Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku protiv maloletnika. Utvrđeno je pravo na naknadu nematerijalne štete zbog prekomernog trajanja postupka, dok je žalba u ostalom delu odbačena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13422/2018
05.03.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T . A . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. A . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu Km. 22/17 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. A. iz Novog Sada podne o je Ustavnom sudu, 23. novembra 201 8. godine, preko punomoćnika R. R, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Ržk. 8/18 od 18. oktobra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. s tav 1. Ustava, u postupku koji je vođen u predmetu Km. 22/17 Višeg suda u Novom Sadu.

T. A. iz Novog Sada podne o je Ustavnom sudu, 23 . marta 201 9. godine, preko punomoćnika R. R, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Apel acionog suda u Novom Sadu Kžm.1. 136/18 od 7. februara 2019. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. st. 1, 2, 5. i 6. Ustava. Ova ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-3180/2019.

Ustavni sud je ustavnu žalbu Už-3180/2019 spojio sa ustavnom žalbom Už-13422/2018, imajući u vidu da je reč o istom podnosiocu i o istom krivičnom postupku u kome su doneta osporena rešenja, a naročito imajući u vidu sadržine ustavnih žalbi , radi vođenja jedinstvenog postupka i odlučivanja, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je 30. maja 2016. godine pokrenut krivični postupak protiv tada maloletnog T. A , ovde podnosioca ustavne žalbe;

- da se „prilikom uvodnog izlaganja na glavnom pretresu 4. aprila 2017. godine podnosilac saglasio sa svim dokaznim predlozima javnog tužioca i izjavio da ne osporava objektivne elemente krivičnog dela koje mu je predlogom stavljeno na teret i predložio je samo jedan dokazni predlog psihološko -psihijatrijsko veštačenje, sa čime se javni tužilac saglasio. Prema tome, činjenična i pravna pitanja o kojima je trebalo raspraviti na suđenju, ovakvim postupanjem odbrane su svedena na minimum“;

- da se podnosilac u prisustvu zakonskog zastupnika i branioca „pojavio na svim zakazanim ročištima“, te da odbrana nijednom nije izostala sa suđenja;

- da je „dužnost organa u postupku prema maloletniku da postupaju najhitnije kako bi se postupak što pre završio. U tom pravcu, zakonodavac obavezuje sud da postupa u vrlo strogim rokovima: osam dana za zakazivanje glavnog pretresa, tri dana za izradu odluke, svakih mesec dana da obavesti predsednika suda o maloletničkim predmetima koji nisu okončani i o razlozima neokončanja postupka. Sama po sebi činjenica da je u 2017. godine održan jedan glavni pretres, a da sud deset meseci nije preduzimao nikakve radnje u postupku opravdava zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Osporeni sudski postupak predugo traje i sam po sebi je suprotan smislu maloletničkog postupka“;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm.1. 136/18 od 7. februara 2019. godine povređeno pravo na jednakost oružja, jer je okrivljenom onemogućeno da iznosi dokaze u svoju korist, a takođe je povređeno i pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje.

Predloženo je da Us tavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu ozn ačenih ustavnih prava, da poništi osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm.1. 136/18 od 7. februara 2019. godine, a tražena je i naknada nem aterijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz spisa predmeta Km. 22/17 Višeg suda u Novom Sadu, utvrdio sledeće:

- da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu 24 . oktobra 2016. godine podnelo zahtev za pokretanje pripremnog postupka Ktm. 402/16 Višem sudu u Novom Sadu prema tada maloletnom T. A , zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da se postupak vodio u predmetu Kim. 276/16 Višeg suda u Novom Sadu;

- da je podnosilac ustavne žalbe saslušan na ročištu održanom 29. novembra 2016. godine pred sudijom za maloletnike Višeg suda u Novom Sadu;

- da je Centar za socijalni rad iz Novog Sada 29. novembra 2016. godine dostavio svoj nalaz i mišljenje postupajućem sudu;

- da su na glavnom pretresu održanom 13. decembra 2016. godine ispitani svedoci I.M. i A.K, policijski službenici;

- da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu 7. februara 2017. godine podnelo predlog za izricanje krivične sankcije Ktm. 402/16 Višem sudu u Novom Sadu prema maloletnom T. A, zbog opravdan e sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika;

- da se postupak vodio u predmetu Km. 22/17 Višeg suda u Novom Sadu;

- da glavni pretres 15. marta 2017. godine nije održan zbog nedolaska svedoka A.K. i I.M, policijskih službenika;

- da je 4. aprila 2017. godine glavni pretres održan;

- da je glavni pretres održan 17. januara 2018. godine;

- da je naredbom Višeg suda u Novom Sadu Km. 22/17 od 17. januara 2018. godine određeno timsko psihijatrijsko-psihološko veštačenje podnosioca ustavne žalbe, a veštaci su svoj nalaz i mišljenje dostavili 12. marta 2018. godine postupajućem sudu;

- da glavni pretres zakazan za 13. mart 2018. godine nije održan jer jedan od veštaka nije pristupio na pretres, a takođe primerak nalaza i mišljenja veštaka je uručen zameniku Višeg javnog tužioca, braniocu i zakonskom zastupniku maloletnika;

- da je 19. aprila 2018. godine glavni pretres održan, a Viši sud u Novom Sadu je doneo naredbu Km. 22/17 kojom je određeno sudsko-medicinsko veštačenje;

- da je veštak svoj nalaz dostavio 7. maja 2018. godine Višem sudu u Novom Sadu;

- da je 16. maja 2018. godine glavni pretres održan;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu R4k. 2/18 od 17. maja 2018. godine odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca zahteva maloletnog T. A;

- da je 1. juna 2018. godine glavni pretres održan i da je tada počeo iznova zbog promene u sastavu veća;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Km. 22/17 od 1. juna 2018. godine odbijen kao neosnovan zahtev za postavljanje stručnog savetnika sudsko-medicinske struke podnosiocu ustavne žalbe;

- da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Ržk. 6/18 od 20. juna 2018. godine odbijena žalba izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu R4k. 2/18 od 17. maja 2018. godine;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kvm. 29/18 od 2. jula 2018. godine odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Km. 22/17 od 1. juna 2018. godine;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu R4k. 4/18 od 22. avgusta 2018. godine odbačen prigovor za ubrzanje postupka maloletnog T. A . koji je podnet 17. avgusta 2018. godine u predmetu Višeg suda u Novom Sadu Km. 22/17;

- da je rešenjem R4k. 5/18 od 4. septembra 2018. godine odbijen kao neosnovan prigovor maloletnog T. A ; u obrazloženju navedenog rešenja je izneto da je „dana 22. avgusta 2018. godine pod poslovnim brojem R4k. 4/18 Viši sud u Novom Sadu doneo rešenje kojim je odbačen prigovor podnosioca zahteva maloletnog T . A, a koji je podnet 17. avgusta 2018. godine u predmetu Km. 22/17. Podnosilac zahteva je 27. avgusta 2018. godine podneo žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj R4K. 4/18 od 22. avgusta 2018.godine, a na koje rešenja žalba nije dozvoljena. Navedenu žalbu ovaj sud smatra prigovorom u smislu člana 13. stav 4. Zakona o zaštiti p rava na suđenje u razumnom roku“;

- da je glavni pretres održan 7. septembra 2018. godine ;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Km. 22/17 od 7. septembra 2018. godine podnosiocu izrečena vaspitna mera upozorenja i usmeravanja sudski ukor i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to 26 kesica u kojima se nalazi biljna materija „ Cannabis sativa“;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Ržk. 8/18 od 18. oktobra 2018. godine odbijena kao neosnovana žalba punomoćnika predlagača maloletnog T. A . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu R4k. 5/18 od 4. septembra 2018. godine;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm.1. 136/18 od 7. februara 2019. godine odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Km. 22/17 od 7. septembra 2018. godine, a pobijano rešenje je potvrđeno.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) propisano je da su organi koji učestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugi organi i ustanove o kojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, dužni da postupaju najhitnije kako bi se postupak što pre završio (član 56.), kao i da se krivični postupak prema maloletniku pokreće za sva krivična dela samo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz obalsti prava deteta i prestupništva mladih (član 57.).

5. Ustavni sud je, uvidom u osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Ržk. 8/18 od 18. oktobra 2018. godine i osporeno rešenje istog suda Kžm.1. 136/18 od 7. februara 2019. godine , utvrdio da ona sadrže detaljna i jasna obrazloženja, zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je , stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitos t osporenih rešenja.

Takođe, Ustavni sud naglašava da saglasno praksi i stavovima kako ovog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava, pravo na pravično suđenje i pravo na odbranu u krivičnom postupku ne znače garanciju da će tokom sudskog postupka biti izvedeni svi dokazni predlozi okrivljenog. Naime, sud u svakom konkretnom slučaju ceni da li je i koje dokaze potrebno izvesti radi potpunog i pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja a u odluci je dužan da izvedene dokaze oceni i obrazloži svoj stav u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, a što je ovde detaljno učinjeno u rešenju Višeg suda u Novom Sadu Km. 22/17 od 7. septembra 2018. godine.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je prilikom ocene navoda ustavne žalbe kojima se obrazlaže povreda prava na suđenje u razumnom roku krenuo od kriterijuma međunarodnih instit ucija za zaštitu ljudskih prava.

Naime, članom 20. Standardnih minimalnih pravila Ujedinjenih nacija za maloletničko pravosuđe (tzv. Pekinška pravila) propisano je da će „svaki slučaj od samog početka biti vođen ekspeditivno, bez bilo kakvog nepotrebnog odlaganja (član 20.1.)“ . Takođe, iz navedenog proizlazi da je ekspeditivno vođenje postupka u predmetima u kojima se sudi maloletnicima od naročitog značaja, kao i da će sa protekom vremena, ako je maloletnik okrivljeni, njemu biti sve teže da poveže krivični postupka i eventualnu sankciju sa samim delom, kako intelektualno, tako i psihološki.

Smernicama Komiteta ministara Saveta Evrope o pravosuđu po meri deteta od 17. novembra 2010. godine propisano je da je „u smislu ovih smernica o pravosuđu po meri deteta – dete svako lice mlađe od 18 godina ( II – definicije)“, kao i da „u svim postupcima u koja su uključena deca treba primeniti načelo hitnosti kako bi se brzo odgovorilo na okolnosti i zaštitili najbolji interesi deteta, uz istovremeno poštovanje vladavine prava ( IV – Pravosuđe po meri deteta pre, za vreme i posle pravosudnih postupaka, D. Pravosuđe po meri deteta tokom sudskih postupaka, 4. Izb egavanje nepotrebnog odlaganja – Smernica broj 50.) “. Predmeti u kojima su deca žrtve/učinioci krivičnih dela ili gde je reč o deci treba da budu reševani ekspeditivno. Načelo hitnosti proizlazi iz Smernice broj 50. Ustavni sud konstatuje da deca imaju drugačiji doživljaj vremena u odnosu na onaj koji imaju odrasli, te da je element vremena njima važan. Na primer , godinu dana trajanja postupka u sporu koji se vodi oko starateljstva može izgledati znatno duže desetogodišnjaku nego odraslom punoletnom licu. Ova smernica dolazi do izražaja i u relevantnim instrumentima Saveta Evrope. Jedan od tih instrumenata zahteva da države obezbede da se istrage i krivični postupci tretiraju kao prioritetni predmeti, te da se rešavaju bez ikakvog neopravdanog odlaganja (videti Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualne eksploatacije i seksualnog zlostavljanja (CETS broj 201, član 30. stav 3.)) . Važnost ovoga dolazi do izražaja u dve varijante. Prva je da se žrtvama omogući da započnu oporavak, a druga je da se „obezbedi da se maloletnički predmeti brže rešavaju, izbegavajući nepotrebna odlaganja i kašnjenja, kako bi se obezbedilo preduzimanje delotvornih vaspitnih mera“ (videti Preporuku Komiteta Saveta Evrope br. R (87) 20 o društvenim reakcijama na maloletničku delinkvenciju stav 4.).

Ustavni sud napominje da su navedeni standardi došli do izražaja u Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (u daljem tekstu: ZM). Odredbom člana 56. ZM propisano je da su organi koji učestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugi organi i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, dužni da postupaju najhitnije kako bi se postupak što pre završio.

Polazeći od napred navedenog, a naročito imajući u vidu činjenicu da se u konkretnom slučaju osporeni krivični postupak vodio prema maloletniku, kao i odredbu člana 56. ZM, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku .

Ustavni sud konstatuje da je krivični postupak prema podnosiocu ustavne žalbe pokrenut 24. oktobra 2016. godine, kada je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo zahtev za pokretanje pripremnog postupka prema maloletnom T. A, a da je krivični postupak pravnosnažno okončan rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm. 136/18 od 7. februara 2019. godine. Dakle, osporeni krivični postupak je trajao dve godine i tri meseca .

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da je predmetni postupak okončan u okviru razumnog roka. Međutim , pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustav ne žalbe kao stranke u postupku i po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak . Kod poslednjeg činioca uzima se u obzir i koliki je značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca. Kada je dužina trajanja postupka suštinski bitna i iz nekih drugih razloga (na primer kada je dete/maloletno lice žrtva krivičnog dela ili učinilac krivičnog dela, ili kada je reč o predmetima koji se tiču brige o detetu i starateljstvu), Ustavni sud smatra da se na te slučajeve moraju primeniti strožiji standardi u svetlu relevantnih međunarodnih dokumen ata, te samog ZM . To u konkretnom slučaju znači da u postupcima u kojima se primenjuje ZM, postupajući sudovi moraju da se ponašaju u skladu sa strožijim standardima suđenja u razumnom roku , svakako imajući u vidu i sve okolnosti koje utiču na trajanje postupka.

Primenjujući navedene standarde na konkretan slučaj , Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu stavljeno na teret krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je propisana kazna zatvora od tri do 12 godina. Navedeno krivično delo spada u teža krivična dela i nesporno je zahtevalo sprovođenje određenog dokaznog postupka. U toku krivičnog postupka sproved eno je više različitih veštačenja, te je ispitano više svedoka. Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činilaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka, u konkretnom slučaju dve godine i tri meseca , se ne može opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju Viši sud u Novom Sadu trebalo da postupa u skladu sa standardom „najhitnije“, a imajući u vidu odredbu člana 56. ZM. Naime, Viši sud u Novom Sadu je održao glavni pretres 4. aprila 2017. godine, koji je nastavljen tek 17. januara 2018. godine, a što se ne može prihvatiti kao ekspeditivno postupanje Višeg suda. Zatim, osam puta zakazivan glavni pretres nije održan dva puta , pri čemu je Ustavni sud imao u vidu i dinamiku njegovog zakazivanja, te da je glavni pretres jednom počeo iznova zbog promene u sastavu sudećeg veća. T akođe, Ustavni sud napominje da je u konkretnom slučaju reč o maloletnom okrivljenom koji je u trenutku izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret imao 16 godina. Imajući u vidu godine podnosioca, težinu krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, te posledice koje bi eventualno (osuđujuća) presuda imala za podnosioca, Ustavni sud smatra da je podnosilac imao veliki interes da se krivični postupak što pre okonča. Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u predmet u Paulsen – Medalen and Svensson pro tiv Švedske, broj 149/1996/770/967 , presuda od 19. februara 1998. godine, st av 88 . i predmet u Schaal protiv Luksemburga, broj 51773/99, presuda od 18. februara 2003. godine, st av 35 , u kom e je šestogodišnje trajanje krivičnog postupka imalo dejstvo na zahteve podnosioca predstavke u postupcima za kontakt i boravak deteta, te je u takvoj situaciji bila potrebna izuzetna ekspeditivnost . Na kraju, Ustavni sud konstatuje da u konkretnom slučaju nema doprinosa podnosioca ustavne žalbe, niti njegovog branioca trajanju osporenog krivičnog postupka.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o U stavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nem aterijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog u tvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju , te je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka, kao i životni standard u državi i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

8. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu odlučio da se ova odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

9. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti