Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Bojana Radulovića jer podnosilac nije iscrpeo sva pravna sredstva. Protiv drugostepene presude u sporu o prestanku radnog odnosa imao je pravo da izjavi reviziju, što nije učinio pre podnošenja ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1346/2008
11.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bojana Radulovića iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bojana Radulovića.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bojan Radulović iz Bora je 20. novembra 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1085/08 od 24. septembra 2008. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da žalbu podnosi „zbog izbegnute efikasne zaštite“ njegovih prava u postupku pred Okružnim sudom u Zaječaru, zajemčenih članom 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u vezi člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije i člana 2. st. 1. i 3. Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, kao i prava iz člana 10. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crne Gora, u vezi člana 17. Evropske konvencije. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporena presuda „ništava“ zbog toga što je zasnovana na nedozvoljenom zahtevu tuženog iz člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, navodi i da je izreka presude nerazumljiva i neprecizna, a takođe se žali i na ishod predmetnog parničnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1085/08 od 24. septembra 2008. godine doneta u parnici iz radnog odnosa, u kojoj je predmet odlučivanja, između ostalog, bio i tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da se prema tuženom JKP „Vojvodina“ Bor utvrdi da je nepravilno i nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca, doneto pod brojem 387/2, od 7. maja 2004. godine, da se utvrdi da je radni odnos tužioca na određeno vreme na radnom mestu električara četvrtog stepena – mašiniste PS „Selište -Šarbanovac“ i PS „Šarbanovac“ prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, kao i da se tuženi obaveže da sa tužiocem zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme.

Odredbom člana 439. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Stav Ustavnog suda je da se u parničnom postupku, u sporovima u kojima je dozvoljena revizija, pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe iscrpljuju donošenjem odluke o izjavljenoj reviziji.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 439. Zakona o parničnom postupku, imao pravo da protiv osporene presude Okružnog suda u Zaječaru izjavi reviziju, a da to nije učinio pre podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije iscrpeo sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

4. Pored toga, iako u ustavnoj žalbi nije istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo i da je „zbog neosnovanog odugovlačenja sa donošenjem presude, Opštinskom sudu u Boru (sam) 6. decembra 2004. godine podneo zahtev za prekid odugovlačenja postupka“. Međutim, kako je Ustavni sud utvrdio da je prvostepena presuda Opštinskog suda u Boru P1. 573/04 doneta 19. oktobra 2004. godine, po tužbi koja je podneta 17. maja 2004. godine, dakle u roku od pet meseci, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi ne mogu smatrati ustavnopravno prihvatljivim razlozima koji bi ukazivali na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Takođe se sa trajanjem postupka ne mogu dovesti u vezu ni navodi podnosioca ustavne žalbe da je Opštinski sud u Boru nakon ukidanja prvostepene presude „radi odugovlačenja postupka izvršio preimenovanje predmeta dajući mu novi broj“.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti