Odluka o povredi prava na pravično suđenje u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i poništio rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu. Utvrđeno je da je sud povredio pravo na pravično suđenje arbitrernim odbacivanjem prigovora radi ubrzanja izvršnih postupaka, pogrešno smatrajući da nije nadležan nakon prenosa predmeta javnom izvršitelju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić , dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnima žalbama „ E.“ a.d. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „E.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu R4I. 10/21 od 16. avgusta 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Mladenovcu R4I. 10/21 od 16. avgusta 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Mladenovcu Iv. 1042/13 .

3. Usvaja se ustavna žalba „E.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu R4I. 11/21 od 30. avgusta 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Mladenovcu R4I. 11/21 od 30. avgusta 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Mladenovcu Iv. 455/13 .

5. Usvaja se ustavna žalba „E.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu R4I. 34/21 od 25. novembra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

6. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Mladenovcu R4I. 34/21 od 25. novembra 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Mladenovcu Iv. 1910/13 .

7. Usvaja se ustavna žalba „E“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu R4I. 25/21 od 25. novembra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

8. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Mladenovcu R4I. 25/21 od 25. novembra 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Mladenovcu Iv. 1911/13 .

9. Usvaja se ustavna žalba „E.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu R4I. 31/21 od 25. novembra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

10. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Mladenovcu R4I. 31/21 od 25. novembra 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Mladenovcu Iv. 1812/13 .

11. Odbacuju se zahtevi podnosioca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. „E.“ a.d. Beograd podnela je Ustavnom sudu, 22 . septembra, 8. oktobra i 8. decembra 2021. godine, preko punomoćnika S . A .-M, advokata iz Beograda , ustavne žalbe protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Ustavnim žalbama se osporavaju rešenja kojima su odbačeni kao nedozvoljeni prigovori podnosioca ustavnih žalbi radi ubrzavanja izvršnih postupaka navedenih u izreci.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), sve ustavne žalbe spojio, radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je podnosiocu ustavne žalbe u postupku odlučivanja o njegovim pravima i obavezama povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju koja je priložena uz ustavne žalbe, te je utvrdio

da su osporenim rešenjima Osnovnog sud a u Mladenovcu prigovori podnosioca ustavnih žalbi radi ubrzavanja izvršnih postupaka u kojima ima svojstvo izvršnog poverioca odbačeni kao nedozvoljeni, sa obrazloženjem da su prigovori podneti nakon što su spisi predmeta dostavljeni javnom izvršitelju radi daljeg sprovođenja izvršenja. U obrazloženjima osporenih rešenja je navedeno da je svrha Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku da se pruži zaštita strankama u sudskom postupku, kao imaocima prava na suđenje u razumnom roku, te da podnosilac ustavnih žalbi ne može da ostvari zaštitu ovog prava pred sudom, imajući u vidu da se pred sudom ne vode postupci, niti je sud nadležan za kontrolu rada javnih izvršitelja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2. ).

5. Razmatrajući navode ustavnih žalbi sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da je u osporenim sudskim rešenjima, kojim a su odbačeni prigovori podnosioca ustavnih žalbi radi ubrzavanja izvršnih postup aka, izneto stanovište da su isti nedozvoljeni jer su izvršni postupci pred sud om okončani dostavljanjem spisa predmeta javnom izvršitelju radi daljeg sprovođenja izvršenja .

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je stanovište suda koje je izneto u osporenim rešenjima da su prigovor i podnosioca ustavnih žalbi radi ubrzavanja izvršnih postupaka nedozvoljeni, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavne žalbe usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjima podnosiocu ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 1, 3, 5, 7. i 9. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenih rešenja i određivanjem da isti sud donese nove odluke o prigovorima podnosioca ustavnih žalbi radi ubrzavanja predmetnih izvršnih postupaka, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tač. 2, 4, 6, 8. i 10. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavnih žalbi , Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 11. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47 . stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.