice o tome koje troškove i u kojim iznosima je dosudio izvršnim poveriocima, odnosno za angažovanje punomoćnika, kao i da to što nije navedena vrednost predmeta postupka izvršenja, ne predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog i izvršnog postupka. Okružni sud u Šapcu nije prihvatio ni navode istaknute u žalbi da on nije stvarno nadležan za odlučivanje o izjavljenim žalbama zbog toga što je postupak započet po odredbama starog Zakona o izvršnom postupku. Kao razlog za takvo odlučivanje, Okružni sud u Šapcu je istakao da je postupak izvršenja započet po odredbama starog Zakona o izvršnom postupku, ali da je tom postupku izvršeno pripajanje postupaka izvršnih poverilaca koji su pokrenuli postupak izvršenja nakon početka primene novog Zakona o izvršnom postupku. Takođe je navedeno i da su izvršni poverioci koji su podneli predlog za izvršenje u vreme važenja starog Zakona o izvršnom postupku uglavnom namireni, kao i da se postupak izvršenja sprovodi po odredbama jednog zakona i to novog Zakona o izvršnom postupku, a ne, kako to navode žalioci, po odredbama dva procesna zakona. Odgovarajući dalje na navode iz žalbe, Okružni sud u Šapcu je istakao da je prvostepeni sud pravilno utvrdio redosled namirenja poverilaca. Takođe, po mišljenju Okružnog suda u Šapcu, nisu od značaja ni navodi u kojima je istaknuto da prava upisana u zemljišne knjige nisu mogla imati prvenstvo u postupku izvršenja u odnosu na prava upisana u katastar nepokretnosti, pošto su zemljišne knjige prestale da važe nakon stupanja na snagu navedenog katastra, jer žalioci nisu naveli kada je prestala važnost zemljišnih (intabulacionih) knjiga, odnosno kada je stupio na snagu katastar nepokretnosti u koji je upisana nepokretnost koja je predmet izvršenja i gde je trebalo izvršiti zabeležbu založnog prava. Okružni sud u Šapcu je konstatovao da prvostepeni sud nije učinio nijednu od bitnih povreda odredaba parničnog postupka, da je činjenično stanje pravilno utvrđeno i da je pravilno primenjena odredba člana 140. Zakona o izvršnom postupku.

4. Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) (u daljem tekstu: novi ZIP) i odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) (u daljem tekstu: ZIP iz 2000. godine).

Odredbama ZIP iz 2000. godine bilo je propisano: da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a da o prigovoru odlučuje veće trojice sudija istog suda (član 6. stav 1.); da se protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen (član 8.); da se prodaja nepokretnosti, kao i namirenje poverioca, vrši po odredbama ovog zakona o izvršenju na nepokretnosti (član 131.); da se posle upisa rešenja o izvršenju ne može za namirenje drugog potraživanja istog ili drugog poverioca sprovesti poseban postupak izvršenja na istoj nepokretnosti, kao i da poverilac za čije je potraživanje docnije određeno izvršenje na istoj nepokretnosti stupa u već pokrenuti izvršni postupak (član 139. st. 1. i 2.); da sud pristupa namirenju po pravnosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu (član 161.); da se iz iznosa dobijenog prodajom namiruju prvenstveno, i to sledećim redom - troškovi izvršnog postupka, dažbine dospele za poslednju godinu, koje terete prodatu nepokretnost, potraživanje po osnovu zakonskog izdržavanja, potraživanje po osnovu naknade štete nastale usled oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja, potraživanje po osnovu radnog odnosa zaposlenog kod preduzetnika, odnosno drugog fizičkog lica koje obavlja delatnost i potraživanje doprinosa za socijalno osiguranje dospela za poslednju godinu i to bez obzira da li su ta potraživanja obezbeđena založnim pravom na prodatoj nepokretnosti, da se potraživanja iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana namiruju ako su prijavljena najdocnije na ročištu za prodaju i ako se dokazuju izvršnom ispravom (član 163.); da se po namirenju potraživanja iz člana 163. ovog zakona, namiruju potraživanja obezbeđena založnim pravom, potraživanja poverilaca po čijem je predlogu određeno izvršenje i naknada za lične službenosti i stvarne terete koji se prodajom gase, da se poverioci iz stava 1. ovog člana namiruju po redu sticanja založnog prava i prava na namirenje poverilaca koji su predložili izvršenje, odnosno po redu upisa u javnu knjigu ličnih službenosti i stvarnih tereta, da se troškovi i kamate za poslednje tri godine do donošenja rešenja o predaji nepokretnosti kupcu, određeni izvršnom ispravom, namiruju po istom redu kao i glavno potraživanje, kao i da se posle namirenja potraživanja iz stava 1. ovog člana, namiruju potraživanja navedena u članu 163. stav 1. tač. 2) i 3). ovog zakona, za vreme za koje se namiruju po tim odredbama (član 164.).

Odredbama novog ZIP, koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, je propisano: da su pravni lekovi u postupku izvršenja i obezbeđenja žalba i prigovor, kao i da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena (član 12. st. 1. i 2.); da o žalbi odlučuje drugostepeni sud, osim u slučaju iz člana 19. st. 1. i 2. ovog zakona (član 14.); da se posle upisa rešenja o izvršenju ne može za namirenje drugog potraživanja istog ili drugog izvršnog poverioca sprovesti poseban postupak izvršenja na istoj nepokretnosti, kao i da izvršni poverilac za čije je potraživanje kasnije određeno izvršenje na istoj nepokretnosti stupa u već pokrenut izvršni postupak (član 103. st. 1. i 2.); da sud pristupa namirenju po pravosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu (član 138.); da se iz iznosa dobijenog prodajom namiruju prvenstveno, i to sledećim redom - troškovi izvršnog postupka, potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, ako se dokazuju izvršnom ispravom i ako su prijavljena najdocnije na ročištu za prodaju (član 140.); da se po namirenju potraživanja iz člana 140. ovog zakona, namiruju poreske i druge dažbine koje opterećuju nepokretnost u poslednjoj godini, potraživanja po osnovu naknade štete nastale usled oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja, potraživanja po osnovu radnog odnosa zaposlenog kod preduzetnika, odnosno drugog fizičkog lica koje obavlja delatnost i potraživanja doprinosa za socijalno osiguranje koja su dospela, bez obzira na to da li su obezbeđena založnim pravom na prodatoj nepokretnosti, potraživanja obezbeđena založnim pravom, potraživanja naknade za lične službenosti i stvarne terete koji se prodajom gase, ako su nastali pre pokretanja izvršnog postupka i potraživanja izvršnih poverilaca po čijem je predlogu određeno izvršenje, da se založni poverioci, namiruju po redu sticanja založnog prava, a poverioci naknade za lične službenosti i stvarne terete po redu upisa u javnu knjigu, kao i da se troškovi i kamate za poslednje tri godine do donošenja rešenja o predaji nepokretnosti kupcu, određeni izvršnom ispravom, namiruju po istom redu kao i glavna potraživanja, te da se potraživanja iz stava 1. tač. 1), 2), 3) i 5) ovog člana namiruju ako su prijavljena najdocnije na ročištu za prodaju nepokretnosti i ako se kao dokaz priloži izvršna isprava (član 141.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) (član 304.).

5. Ustavni sud je u sprovedenom postupku po ustavnoj žalbi, kao prethodno razmatrao pitanje da li rešenje suda kojim se namiruju poverioci u toku izvršnog postupka predstavlja pojedinačni akt koji može biti osporen u postupku zaštite Ustavom zajemčenih prava. U vezi toga, Ustavni sud pre svega napominje da se okončanjem parničnog postupka ne ostvaruje uvek potpuna pravna zaštita subjektivnih prava, jer ako se tuženi ne ponaša na način na koji je obavezan pravnosnažnom kondemnatornom presudom, tužilac nema ovlašćenje da se namiri putem samopomoći. Namirenje se tada odvija kroz sudski izvršni postupak. Specifičnost izvršnog postupka se ogleda u tome što on nema za cilj meritorno rešenje spora, već se izvršni postupak redovno vodi pošto je spor na autoritativan i konačan način već rešen i pošto je dužnik već obavezan na određeno ponašanje. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropske komisije za ljudska prava, koja je odlučujući o primenjivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključila da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja pravnosnažne presude nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (videti odluku u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84). Na takvom stanovištu je i praksa Ustavnog suda (videti Odluku Už – 87/2007 od 17. decembra 2009. godine). Ipak, u izvršnom postupku može doći do nesprovođenja ili odugovlačenja izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka iz razloga koji nemaju osnov u zakonskim propisima i u takvoj pravnoj situaciji podnosiocu ustavne žalbe se mora pružiti zaštita zajemčena Ustavom (videti odluku Evropskog suda u predmetu Freilinger and Others protiv Austrije, broj aplikacije 4533/02 od 9. februara 2006. godine). U slučaju koji je predmet ove ustavne žalbe, sudovi su prilikom namirenja poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom nepokretnosti dužnika utvrdili da nema dovoljno sredstava da bi se namirili svi poverioci među kojima i ovde podnosioci ustavne žalbe. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je stao na stanovište da i rešenjem kojim se namiruju poverioci u toku izvršnog postupka mogu biti povređena ili uskraćena prava zajemčena Ustavom, te da takav akt može biti predmet odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi. U protivnom bio bi obesmišljen i parnični postupak koji mu je prethodio, upravo zbog toga što je cilj izvršnog postupka upodobljavanje faktičkog stanja sa pravnim, koje je utvrđeno u pravnosnažno okončanom parničnom postupku.

6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredaba člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, te polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti i relevantnih odredaba zakona, Ustavni sud konstatuje, sledeće:

Iz odredaba člana 139. st. 1. i 2. ZIP iz 2000. godine proizlazi da u postupku izvršenja prodajom nepokretnosti dužnika, nakon zabeležbe rešenja o izvršenju na nepokretnosti na predlog jednog poverioca, a na osnovu sudskog rešenja o izvršenju, za namirenje drugog potraživanja istog ili drugog poverioca ne može se sprovoditi poseban postupak izvršenja na istoj nepokretnosti (takvo rešenje je preuzeo i novi ZIP - član 103. st. 1. i 2.), već će sud doneti novo rešenje o izvršenju, s tim što se poseban postupak izvršenja neće sprovoditi, već se novi poverioci samo pridružuju već pokrenutom izvršnom postupku i svojim potraživanjima učestvuju u postupku namirenja. U konkretnom slučaju, postupak izvršenja na nepokretnosti dužnika započet je po odredbama ranije važećeg zakona, i to 10. avgusta 2004. godine po predlogu poverilaca Milana Tejića i drugih, na osnovu koga je Opštinski sud u Loznici 3. decembra 2004. godine doneo rešenje o izvršenju I. 896/04. Nakon donošenja navedenog rešenja i izvršene zabeležbe rešenja o izvršenju u javne knjige, sva izvršenja koja su predložili drugi poverioci na istoj nepokretnosti, pa tako i oni koji su to učinili u vreme kada je na snagu stupio novi zakon, morala su se u smislu člana 103. st. 1. i 2. novog ZIP nastaviti po odredbama ranije važećeg zakona. Takvo zakonsko rešenje je propisano odredbom člana 304. novog ZIP, kojom je određeno da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ZIP iz 2000. godine. Činjenica da su izvršni poverioci koji su podneli predlog za izvršenje u vreme važenja prethodnog Zakona o izvršnom postupku „uglavnom namireni“, kako je to navedeno u obrazloženju osporenog akta drugostepenog suda, ne može imati uticaj na vremensko važenje zakona.

Posledica primene pogrešnog zakona ogleda se i u krajnjem ishodu izvršnog postupka. Naime, odredbama čl. 163. i 164. ZIP iz 2000. godine, te čl. 140. i 141. novog ZIP, utvrđen je postupak prvenstvenog namirenja i redosled namirenja ostalih potraživanja u postupku izvršenja prodajom nepokretnosti. Različita regulativa dva zakona se, pored ostalog, odnosi i na obim isplate potraživanja doprinosa za socijalno osiguranje. Naime, ZIP iz 2000. godine je propisivao da se namiruju potraživanja doprinosa za socijalno osiguranje dospela za poslednju godinu, dok u novom ZIP takvo vremensko ograničenje nije propisano. Posledica navedenog je to da su određeni poverioci, među kojima i podnosioci ustavne žalbe, dovedeni u poziciju da njihova potraživanja ne mogu biti namirena, upravo zbog obima namirenja dospelih potraživanja doprinosa za socijalno osiguranje koja se namiruju pre njihovih potraživanja.

Pored toga, ZIP iz 2000. godine, kao zakon na osnovu koga je trebalo da budu doneta osporena rešenja, je propisivao i da o prigovoru protiv rešenja odlučuje veće trojice sudija istog suda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je novim ZIP predviđena žalba kao pravni lek, o kojoj odlučuje viši sud u veću sastavljenom od troje sudija. Istina, takva izmena u odnosu na odredbe ranije važećeg zakona je nastala kao posledica potrebe da se strankama pruži pouzdanija pravna zaštita, jer kontrolu pravilnosti i zakonitosti sudske odluke, umesto istog – prvostepenog suda, vrši drugostepeni sud. Međutim, bez obzira na to što su izmene zakona usmerene na podizanje nivoa zaštite u izvršnom postupku, činjenica da je Okružni sud u Šapcu odlučivao u drugom stepenu umesto tročlanog veća Opštinskog suda u Loznici, govori da o pravnom leku protiv prvostepenog rešenja nije odlučivao stvarno nadležan sud, što je, po oceni Ustavnog suda, dovoljno da se utvrdi povreda Ustavom zajemčenih prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo.

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud konstatuje da je u sudskom postupku neophodno otkloniti svaku neizvesnost u pogledu toga po kom će se procesnom zakonu postupak voditi. To mora biti jasno svakom učesniku u postupku, bilo u trenutku pokretanja postupka, bilo u trenutku stupanja na snagu, odnosno primene novog procesnog zakona donetog za vreme trajanja postupka. Pogrešan stav sudova u vezi vremenskog važenja zakona imao je za posledicu nastanak pravne nesigurnosti u izvršnom postupku, uzrokujući time i povredu Ustavom garantovanog prava na pravično suđenje.

7. Saglasno izloženom i odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te utvrdio da su rešenjima Opštinskog suda u Loznici I. 1260/06 od 21. jula 2008. godine i Okružnog suda u Šapcu Gž. 1861/08 od 14. oktobra 2008. godine povređena prava podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1861/08 od 14. oktobra 2008. godine i određivanjem da Osnovni sud u Loznici donese novu odluku o žalbi koju su podnosioci ustavne žalbe izjavili protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 1260/06 od 21. jula 2008. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, zaključio da ovu odluku zbog njenog značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, odnosno ljudskih prava i građanskih sloboda, objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

8. Na osnovu iznetog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti