Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi radi naknade štete zbog manje isplaćene plate

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu civilnog lica na službi u vojsci radi naknade štete zbog manje isplaćene plate. Sud je utvrdio da nije bilo povrede prava na pravično suđenje, jer se zakonitost pojedinačnog akta o plati ocenjuje u upravnom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Stojković iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljiljane Stojković izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1727/07 od 26. juna 2008. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Gž1. 2200/06 od 21. februara 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Stojković iz Jagodine je 17. novembra 2008. godine, preko punomoćnika, advokata Milana Cvetkovića iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, ustavnog načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i ustavnog načela vladavine prava utvrđenog članom 3. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe podnela Opštinskom sudu u Ćupriji tužbu protiv Državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane – garnizonsko mesto Ćuprija, radi naknade materijalne štete koja joj je pričinjena uskraćivanjem isplate plate u punom iznosu zbog nepravilnog određivanja vrednosti boda i nepravilnog postupanja nadležnog organa prilikom obračuna plate u skladu sa važećim propisima; da je u postupku odlučivanja po tužbi primenjen obrazac koji je stvoren na sastanku zastupnika tužene, sa jedne strane i predsednika Vrhovnog suda Srbije i predsednika građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, sa druge strane, a ne Zakon o sudijama, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o parničnom postupku i Zakon o radu; da je na sastanku na kome su prisustvovali sudija Vrhovnog suda Srbije, predsednik građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, predsednik Drugog opštinskog suda u Beogradu i zastupnik tužene, "postignut dogovor o načinu odlučivanja o tužbenim zahtevima profesionalnih vojnih lica i civilnih lica na službi u vojsci"; da je održavanjem sastanka i postizanjem dogovora između sudija Vrhovnog suda Srbije i zastupnika tužene, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na nepristrasno suđenje; da ministar odbrane nije uvek određivao vrednost boda, a što je bio dužan da učini u skladu sa odredbom člana 52. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima; da je, u cilju zaštite navedenih prava, veliki broj profesionalnih vojnih i civilnih lica na službi u vojsci pokrenulo parnične postupke pred prvostepenim sudovima u Republici Srbiji, te da je i usvojeno 910 tužbenih zahteva od strane prvostepenih sudova; da su "posledica dogovora" osporeni pojedinačni akti, iako pre toga postoji potvrđenih 12 prvostepenih presuda kojima se tužena obavezuje na naknadu štete; da su osporene presude u suprotnosti sa pravnim shvatanjem građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 31. maja 2005. godine. Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud poništi osporene presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene pojedinačne akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 28. jula 2005. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Ćupriji protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstva odbrane – garnizonsko mesto Ćuprija, radi naknade materijalne štete koja joj je pričinjena uskraćivanjem plate u punom iznosu, zbog nepravilnog određivanja vrednosti koeficijenta i nepravilnog postupanja nadležnog organa prilikom obračuna plate u skladu sa važećim propisima, za period od 16. avgusta 2002. godine do 10. maja 2005. godine.

Opštinski sud u Ćupriji je presudom P1. 259/05 od 18. maja 2006. godine usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da, na ime naknade materijalne štete koja je tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, pričinjena uskraćivanjem plate u punom iznosu zbog nepravilnog određivanja vrednosti koeficijenta i nepravilnog postupanja nadležnog organa prilikom obračuna plate u skladu sa važećim propisima, za period od 16. avgusta 2002. godine do 10. maja 2005. godine, isplati iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Okružni sud u Jagodini je, postupajući po žalbi zakonskog zastupnika tužene od 31. maja 2006. godine, osporenom presudom Gž1. 2200/06 od 21. februara 2007. godine preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kao neosnovan. U obrazloženju drugostepene presude je, između ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbu člana 87. Zakona o Vojsci Jugoslavije, kojom je propisano da Savezna vlada, odnosno Savet ministara propisuje platu i druga primanja profesionalnih vojnika i civilnih lica u vojsci Jugoslavije; da je Savezna vlada utvrđivala visinu plata profesionalnim pripadnicima vojske Srbije i Crne Gore i civilnim licima u Vojsci prema činu i položajnoj grupi; da korisnici saveznog budžeta mogu ostvarivati obaveze na teret sredstava istog budžeta u granicama raspoređenih sredstava za određene namene do kraja godine za koju je budžet donesen; da je utvrđivanje plata u Vojsci u prethodnim godinama vršeno u skladu sa odobrenim sredstvima za te namene i saveznim budžetom, zbog čega je Zakon o budžetu lex specialis u odnosu na Zakon o Vojsci Srbije i Crne Gore, a da je član 75. Zakona o Vojsci samo osnov za obračun plata, koja odredba nije neposredno primenjivana, kao i da tužilja akt o prijemu i raspoređivanju kojim joj je i određen broj bodova nije osporavala u upravnom postupku; da je prvostepeni sud zauzeo pogrešan stav kada je našao da tužilji pripada razlika u plati, te da je stoga pogrešno primenio materijalno pravo, s obzirom da sud u parničnom postupku ne može utvrđivati, odnosno ocenjivati da li je odluka nadležnog organa o visini plate zakonita, odnosno da li je plata odlukom pravilno obračunata, kao što je to činio prvostepeni sud.

Podnositeljka ustavne žalbe je izjavila reviziju protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž1. 2200/06 od 21. februara 2007. godine. Vrhovni sud Srbije je, pre odlučivanja o reviziji, rešenjem VII Su. 65/08 od 25. juna 2008. godine odlučio o zahtevu za izuzeće sudija postavljenom u reviziji, odbijanjem, odnosno odbacivanjem zahteva u odnosu na pojedine sudije u sastavu postupajućeg veća. Odlučujući po reviziji, Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 26. juna 2008. godine doneo osporenu presudu Rev. 1727/07, kojom je reviziju odbio kao neosnovanu. U obrazloženju osporene presude je navedeno: da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilje, jer u radnjama tužene nema nezakonitog ili nepravilnog rada organa kako bi država bila odgovorna za naknadu štete; da se plate utvrđuju pojedinačnim upravnim aktom čija se zakonitost ocenjuje u upravnom postupku i eventualno u upravnom sporu; da je isplata plate izvršena u skladu sa pravnosnažnim pojedinačnim aktom; da nije dokazano da je tužena vršila selekciju pri obračunu i isplati plata i da je tužilja eventualno diskriminisana u odnosu na ostala civilna lica u vojsci, odnosno da je došlo do nepravilnog i nezakonitog rada organa za koji odgovara država.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, kao i da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP) koje se odnose na postupak po reviziji je propisano: da o reviziji odlučuje Vrhovni sud Srbije (član 396.); da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 398. stav 2.); da revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji, pazeći po službenoj dužnosti na bitnu povredu odredaba parničnog postupaka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava (član 399.); da će revizijski sud ako nađe da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno i da zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude, rešenjem usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimično presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom veću prvostepenog, odnosno drugostepenog suda (član 407. stav 2.)

Odredbama Zakona o Vojsci Jugoslavije (“Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 22/99, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02) bilo je propisano: da se ukupan iznos sredstava za plate profesionalnih vojnika utvrđuje prema zvaničnom podatku o neto - zaradi koja služi kao osnov za utvrđivanje zarada zaposlenih u republici članici na čijoj teritoriji je sedište Saveznog ministarstva za odbranu, objavljenom u službenom glasilu te republike, s tim da prosečna plata po činu i položajna plata profesionalnih oficira i oficira po ugovoru ne može biti manja od tri niti veća od pet neto - zarada iz ovog stava, da prosečna plata po činu i položajna plata profesionalnih podoficira i podoficira po ugovoru iznose od 65% do 75%, a prosečna plata vojnika po ugovoru, po činu i dužnosti od 55% do 60% od prosečne plate po činu i položajne plate svih profesionalnih oficira (član 75. stav 1.); da Savezna vlada, pored ostalog, propisuje platu po činu, platu po činu i dužnosti i položajnu platu (član 87.); da načelnik Generalštaba i starešine jedinica, odnosno ustanova koje on odredi rešavaju, pored ostalog, o određivanju plate u Vojsci (član 152. tačka 7)).

Odredbama Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije (“Službeni list SRJ“, br. 35/94, 9/96, 1/2000 i 54/02) bilo je propisano: da se ovom uredbom propisuju uslovi i merila za utvrđivanje plate i drugih novčanih primanja profesionalnih vojnika na službi u Vojsci Jugoslavije i da se plata i druga novčana primanja profesionalnih vojnika izražavaju u bodovima (član 1.); da Savezna vlada, u smislu člana 75. Zakona, određuje koeficijent za utvrđivanje ukupnog iznosa sredstava za plate profesionalnih vojnika u Vojsci i da savezni ministar za odbranu, u okviru ukupnih iznosa sredstava iz stava 1. ovog člana, donosi odluku o vrednosti boda za obračunavanje plata i drugih novčanih primanja profesionalnih vojnika u Vojsci (član 52.); da se plata profesionalnom vojniku u Vojsci utvrđuje na osnovu naredbe, odnosno rešenja o postavljenju na formacijsko, odnosno radno mesto i podataka o oceni rezultata rada, a obračunava se i isplaćuje po platnom spisku (član 53. stav 1.).

5. Ispitujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje.

Naime, pravo na pravično suđenje predstavlja kompleksno pravo koje sadrži niz prava koja treba da obezbede određene procesne garancije strankama u postupcima u kojima sudovi odlučuju o njihovim pravima i obavezama i zaštite stranke od proizvoljne i arbitrerne primene prava od strane sudova. Ustavni sud konstatuje da pravo na nepristrasno suđenje, kao deo prava na pravično suđenje, podrazumeva odsustvo predrasuda ili naklonosti postupajućeg sudije prema nekoj od stranaka u sporu i ZPP propisuje mehanizme za zaštitu navedenog prava – isključenje i izuzeće sudije. Odredbama člana 66. stav 1. tač. 1) do 7) ZPP propisani su razlozi za isključenje sudije koji objektivno mogu izazvati sumnju u nepristrasnost sudije, nezavisno od njegovog ponašanja. Subjektivna nepristrasnost sudije se pretpostavlja, dok se ne dokaže da ponašanje određenog sudije ili njegova lična ubeđenja (razlozi za izuzeće) ukazuju na pristrasnost u konkretnom sudskom predmetu. S tim u vezi, Ustavni sud je imao u vidu značaj prava na nepristrasno suđenje, kao i posledice koje povredom tog prava mogu nastati, pa je zaključio da se navedeno pravo, pored prvostepenog i drugostepenog parničnog postupka, garantuje strankama i u postupku po reviziji.

Prema navodima podnositeljke ustavne žalbe u postupku pred drugostepenim sudom i u postupku po reviziji je povređeno njeno pravo na nepristrasno suđenje, jer su “sudije Vrhovnog suda Srbije i posebno Predrag Trifunović kao predsednik Građanskog odeljenja tog suda, nezakonito postupali kada su održali sastanak sa tuženom stranom u postupku“. Uvidom u priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da navedeni stav podnositeljke ustavne žalbe o postupanju sudija Okružnog suda u Jagodini i sudija Vrhovnog suda Srbije nije potkrepljen dokazima koji bi ukazivali na pristrasnost sudija koji su, u konkretnom slučaju, učestvovali u donošenju osporenih presuda, bilo subjektivne, bilo objektivne prirode.

Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da su osporene presude doneli zakonom ustanovljeni sudovi u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom. Po oceni Ustavnog suda, osporene presude su zasnovane na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava, sa obrazloženim pravnim stanovištem u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da je to pravno stanovište posledica proizvoljnog tumačenja suda i neprihvatljive primene materijalnog prava. Stoga Ustavni sud smatra da u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ocenjuje da nema osnova ni za tvrdnje da je osporenim odlukama povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava na štetu podnositeljke, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije pružila dokaze da joj je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, a što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede ustavnog principa zabrane diskriminacije.

Ustavni sud konstatuje da se odredbama člana 3. Ustava ne garantuje neko od ljudskih prava i sloboda, već se utvrđuju načela na kojima počiva vladavina prava, koja se, između ostalog, ostvaruju ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava garantovanih posebnim odredbama Ustava, pa nema osnova za pozivanje na povredu tih ustavnih odredaba u postupku po ustavnoj žalbi.

6 . Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

		PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA
		dr Bosa Nenadić