Odluka Ustavnog suda o pravu na pristup sudu u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je odbacivanjem tužbe podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje. Isključenje upravnog spora u postupku izrade katastra ne odnosi se na poseban postupak za oglašavanje upravnog akta ništavim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1339/2009
02.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Firanji Tamaša iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. novembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Firanji Tamaša i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije U. 8389/08 od 9. aprila 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom članom 32. stav. 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog suda Srbije U. 8389/08 od 9. aprila 2009. godine i određuje da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1592/08 od 25. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Firanji Tamaš iz Novog Sada podneo je 17. jula 2009. godine, preko punomoćnika Šipoš Tibora, advokata iz Bečeja, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 8389/08 od 9. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je Vrhovni sud Srbije, odbacivanjem njegove tužbe, uskratio sudsku zaštitu protiv rešenja upravnih organa. Dalje je naveo da je pogrešan stav Vrhovnog suda Srbije u osporenom rešenju da je odredbom člana 68. Zakona o državnom premeru i katastru propisano da se u ovim stvarima ne može voditi upravni spor. Prema mišljenju podnosioca ustavne žalbe, ovde se ne odlučuje o stvarima iz tog materijalnog propisa, već se odlučuje o stvarima iz Zakona o opštem upravnom postupku, da li se radi o ništavom upravnom aktu ili ne. Podnosilac stoga smatra da navedeni materijalni propis ne isključuje mogućnost vođenja upravnog spora. Predložio je da Ustavni sud poništi osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije ili da poništi prvostepeni upravni akt, pošto je tim aktom povređeno njegovo pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Vrhovnog suda Srbije U. 8389/08 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Novi Sad (u daljem tekstu: Komisija) je 5. novembra 2008. godine donela rešenje broj 951-5-774/06 kojim je odbila kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za oglašavanje ništavim zapisnika Komisije broj 951-5-774/06 od 21. avgusta 2006. godine i od 11. juna 2006. godine, u delu u kome je na porodičnoj stambenoj zgradi, koja je izgrađena na katastarskoj parceli broj 2361, u listu nepokretnosti privremeni broj 1739, KO Novi Sad 2, upisana državina.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1592/08 od 25. novembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Komisije broj 951-5-774/06 od 5. novembra 2008. godine. U pouci o pravnom leku je navedeno da je to rešenje konačno i da se protiv istog ne može voditi upravni spor.

Podnosilac ustavne žalbe je 17. decembra 2008. godine podneo tužbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1592/08 od 25. novembra 2008. godine.

Vrhovni sud Srbije je 9. aprila 2009. godine doneo osporeno rešenje U. 8389/08 kojim je odbacio tužbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1592/08 od 25. novembra 2008. godine. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, je navedeno: da se u konkretnom slučaju radi o stvari u postupku izrade katastra nepokretnosti i upisu prava državine na objektu koji je izgrađen na katastarskoj parceli broj 2361; da imajući u vidu da se prema odredbama člana 9. stav 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 46/96), upravni spor ne može voditi protiv akata donesenih u stvarima o kojima se po izričitoj odredbi zakona ne može voditi upravni spor, a da je odredbom člana 68. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br. 83/92 .... 101/05), to izričito i propisano, sud nalazi da je tuženi organ u obrazloženju osporenog rešenja pravilno naveo da je doneto rešenje konačno u upravnom postupku i da se protiv istog ne može pokrenuti upravni spor; da je iz napred iznetih razloga Vrhovni sud Srbije primenom odredbe člana 28. stav 1. tačka 5) Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu rešenja i odbacio tužbu kao nedozvoljenu.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 258. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) (u daljem tekstu: ZUP) propisano je: da se rešenje može u svako doba oglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca (stav 1.); da se rešenje može oglasiti ništavim u celini ili delimično (stav 2.); da je protiv rešenja kojim se neko rešenje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca za oglašavanje rešenja ništavim dopuštena žalba, a da ako nema organa koji rešava po žalbi, protiv tog rešenja može se neposredno pokrenuti upravni spor (stav 3.).
Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 46/96), koji je bio na snazi u vreme podnošenja zahteva za oglašavanje akta ništavim, bilo je propisano: da u upravnim sporovima sudovi odlučuju o zakonitosti akata kojima državni organi i preduzeća ili druge organizacije koje vrše javna ovlašćenja rešavaju o pravima ili obavezama fizičkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka u pojedinačnim upravnim stvarima (član 1.); da se upravni spor ne može voditi protiv akata donesenih u stvarima o kojima se po izričitoj odredbi zakona ne može voditi upravni spor (član 9. stav 1. tačka 2)); da će sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da je reč o stvari o kojoj se po izričitoj odredbi zakona ne može voditi upravni spor (član 28. stav 1. tačka 5)); da na ništavost upravnog akta sud pazi po službenoj dužnosti (član 39. stav 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno ovom ustavnom odredbom.

Po nalaženju Ustavnog suda, obrazloženje osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije se temelji na ustavnopravno neprihvatljivom tumačenju propisa koji su od značaja za rešavanje sporne pravne stvari. Naime, Vrhovni sud Srbije je odbacio tužbu podnosioca primenom odredbe člana 28. stav 1. tačka 5) tada važećeg Zakona o upravnim sporovima, sa obrazloženjem da je u konkretnom slučaju reč o stvari o kojoj se po izričitoj odredbi tada važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima zakona nije mogao voditi upravni spor. Po oceni Ustavnog suda, činjenica što je, eventualno, bio isključen upravni spor u stvari u kojoj je odlučeno aktom čije se oglašavanje ništavim traži, nije imalo značaja u pogledu dopuštenosti upravnog spora o zakonitosti rešenja iz člana 258. ZUP. Naime, rešenjem iz člana 258. ZUP odlučuje se o osobenoj upravnoj stvari - o postojanju nekog od razloga ništavosti navedenih u članu 257. Zbog prirode i težine tih razloga, na koje inače pazi i sud po službenoj dužnosti, Ustavni sud nalazi da se protiv rešenja donetog u smislu člana 258. ZUP mogao voditi upravni spor i u slučajevima kada je u stvari o kojoj je odlučeno aktom čije se oglašavanje ništavim traži upravni spor inače bio isključen. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 198. stav 2. Ustava utvrđeno da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita, te da je u konkretnom slučaju konačnim pojedinačnim aktom odlučivano o na zakonu zasnovanom interesu podnosioca ustavne žalbe da se akt oglasi ništavim. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije kojim je podnosiočeva tužba odbačena kao nedozvoljena, povređeno njegovo pravo na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučujući kao u tački 1. izreke.

S obzirom na to da je podnosilac u ustavnoj žalbi jedino osporio rešenje Vrhovnog suda Srbije U. 8389/08 od 9. aprila 2009. godine, Ustavni sud nije odlučivao o zahtevu podnosioca ustavne žalbe da se poništi prvostepeni upravni akt zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 8389/08 od 9. aprila 2009. godine, uz određivanje da Upravni sud donese novu odluku o tužbi tužioca, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o pravu na pristup sudu u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti