Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku, smatrajući da trajanje krivičnog postupka od godinu dana, s obzirom na složenost dokaznog postupka, nije nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1344/2010
06.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Roberta Filipovića iz Alibunara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Roberta Filipovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu K. 15/2010, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Robert Filipović iz Alibunara, preko punomoćnika Trajana Romanovića, advokata iz Alibunara, podneo je Ustavnom sudu 22. februara 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu K. 15/2010.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da se nalazi u pritvoru samo na osnovu krivične prijave „navodne oštećene“ da je izvršio krivična dela trgovina ljudima i nedozvoljen prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi, iako je oštećena na glavnom pretresu prijavu potpuno demantovala, tako da se u pritvoru nalazi već godinu dana bez i jednog dokaza koji bi navode krivične prijave potvrdio. Dalje navodi da sud postupa neažurno, sporo, ne uspeva da sasluša oštećenu do kraja, čime mu je uskraćeno i da oštećenoj neposredno postavlja pitanja radi razjašnjenja bitnih činjenica, pa su okolnosti zbog kojih mu je određen pritvor bitno izmenjene, te smatra da nema osnova za njegovo dalje zadržavanje u pritvoru. Nasuprot navedenom, Osnovni sud u Pančevu je doneo rešenje Kv. 743/09 od 6. januara 2010. godine kojim mu je pritvor produžio, a Viši sud u Pančevu je žalbu izjavljenu protiv tog rešenja odbio, ali odluku o tome braniocu nije dostavio. Podnosilac smatra da su mu, na navedeni način, povređena prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povrede označenih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, kao i izjašnjenja predsednika postupajućeg veća Osnovnog suda u Pančevu utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pred Osnovnim sudom u Pančevu protiv podnosioca se vodi krivični postupak zbog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 1. i krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 1. Krivičnog zakonika, po optužnici Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 236/09 od 10. marta 2009. godine. Ovaj postupak je započet pred Opštinskim sudom u Alibunaru u predmetu K. 57/09, ali je, nakon reorganizacije pravosuđa u Republici Srbiji izvršene 1. januara 2010. godine, nastavljen u Osnovnom sudu u Pančevu i dobio je broj K. 15/2010.

Podnosiocu ustavne žalbe pritvor je određen rešenjem dežurnog istražnog sudije za opštinske sudove u Beogradu Kri.D. 58/09 od 14. februara 2009. godine i potom produžavan rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu Kv. 335/09 od 12. marta 2009. godine, kao i rešenjima Opštinskog suda u Alibunaru Kv. 23/09 od 9. aprila 2009. godine, Kv. 26/09 od 7. maja 2009. godine, Kv. 34/09 od 20. jula 2009. godine, Kv. 39/09 od 9. septembra 2009. godine, i Kv. 54/09 od 5. novembra 2009. godine. Poslednji put, pritvor je podnosiocu produžen osporenim rešenjem Osnovnog suda u Pančevu Kv. 743/09 od 6. januara 2010. godine. Pritvor je određen i produžavan na osnovu člana 142. stav 1. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku.

U obrazloženju osporenog rešenja Kv. 743/09 od 6. januara 2010. godine, navodi se da na strani okrivljenog (ovde podnosioca ustavne žalbe), postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, kao i osobite okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi ometati postupak uticajem na svedoke. Dalje se navodi da je okrivljeni lice koje boravi u inostranstvu više od 15 godina, da postoji osnovana sumnja da je na teritoriju Republike Srbije ušao mimo zvaničnih graničnih prelaza, što upravo predstavlja okolnost koja upućuje na zaključak da bi se okrivljeni krio ili bio u bekstvu ukoliko bi se našao na slobodi. S obzirom na činjenicu da je u krivičnom postupku koji je u toku potrebno ponovo saslušati oštećenu L.K, kao i druge svedoke, postoji opasnost da bi okrivljeni boravkom na slobodi uticao na njih, pa je veće mišljenja da su date činjenice dovoljno konkretne i upućuju na zaključak da i dalje postoje zakonom propisani osnovi za produženje pritvora okrivljenom, a u cilju nesmetanog vođenja i okončanja predmetnog krivičnog postupka.

Glavni pretres u ovom krivičnom postupku je započeo pred Opštinskim sudom u Alibunaru 22. juna 2009. godine, i nastavljan je 21. jula, 8. septembra i 18. novembra 2009. godine. Na glavnom pretresu su izvedeni dokazi saslušanjem oštećene, okrivljenog, više svedoka, određivanjem neuropsihijatrijskog veštačenja stanja zdravlja oštećene i okrivljenog, saslušanjem veštaka i naloženo je pribavljanje izveštaja od češke policije – prvo preko ambasade Republike Češke, a potom i preko Ministarstva inostranih poslova. Svi nastavci glavnog pretresa su odloženi, između ostalog, radi ponovnog neposrednog saslušanja oštećene češke državljanke. Poslednji nastavak glavnog pretresa je bio zakazan 16. decembra 2009. godine, ali nije održan i odložen je na neodređeno vreme. Sud je konstatovao da treba pribaviti izveštaje iz Češke i omogućiti ponovno saslušanje oštećene putem video-linka, kao i da treba u Češkoj izvršiti neuropsihijatrijsko veštačenje njenog zdravstvenog stanja. Sud je, takođe, konstatovao da od 1. januara 2010. godine na snagu stupa nova organizacija pravosuđa u Srbiji, te da će ovaj predmet biti u nadležnosti Osnovnog suda u Pančevu.

Imajući u vidu da podnosilac i postupajući sud nisu dostavili rešenje o sprovođenju istrage protiv podnosioca, da podnosilac to rešenje nije osporio, kao i zakonom propisani postupak i uslove za određivanje pritvora, Ustavni sud je zaključio da je rešenje o sprovođenju istrage doneto 14. februara 2009. godine, kada je podnosilac saslušan pred dežurnim istražnim sudijom i kada mu je određen pritvor.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 142. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09), pored ostalog, propisano je da će se pritvor odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako: se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, veštake, saučesnike ili prikrivače (tačka 2)).

Članom 350. stav 1. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je: da će se kazniti zatvorom do jedne godine ko bez propisane dozvole pređe ili pokuša da pređe granicu Srbije, naoružan ili upotrebom nasilja. Članom 388. stav 1. ovog zakonika propisano je: da će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima.

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da je, u konkretnom slučaju, krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe započeo donošenjem rešenja o sprovođenju istrage od 14. februara 2009. godine, i da, do dana podnošenja ustavne žalbe (22. februar 2010. godine), traje godinu dana.

Imajući u vidu da se, prema već utvrđenoj sudskoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje jedino prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, ovi se činioci moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da u ovom predmetu nije bilo izuzetno složenih pravnih i činjeničnih pitanja, ali da utvrđivanje činjeničnog stanja tehnički i životno zahteva dosta složen dokazni postupak.

Postupajući sud je u dosadašnjem toku postupka za manje od mesec dana završio istragu, podignuta je optužnica i započeo je glavni pretres. Glavni pretres je održan četiri puta, dok jednom nije održan. Sud je izveo dokaze saslušanjem okrivljenog i oštećene, kao i većine predloženih svedoka. Određeno je neuropsihijatrijsko veštačenje oštećene i okrivljenog, ali je izvršeno veštačenje samo okrivljenog jer se oštećena, kao strani državljanin, u međuvremenu, vratila u Češku, pa je postala nedostupna sudu. Saslušan je i veštak neuropsihijatar. U ovom periodu, Opštinski sud u Alibunaru je najviše vremena utrošio pokušavajući da obezbedi ponovno prisustvo oštećene na glavnom pretresu. U početku je pozivanje pokušano preko punomoćnika oštećene i ambasade Republike Češke, ali je sud zaključio da se pozivanje mora izvršiti preko Ministarstva spoljnih poslova, ili da se ponovno saslušanje okrivljene mora izvršiti putem video-linka. Po mišljenju Ustavnog suda, nedostupnost oštećene češke državljanke sudu, potreba da se ona ponovno sasluša na glavnom pretresu, kao i razložno insistiranje podnosioca i njegovog branioca na njenom ponovnom neposrednom saslušanju, te potreba pribavljanja određenih izveštaja od policije Republike Češke, u najvećoj meri je doprinelo trajanju ovog postupka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da je nadležni sud postupao u okviru svojih zakonskih obaveza i dinamikom koja je u datim okolnostima bila prihvatljiva i moguća, imajući u vidu preduzete radnje i činjenicu da je oštećena strana državljanka koja je nedostupna pravosudnim organima Republike Srbije.

Period od godinu dana, koliko je do sada trajao predmetni krivični postupak, objektivno, po oceni Ustavnog suda, ne predstavlja vremenski period koji bi se mogao kvalifikovati kao nerazumno dug, kada se ima u vidu koliko puta je zakazivan glavni pretres i koji su sve dokazi na glavnom pretresu izvedeni. S druge strane, podneta ustavna žalba ne sadrži nijedan navod kojim bi se ukazivalo na bilo koju radnju ili propuštanje nadležnog suda usmereno na odugovlačenje postupka. Naprotiv, obim izvedenih dokaza u relativno kratkom vremenskom periodu, kao i razmak između termina u kojima je glavni pretres zakazivan (jedan do dva meseca) ukazuje na naročitu hitnost s kojom je postupak do sada vođen.

Priroda pravne stvari o kojoj se u krivičnom postupku odlučuje, sama po sebi, predstavlja za podnosioca nesumnjivo vrlo važno pitanje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe u osporenom krivičnom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Povodom osporavanja pojedinačnih akata i radnji u vezi sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na sledeće:

Iz odredbe člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

Ustavni sud ističe da će podnosilac ustavne žalbe, ukoliko bude smatrao da mu je u predmetnom krivičnom postupku nekim aktom ili radnjom postupajućih sudova povređeno pravo na pravično suđenje, i ako oceni da odredbe Zakonika o krivičnom postupku nisu bile pravilno primenjene, a da je to bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravične presude, imati mogućnost da to istakne u eventualnoj žalbi protiv prvostepene presude koja bude doneta u krivičnom postupku koji se vodi. Stoga je Ustavni sud utvrdio da podnosilac pre podnošenja ustavne žalbe, u vezi sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje, nije iscrpeo sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, odnosno da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, zbog čega ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Sledom iznetog, Ustavni sud je u navedenom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, i rešio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti