Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Žalba se zasnivala na navodnim bitnim povredama parničnog postupka, a ne na ustavnopravnim razlozima, te je Ustavni sud ocenio da nije nadležan da postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Darka Stevića iz Zelenika, opština Kučevo, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Darka Stevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 689/09 od 22. aprila 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Darko Stević iz Zelenika, opština Kučevo, je 17. jula 2009. godine, preko punomoćnika advokata Ružice Lekić iz Požarevca, izjavio ustavnu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 689/09 od 22. aprila 2009. godine „zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije". Podnosilac ustavne žalbe je naveo da Vrhovni sud nije mogao da odbije reviziju, obzirom da je drugostepeni sud počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku, jer drugostepeno rešenje ne sadrži razloge u pogledu odlučne činjenice da je dostava poziva za ročište punomoćniku izvršena na ulici, a ne u skladu sa merodavnim odredbama tog zakona.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).
U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na koje se žalbom ukazuje. Naime, ustavna žalba je izjavljena zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, koje se ne mogu dovesti u vezu sa istaknutom povredom Ustavom zajemčenog prava iz člana 36. stav 2. Ustava, naročito imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe u parničnom postupku izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja Opštinskog suda u Kučevu i reviziju protiv drugostepenog rešenja Okružnog suda u Požarevcu, o kojima su nadležni sudovi doneli odluke.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.
Imajući u vidu da se u predmetnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenog rešenja, postupa kao instancioni sud u odnosu na Vrhovni sud Srbije, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić