Odbacivanje predloga za povraćaj u pređašnje stanje i neblagovremene ustavne žalbe
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ustavnu žalbu. Utvrđeno je da je istekao objektivni rok od tri meseca za podnošenje predloga za povraćaj, zbog čega je i ustavna žalba neblagovremena.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radosava Lukića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
1. Odbacuje se predlog Radosava Lukića za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.
2. Odbacuje se ustavna žalba Radosava Lukića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 2086/10 od 13. jula 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Radosav Lukić iz Novog Sada izjavio je Ustavnom sudu 26. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 2086/10 od 13. jula 2010. godine, zbog povrede načela i prava zajemčenih čl. 20, 22, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe je istog dana Ustavnom sudu podneo i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe, u kome je naveo: da je nakon prijema drugostepenog rešenja kojim je odbijena njegova žalba protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 2086/10 od 13. jula 2010. godine podneo, preko punomoćnika, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, koje je svojim "mišljenjem odbilo" navedeni zahtev iz razloga što je protekao rok od tri meseca; da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe podneo prigovor na navedeno obaveštenje Republičkog javnog tužioca, na koji je Republički javni tužilac odgovorio da ostaje pri ranije datom mišljenju; da je odgovor Republičkog javnog tužioca po prigovoru primljen u vreme kada je podnosilac ustavne žalbe bio na bolničkom lečenju u Novom Sadu, te da je to bio razlog proteka roka za izjavljivanje ustavne žalbe.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); da se posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).
3. Odredbom člana 418. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
Prema stavu Ustavnog suda, iscrpljivanjem svih delotvornih pravnih sredstava čije je podnošenje u dispoziciji stranke stvara se pretpostavka za izjavljivanje ustavne žalbe. Ukoliko stranka u postupku podnese zahtev za zaštitu zakonitosti saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, rok za izjavljivanje ustavne žalbe se računa u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke po tom vanrednom pravnom leku. Međutim, u slučaju kada stranka ne iskoristi svoje pravo iz člana 418. navedenog zakona i izjavi ustavnu žalbu odmah po prijemu obaveštenja da javni tužilac neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud ceni blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na dan dostavljanja drugostepene sudske odluke.
4. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, utvrdio: da je podnosilac ustavne žalbe protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 2086/10 od 13. jula 2010. godine izjavio žalbu Višem sudu u Šapcu, koja je rešenjem Gž. 1562/10 od 23. septembra 2010. godine odbijena kao neosnovana i potvrđeno je prvostepeno rešenje; da je punomoćnik izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, 30. decembra 2010. godine podneo Republičkom javnom tužiocu predlog zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici od 13. jula 2010. godine i rešenja Višeg suda u Šapcu Gž. 1562/10 od 23. septembra 2010. godine; da je dopisom Republičkog javnog tužioca GT-I-4/11 od 17. januara 2011. godine podnosilac ustavne žalbe, preko punomoćnika, obavešten da nema uslova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih rešenja, jer je rok za podizanje zahteva istekao; da je punomoćnik izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneo 24. januara 2011. godine prigovor na navedeno obaveštenje Republičkog javnog tužioca i da mu je Republički javni tužilac dopisom GTR. 2/11 od 31. januara 2011. godine odgovorio da ostaje pri svom već datom mišljenju od 17. januara 2011. godine da nema uslova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv predmetnih sudskih odluka zbog proteka roka; da podnosilac ustavne žalbe nije u zakonskom roku sam izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti; da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe rešenje Višeg suda u Šapcu Gž. 1562/10 od 23. septembra 2010. godine primio 4. oktobra 2010. godine, što proizlazi iz dopisa Republičkog javnog tužioca GTR. 2/11 od 31. januara 2011. godine, kao i iz priložene fotokopije navedenog drugostepenog rešenja, od kada je podnosiocu ustavne žalbe i počeo da teče rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv osporenog akta.
5. S obzirom da je u konkretnom slučaju Ustavni sud utvrdio da je rok za podnošenje ustavne žalbe podnosiocu počeo da teče od 4. oktobra 2010. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 26. marta 2010. godine, Sud konstatuje da je istekao objektivni rok za povraćaj u pređašnje stanje propisan odredbom člana 84. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud ističe da se nakon isteka objektivnog roka ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje bez obzira na razlog propuštanja roka za podnošenje ustavne žalbe, zbog čega Sud nije ni cenio navode podnosioca ustavne žalbe o njegovom zdravstvenom stanju. Stoga, Ustavni sud nalazi da predlog za povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljen, te je odlučio kao u tački 1. izreke.
6. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je ustavna žalba izjavljena 26. marta 2011. godine, Ustavni sud je našao da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud tačkom 2. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević